Полицијски гласник

ВРОЈ в.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 13. ФЕБРУАРА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излазн једанпут, а нрема иотреби и вшпе пута нодељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола годпно код епију подидијских власти, и износи: 20 динајза на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге нретплатнике у оиште 12 дииара годишњђ. За иностранство: годишње 24, иолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласиика" не иродају се, Рукописи се ие враКају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Фииансија, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Гаврило Николић, полициски писар друге класе среза бољевачког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 5. Фебруара 1911. године, у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I, а на предлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, решено је: да се ДимИтрију В. Грудићу, секретару прве класе Управе вароши Веограда, уважи оставка, коју је поднео иа државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 9. Фебруара 1910. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) Да приметимо да је то дискутовано питање Да ли, и по АуСтриском Грађанском Законику, треба правити разлику између обавеза солидарниХ (проста солидарност) и кореалних (права солидарност), разлика коју налазимо у Римском Праву. Тако, по једнима, (н. пр. Ма^ез), и Аустр. Грађ. Законик зна за две врсте солидарности: праву (кореалност) и просту (краће речено солидарпост), док други палазе да је та подвојеност непозната Аустр. Грађ. Законику (н. пр. РГаГГ, Навепћбг!, 11п§:ег, Кизпоу), и да су, са гледишта свога дејства, све солидарне обавезе једнаке и само се разликују међу собом по своме

постанку (Еп(;81;ећип§)'). Кизпоу, осим тога, додаје још и ово: »Уес 12 ^оге паУес1епе 1 кга!ко пасг!апе 1;еопје а1је(1ћеп1ка о гагНсЈ зоћсЈагшћ оћћЈЈата 0(1 Соггеа1ћ!ћ оћћ&аша и\'111ја зе, Ла 1;еоМја пе уос П (1о пјкакуо®: ргакШпо^ гб2и1Ша л (Ор. сИ., II, 81г. 345). Закључак је из свега овога тај да су први и други купац, за опу разлику у ценн између Друге и треће продаје, солНдарно одговорни повериоцима (одноСно дужнику), и да је та солидарност, апстраХ УЈУ^ И саМо њен специални начин постанка, по правним последицама равна солидарним обавезама у Грађ. Законику предвиђеним, то јест уговорној (§ 545. Грађ. Закопика) и законској (§ 804. Грађ. Зак.) солидарној обавези. Г. Стојановић, у његовој, овде вЦше пута споменутој, расправи, вели: »Ако би Се узело, да је обавеза солидарна, онда би се, без тога реда 2 ), могло одмах тражити од кога се купца хоће, или од пише њих, или од саију заједно, па од кога се пре разлика наплати, или од кога се колико наплати«. Према ономе што смо до сада о овој ствари казали, не Треба рећи: Ако би се уз ; еЛо да је обавеза првога И другога купца солидарна, већ треба баш узети да је та обавеза заиста солидарна. У осталом, мислимо да нећемо погрешити, ако кажемо да, управо, и Г. Стојановић ту обавезу као такву сматра, пошто он, пре горе цитиранога пасуса, вели, у истој својој расправи: »Заиста дакле сад, по овом примеру, може да се пита: шта би сметало и закону и правди, ако би се узело Да је обавеза ових купаца и солидарна?® ТреИи случај: Цена на другој ародаји изишла је веКа нгго на ирвој. Тај случај регулисан је §^ом 485. на овај начин: „Изађе ли на другој продаји већа цена од прве, тај вишак, пошто се трошкови око тога одбију, бива у ползу дужника или поверитеља". Дакле, први

1 ) 84ићепгаиоћ, ор. сИ., II, 8. 230, п 2; Кизпоу, Ор. сИ., II, а1г. 344. и 345. 2 ) ».... без тога реда.... в , то јегт без онога реда кога би се ппверИоци (односно дужник) имали држати, када би се онај сдучај идентификовао са заменом дужника из §-а 878. Грађ. Зак..

купац, који одговара за евентуални мањак, нема никакво право на вишак који може, у излицитираној цени, показати друга продаја. То је стога што се, услед друге лицитације, као што знамо, прва продаја раскида 1 ), тако да се сматра као да ње није ни било, и онда не знамо по коме би основу први купац могао претендовати на овај вишак. Овај случај не задаје никакве тешкоће, ако други купац исплати излицитирану цену. Али (Јшс!, ако. он то не учини, већ дође до треће продаје? Да ли ће тада први купац бити у сваком случају разрешен од свих СвојиХ обавеза наспрам поверилаца ? Овде има једна евентуалност која је Лака. То је ово. Трећа продаја дала је, ибтина, мање него друга, али нжје дала мање од прве; т. ј. Цена је на трећој проДаји била равна оној са прве Или је од ње већа. Она је, као што рекосмо, Мања само од цене која је понуђена на другој продаји. ДиФејенцију у ценама између друге и треће продаје плати ће сам други купац; први купац није за њу одговоран, пошто је онолика сума колику је он понудио био положио трећи купац, због чега је он, први купац, деФИнитивно испао и9 сваке обавезе васпрам новерилаца. Али, тежи је овај случај: Цепа добијена на трећој продаји мања је чак и од цене на првој продаји. II. пр., први купац био је понудио 12000, други 15000, атрећи 10000 динара. Да ли први купац оДговара за ону разлику у 2000 динара између прве и треће продаје ? Што је сигурно, то је, да повериоци имају право да од другога купца траже наплату свих оних 5000 динара за колико је трећа продаја подбацила: они су за толику суму другим купцем, који се обавезао да плати за пописано добро 15000 динара, оштећени. Али, ако је други купац инсолвбн^ан, онда за њих добија важности питање : да ли ће они моћи тражити да им први купац пакнади оних 2000 динара, у колико се трећа продаја од прве разликује?

') Наравно, као што је то бећ на свом месту речеио, та прва продаја не раскида се одма& и нотпуно.: обавеза евентуалие накиаде штетб. остаје.