Полицијски гласник

СТРАНА 50.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7.

њење услова од кога је зависила обавеза првога купца и извршност те обавезе; ако су повериоци (односно дужник) сазнали за полагање цене доцније од дана када је она положена, онда ће застарелост почети од тога дана тећи; и, најзад, ако су повериоци (односно дужник) сазнали за полагање цене после истека рока у коме се ова по закону има положити, у том случају застарелост почиње тећи од последњега дана законскога рока за полагање цене, без обзира на то што су они сазнали за полагање цене можда далеко после тога последњега дана: претенсија њихова да застарелост и ту почиње тек од дана када су они Фактички сазнали за полагање цене — полагање које је обелоданило њихову штету — односно за услов за чије је испуњење био везан постанак њиховога права, било би противно §-у 14. Грађ. Зак. по коме незнање закона никога не извињава, јер су повериоци (дужник) знали, односно требали су знати, да је куиац на последњој лицитацији морао цену положити најдаље последњега дана онога рока који је законом остављен за полагање излицитиране цене, знали су, или су морали знати, другим речима, да је крајњи моменат кога се је њихова штета показалапоследњи дан реченога рока, због чега од тога дана треба и застарелост њиховога права за накнаду штете да отпочне тећи. У каквом су сада односу први и други купац, за случај да први купац, било на тражење поверилаца (односно дужника) било то1;и ргорно, исплати ону диференцију у ценама између друге и треће продаје ?') За правни однос између самих солидарних дужника вреди обрнуто правило од онога што вреди за правне односе између солидарних дужника с једне и повериоца с друге стране: док се. у овим последњим односима, дуг не дели, већ је сваки дужник обавезан на целу тражбину, дотле се дуг дели, па равне делове, међу солидарне дужнике, тако да ако цео дуг само један од њих плати, он има право, регресном тужбом (која се може схватити као сопсПсМо јпс1ећШ или као асИо ех тапо1а1;о или као тужба коју поверилац преноси на солидарног дужника који га је измирио — аг^. из §-а 892. и 833. Грађ. Зак.), захтевати да му остали садужници накнаде оно што је за њих платио. Без тога, тај дужник би, у мери онога што је више дао од свога дела, нлатио вте саиза односно за његове би

Ј ) Горе се, као што се то лако увиђа, претпоставља: да је друга продаја дала мање него нрва, а трећа мање него друга. На пример: на првој продаји добро је изишло 10000 динара, на другој 9000 а. на трећој 8000 динара. У таквом случају одговорност првога купца може бити ангажована због мањка који је показала трећа продаја према другој. Али, ако је друга продаја дала више него прва, а трећа је дала, истина мање него друга али више него прва, или је дала колико и она, тада први купац не одговара за мањак треће продаје према другој: за тај мањак је, наравно, одговоран само други купац. Ово, разуме се, под условом да је трећи купац цену и положио, јер ако он то није учинио, па је дошло и до четврте продаје, први купац оиег може, према повериоцима (дужнику), доћи у обавезу.

садужнике, у тој мери, било неправичнога обогаћења (Г еппсћЈвззетеп! тс1п, ипћепсМЈ^е Вегасћегип§). (НАСТАВИЂЕ СЕ) Ж. ПериЂ.

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе ЈЖивановића

(НЛСТАВАК) Ирема зак. о штампи имају пасивну способност за увреду сва колективна лица, која су у исто време правка лица (чл. 22.), а за клевету државна надлештва и војска (чл. 29.). § 5. Појам увреде. Некад се је заступало мишљење, да не треба давати у казн. законику дефиницију увреде. За то се је наводило два разлога 1 ). 1° Покушаји, чињени у том погледу од некојих законодавстава, остали су безуспешнн, јер место жељене деФиниције резултат је увек био описивање речи »увреде« речима истог значења. 2° У пракси се није осетила потреба за дефиницијом. Оба су ова разлога очигледно неумесна. То што су иокушаји давање деФиниције остали без успеха, не значи, да је деФинисање увреде немогуће, већ само да се није ишло добрим путем у томе. Што се пак тиче другог аргумента, довољно је ради побијања истог указати на то, да је произвољност судске праксе у питању о увреди последица искључиво тога, што у наговештеним законодавствима није утвђен појам увреде. У неким савременим страним законодавствима деФинисана је увреда, ау неким се законодавац служн речју »увреда« без икаквог наговештавања о томе, шта се има под тиме разумети. Тако н. пр. § 185 немачког казн. законика. Што се нашег законодавства тиче, у § 213 к. з. и чл. 22. зак. о гатампи учињен је покушај утврђивања појма овог кривичног дела, али није тешко увидети, да се у томе није имало пи најмање успеха. У § 213 к. з. вели се: »Ко речима или делом спрам другога таково гато учини, гато се по општем мнењу и по наравима народа као бешчешће и грдња, и у оппгге по стању лица, као увреда чести појављује, да се казни У чл. 22. зак. о шт. пак вели се: » А увреда постоји онда, када се погрдним и непристојним изразима вређа част неке личности или правног лица (корпорације), а не наводи се против ње никакав одређени ®акт <( . Као што се види, обе су дефиниције у ствари описивање увреде другим речима. У пројекту казн. законика не даје се деФиниција увреде. Његов § 216 гласи: »Ко јавно увреди какво физичко или правно лице, казниће се новчано®. У теоријп влада данас доота велика сагласност у деФинисању увреде. Увреда се на име — деФинигае од већине пи-

1 ) Наведени су у Мотивима пројекта немачког казн. законика од 1871. год.

саца као изјава соиственог омаловажавањп. (»АизЛгиск еј^пег М^ббасМипЈ?«) 1 ). Но ностоје и друге деФиниције. 'Гако 'према V. Ваг-у увреда је »радња, која је објективно (или према општем народном гледпшту) подобна да нанесе душевни бол«, другим речима она се састоји према. њему у наношењу душевног бола 1 ). Према НМзсћпег-у увреда је »противправна радња, која напада моралну вредност лица изјављивањем нецризнавања исте 1<8 ). Према ОГзћаиаеп-у увреда је изјава, која садржи вређање части једног лица« 4 ). Последња дефиниција каже само, да је увреда има за објекат част, а ништа ближе о њеној суштини. НШвсћпег- ов појам увреде је погрешан зато, што он схвата част искључиво као моралну вредност (в. раније). Мишљење V. Ваг-ои има, видело се је већ, за последицу немогућност увреде душевно-болесних лица и малолетника који не разуму значај увредљивих речи. Иретелсно заступљени појам увреде је једини, који је тачно погодио суштину овог кривичног дела, али се мора ипак у неколико исправити. Истина је на име, да је увреда изјава свог омаловажавања извесног лица. Но, као што је већ 1Лертапп умесно приметио, има случајева, у 4 којима несумњиво ностоји увреда, али где извршилац не мора изражавати својом изјавом своје сопствено омаловажавање*). Тако кад једна јавна женска назове извеспу жену »курвом«, она тиме не изражава своје сопствено омаловажавање. Исто тако кад А пољуби извесну женску. која му се допала, или кад изазива извесно лице на противприродни блуд. »Једва се моЈке сумњати, вели Иертапп, да и у овим случајевима постоји увреда, али је такође извесно, да овде врло често пзвршилац не изражава ни најмање сопствено омаловажавање, да он напротив, као у спомеиутим нримерима, своју »љубав® ка дотичној женској на такав начин може изјавити«. Па ипак се ^ертапп необјашњиво није користио овимслучајевимаради исправљања оне деФиниције увреде, већ исту задржава, а номенуте случајеве сматра као изузетке. ДеФиниција једног појма мора ме!)утим бити таква да обухвата све случајеве, били они обичнн или изузетни. Зато , задржав остале елементе поменуте деФинпције, ми схватамо увреду пре свега као изјаву, којом се према схватању публике изражава омаловажавање извесног лица од стране изјављивача. Довољно је дакле за појам увреде, да иублика схвата изјаву, учињену према извесном лицу, као изјаву, којом се изражава омаловажавање овог лицаодстране изјављивача, другим речнма без значаја је то, да ли том изјавом извршилац изражава своје сонствено омаловажавање. Но с овим још нпје дата потпуна деФиниција увреде. Треба да лостоје још

') Тако V. Иаг1 § 91! I, Иерта.пп 2 62, Ргапћ § 185 I, Моуег-А11(еМ 428, Орреп/го/" § 185, 1, Мегће1 §110. 2 ) 83, 86. 3 ) 2 164. 4 ) § 185, 1. 5 ) 263.