Полицијски гласник

БРОЈ 2.

У БЕОГРАДУ, ИЕДЕЉА 16. ЈАНУАРА 1911.

ГОДИНА VII

ГЛАСНИК

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свнју подицијских вдасти, и износи: 20 динара на годину за државна и општииска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у злату. Поједиии бројеви „Полицијског Гласиика" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) То је све за првог куица гез т! г аПоз ас !а. Закључак је овога тај да први купац одговара само за диФеренцију између прве п друге цене, а за диФеренцију између друге и треће цене одговораи је само други купац 1 ).

Ј ) У смислу овога, другога, м.шпљења: Михаило Тадић, прсдседник Првостепенога Суда за Град Београд, у својој, овде већ иаведсној, расправи, 0 одговорности куица за на.кнаду шт&те код јавних иродаја. Г. Тадић вели да нраво иоверилаца (односно дужиика) на наплату, од нрвога купца, онога мањка који се поЈсазао другом продајом иастаје (( када се изврши и постане стална нова продаја и покаже се диФеренција у продајној цени, јер тек тада и Фактичка штета постоји, која се у облику одређеног материјалног правног потрагкивања према куппу молсе истаћи 0 . Г. Тадић додаје да је овај моменат од пресудне важности, јср « одређује правну ирироду ове тужбе и иекључује солидарност купаца за накнаду, износећи просту обавезу њихову као предмет тражбеног права за накнаду ште.те )} . Из доцпијих разлагања види ое да г. Тадић под (( простом обавезом^ разуме, у колико јс реч о првоме купцу, то да он одговара само за мањак који се другом продајом покаже. Изгледа нам да овде, код г. Тадића, тама мало рек^го рг1П -1р11: пошто се, вели он, одговорноет ирвога купца одређује у моменту када друга продаја поетане извршна и стална, то онда не може бпти речи за његову одговорпост за мањак који би се евентуално између друге и треће, треће и чстврте итд. продаје показао. Ова друга ноловина тврђења г. Тадића могла би бити тачна само тако, ако би била несЈМЊива она прва иоловина његовога тврђења, то јест: да се одговорност првога купца одређује у моменту када друга продаја постане извршна и стална, али то је оио баш што има да се докаже диос! ас! ргоћапс1ит ев1, а што г. Тадић узима као доказано. Због тога смо и рекли горе, да, овде, код г. Тадића има ретш ргЈпсЈрИ. У осталом, ми мислимо да, код овога питања, ваља ноћи обрнуто од онога што је учипно г. Тадић и казати: пошто први купац одговара само са разлику између ирве и друге продаје, а не н за доцније диФеренције које би се могле показати, то онда излази да је одговорност купчева утврђена одмах, чим је друга продаја постала извршна и сгална, и та ее одговорност одмах може и реалисати. Наравно да и када се овим путем пође — а њиме се, по нама, мора поћи — остаје да се докаже тај рппшршт да први купац не одговара за трећу, четврту итд. пролају. Г. Тадић, додајемо, не пренебрегава ни то: да директно обара мишљење да први купац одговара за

Прва солуција више је у складу са општим интересима који захтевају да обавезе на јавним продајама закључене буду озбиљније и ио својим последицама строжије, како би и сами купци били озби.Ђнији, а повериоци (дужник) боље обезбеђени против евентуалних неисправности од стране лицитаната. И заисга, када први купац зна да он одговара за сву 1нтету коју повериоци претрпе услед неизвршења љегове обавезе, дакле, не само за диФеренцију између прве и друге продаје, већ и за •днФеренцију између друге и тр.еће, трећс и четврте итд. продаје, он ће јамачно бити маље склон да доведе до друге продаје него када би одговарао само за маљак који се покаже на другој продаји/У осталом, ако би се при-

све доцнћје'мањке, "то јеот ■ да утврди директно онај мало час речени. ргјпсјрјит. 'Један од разлога које је он, у прилог тога, навео, овај је* (( ...ранији купац има право да полаЈке иену све док се друга продаја не сврши, и тиме отклони своју одговорност за штету (§ 484. грађапског судског поступка). После тога, чим је продаја. осгала стална, ово његово право ио закоиу престаје, јер настаје обавеза другог, трећег и осталих купаца иа то учине, уелед чега је он ван законске могућносги да доцнију дртФеренцију, ма коју, отклони^. Овај аргуменат иије миого сигуран, јер, п ако у начелу, обавезано лице не одговара за иеиспуњење обавезе, када је испуњење њено немогућно (ГтробзЉПшт пи11а оћП^аНо, или , као што веле Француски нравници, А 1'1тро8811з1е пи1 п'еб1; 1епи, В. 1Јасап11пепе, Ргвсгз б,е ЛгоИ смИ, II, р. 616) чак и сама обавсза не постоји (оиа је тада шсћ1л§, 1пех181;ап1;е), ако је немогућпост та постојала ађ 1пШо (§ 538. Грађ. Зак.)., — (В. Р19сћег ипс1 Неп1е, ВпгдегИсћез (тезе(;х1)исћ, 8. 153 ипс! 156; ОоМтапп ипс! ГлНепЉаћ Оаз ШгдегНсће Оезекгђисћ, Егзкег Вап(1: А11§ете1пег ТеП ипс1 Кесћћ (1ег 8сћи1с1уегћа1<;п138е, 8. 334 ГГ.; Арнтс, Пандекте или данашње римско ираво, превод Д-ра Драгише Т. Мијушовића, књига трећа. — Облигационо и заложно право, стр. 735.), ипак он одговара, ако је испуњење обавезе, које је иначе било могућно, сада ностало немогућно кривицом његовом, кривицом обавезанога лица. А овде је такав случај: ако, као што вели г. Тадић, купац на првој лицитацији није имао никакве могућности да, после означенога момента, (( доцнију диФеренцију, ма коју, отклони^, он ]е сам за ту немогућност крив: он ју је изазвао својим неполагањем цене коју је на нрвој продаји понудио. Да је он ову положио био, не би се дошло ии до поновие продаје ни до оне немогућности. Даље се мишљењу г. Тадића да повериоци могу, чим је њиме означени моменат наступио, тражити од првога купца наилату диФеренције између прве и друге нродаје, стим да то што они од купца, по том оспову, наплате остаје деФииитивно као њихова имаовииа — бар ми тако схватамо речи, г. Тадића:

мила прва солуција, првом купцу било би лако ослободити се сасвим своје обавезе да плати излицитирану цену. Ево како. Он не би ову положио, и власт би могла тада само то, по нашем законодавству, да одреди другу продају. На овој продаји купи добро једно лице које је са првим у договору, и то купи га за ону исту цену за коју га је купио и први купац, или, можда, да још нешто више. По другој солуцији, нрви купац испада дефинитивно из обавезе, ма какви догађаји наступили после друге лицитације. Други купац, који је лицитирао до понуђене цене само зато да првог куица ослободи љеговог уговора, не нлати, иаравно, ту цену, и власт одреди и трећу продају на којој добро

(( .. .. а тако исто одредбе ове показују, да се употреба овога права не везује за трећу и даље нар. дие продаје )} (Архив, год. 1906., стр. 144.) — може учинити овај иригоЕор: да ће, на тај начин, често пута повериоци наплатити оно на шта нису имали ираво односно да ће куиац на првој продаји платити оно што није био дужан. Поименце, ми мислимо на случај да, на трећој продаји, изиђе већа цена него на првој и трећи купац ову положи. Тада се не може рећи да су повериоци (односно дужник) оштећени услед неполагања цене од стране првога купца; шта више они су, због тога иеполагања, добили, иошто се је, иа трећој лицитацији, добило за пописано добро више него на првој. И када тако та лица нису радњом, или, бол>е, нерадњом, купца на првој продаји оштећена, како онда она могу наплаћивати ону диФереицију између прве и друге продаје, која сада нема никаквог правног значаја? Та сума представл^а, за та лица, једно неправично обогаћење (ипћегесћН^е Вегешћегип^ а за купца на ирвој лицитацији исиуњење једне обавезе вте саиза. [Исту примедбу чини г. Тадићу и г. М. Стојановић, у сеојој расправи: Јавна иродаја неиокретности и обавеза куица на њој који цену ие иоложи (Архив, год. 1906., стр. 426. и 431.)]. Г. Тадић, када већ није поставио правило : да ће се иитање о наплати диФеренције између нрве и друге продаје од првога купца резервисати за доцније, док се не види деФинитивно колико ће се Фактички добити и паплатити за пописано добро, требао је бар да дода: да ће иовериоци (односно дужник) бити обавезани вратити купцу са прве лицитације од њега наплаћени мањак, ако се доцније утврди да се је за пописано добро добило бар онолико колико је оно изишло на првој лицитацији — ограниче^ве оном његовом праву поверилаца (односно дужника) да могу одмах, чим друга продаја постане извршна и стална, тражити нагглату мањка који се другом продајом буде показао — које ми нисмо могли наћи у његовој, иначе марљиво израђеној, студији. [Као г. Тадић, и Апел. Оуд (Г. Оделење), пресуда од 19. Августа 1903. год., бр. 3258.. С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904. бр. од 19. Септембра, стр. 289.].