Полицијски гласник

ВРОЈ 1.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 7.

вили број »7 (< , и са тако преирављеном иризнаницом наилатиди од тужиоца 84*29 дин. у место 7*64 дин. дакле више 76*60 динара. Првостеиени суд је нашао да у овим радњама оптужених стоје два дела преваре из § 253 тач. 2 крив. зак. кажњава по § 252. крив. зак. па нантав да су за прво дело криви осудио их је по годину дана затвора. Но Апелациони Суд по незадовољствима држ. тужиоца и оптужених иашао је, да у радњи оптужених стоје два дела преправљања и употребе лажне иснраве кажњива по § 147. крив. зак. нашав да су оптужени за прво дело криви осудио их је са но две године робије. Но но жалби држав. тужиоца и оптужених, Касациони Суд примедбама свог I. одељења од 25. септембра 1910. год. № 10613. поништио је иресуду Апелационог Суда а са разлога: Погрешно Анелац. Суд налази, да овде стоје два дела ФалсиФиката исправе из § 147. крив. зак., а не дела преваре из тач. 2. | 253. крив. зак., као тпто је првостеи. суд у својој иресуди утврдио. И код ФалсиФиката и код преваре намера је учиниочева да неистинитим лредстављењем Фактичког стања ирибави себи користи или причини коме штете. Код ФалсиФиката тај се циљ иостиже преиначавањем извесних истинитих исирава и употребом њиховом, а код преваре при уговорима, као што је овде случај, тиме, што се изопачавањем ираве истине наводи неко лице да на уштрб своје имаовине што учини: Под исиравама, пак, чије ФалсиФиковање као кажњиво предвиђа § 147. крив. зак., разумеју се, према последњем одељку овог законског прописа, исправе које служе као доказ о уговорима, обвезностима и у онште о каквом праву или п р ав 11 и м одн о с им а. Инкриминоване каггтарске нризнанице не могу се сматрати као такве исправе. Оне у себп не садрже констатовање каквог уговора, права или правног Факта који биимао правних иоследица за Лице према коме су употребљене. Садржина њихова тиче се једног Фактичког стаи.а — количине ствари пзмерене на општинском кантару, а то није иравни Факт, чије се констатовање захтева у исиравама по којима може бити дело Ф .алсиФИката из § 147. крив. зак. Преписивањем кантарских иризнаница и употребом њиховом оитужеии су ишли на то да тужиоца доведу у заблуду односно количине кукуруза истовареног у његову магазу и он је нод таквом заблудом и исплатио неистинито престављепу количину кукуруза а у таквој ра- ; дњи оитужених стоји дело иреваре, као тпто је првстепени суд нашао. Апелациоии Суд није усвојио наиред поменуте примедбе Касационог Судм већ је нод 1. октобром 1910. год. дао следеће противразлоге: У радњи оптужеиих Ш. и В. стоје два дела преиначавања исцрава, која се казне по § 147. крив. зак., а не дела преваре као што је 1. оделење Касац. Суданашло,

јер за иојам иреваре, тражи ое^ да варалица у користољубивој намери лажним ирестављањем, изоиачавањем и прикривањем истине наведе кога, да што на уштрб свога имања учини или неучини, што ислеђењем но овој ствари иије ни утврђено, већ на нротив утврђено је да су оптужеии добивене кантарске признанице преправљалк у намери да себе користе а купца оштете, па су ио тако преправљеним признаницама наплату и извршили. Да овде стоје наведена два дела нреирављања исправе казнима по § 147. кр. зак. и да су кантарске иризнанице јавне исправе којима се доказује количина и тежина измереног иредмета — Аиелац. Суд налази из следећег: По чл. 1. зак. о општинској мерини, све што се у јавном саобраћају прода, а у тежини већој од 25 кгр. или литара, мора се измернти иа онштинским мерилима — кантарима, а ио чл. 3. II. одел. истог закона мерење вртпе општииски службеници — мерачи који при стуиању у ову службу морају положити заклетву, а ио чл. 21. правила о извршењу закона о оппггинској мерини, мерачи су дужни издати сопственику измерене робе признаницу о измереној роби, а у којој иризнаници мора бити број колета и укуина тежина измерене робе. Кад према напред наведеним законским ирописима, све што се у јавном саобраћају прода мора бити на онштинском кантару измерено, да сопственик измерене робе добија кантарску иризнаницу о количини и тежини измереног иредмета. и да те кантарске иризнанице издају заклети општински службеници, — то онда овако издата признаница према § 187. и 188. грађ. с. пост. има карактер јавне исправе, која у овом случају служи продавцу као доказ о количини и тежини измереног предмета, а по којој му признаници купац по куиовној цени измерену робу има псплатити, — па када су оитужени од ттадлежттог лица добивене у законој Форми кантарске нЈлтзианице иреправили како у количи 1111 тако тт у тежини пзмереног кукуруза, и тако иреправљене п})изнапице уиотребили и нанлатили већу суму новаца ттего што су требалтт наплатити, — оттда овде стоји дело преправљања исираве, која има карактер оне исправе, која је предвиђена у § 147. крив. зак., јер се кантарском иризнаницом тврди обвеза продавчева, да је он дужан по истој измерену количину кукуруза иредати купцу, а тако исто по истој признаници обвезан је тт купац по закљученој цени између њега и продавца, исплатити продавцу измерени кукуруз у тежини означеној у катттарској иризнаници. Ирема свему наиред изложеном Апелациони Суд налази, да су кантарске признанице оне исираве које је предвидео § 147. крив. зак. и да се преправљање истих у намери да се иеко иа штету другог користи, — казни по ттаведеном § 147. крив. зак., и да овде не стоји превара — § 251. крив. зак. Према овако датим противразлозпма Касациони Суд у својој општој седници

од 19. октобра 1910. год. нашао је, да су противразлози Аиелатт,ионог Суда закону саобразни а да не стоје иримедбе 1. оделења Касационог Суда. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ -V : "I П 0 Т Е Р Е О(!01 ' ' Михајдо Т. Рајковић ,из Крњева, одговара за крађу ади оо надази у беготву. Он је отар 28 година, у оељачком одолу. Депеша наче.шика ор. орагаког Вр. 21 438. Живан Милијановић., из Сибнице, окривл.ен за убиотво, нобегао је из ореоког иритвора. Он је сгар 21 годину, раста средњег, црномањаот, широких образа, на деоном образу м врату има ожиљак. У оделу је оељачком. Депеша начедника ср. космајског Бр. 2(ј8'ј2. Стеван - Василиј е - Цајић. - Миленковић., и.ч Алдинца, редов III иешадијоког иука, побегао је из војпог затвора у Иироту. Он је отар 21 годину, добро развијен, коое омеђе, очију зелених. Депеша начелотва окр. пиротског;Бр. 14123. Живан Милић. из Лесковца, извршио је разбојништво над Рајком Тодоровићем из Наланке иа затим побегао. Он је отар 30 година, оув, омеђ. Депеша начелника ореза алексиначког, 11]). 18 408. Драгиша Мстловановић, из Горјана, извршио је опаону крађу, па затим побегао. Он је отар 30 година, малог раста, дежмекаст, косе и бркова омеђих. У оељачком оделу. Депеша начелника ореза ужичког Бр. 12078. Милош Јовановић., мутавџија и Таорђе Савић, оба из Црковнице, одговарају за опаону крађу и покушај убиства али ое цалазе у бегству. Милош је сгар 21 годину, раста средњег, очију и бркова илавих, образа дугих. Ђорђе је стар 25 година, средњег раота, сувоњав, бркова малих црпих, омеђ, коое коврЈШстб. Оба у оељачком оделу. Депеша начелника ореза лсоковачког Бр. 20975. Милан Ф. Седлић, из Пилатовића у ср. драгачевском, покрао је свога газду Петра Симића, пекара из Обреновца, и однео му 180 динара у новцу и 12 џакова. Депеша начелника среза иосавоког округа ваљевоког Бр. 1926. Сретен Поледица, из Ерчега, има да издржи годину дана полицијског надзора, али ое налази у бегству. Он је стар 32 године, оредњег раота, косе и бркова риђих, обријан, на левом уву има белегу. Акт начелника среза моравичког Бр. 1 378 5. Непознати разбојници, ноћу између 2 6. и27. прошлога месеца, разбили оу каоу Јарослава Чечелског, апотекара из Пожаревца, и из