Полицијски гласник

БРОЈ 7.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55

сапске аренде, а иикако није одбор могао својевољно о томе доносити одлуку, јер и ако би догало до разрешења председника, то би се имало изршити изузетио од чл. 122. а на основу чл. 148. закона о општинама, што аналого по чл. 121. поменутог закона може бити само на предлог надзорне власти; 2. што је суд и одбор своју одлуку и не сачекавши њену извршност, исту извршио и жалиоца, и ако изабратог и заклетог, од дужности удалзио; 3. што последњи^став чл. 71. и чл. 105 закона о.општинама постављају правило, да они, који су већ изабрани за часника, пе могу после бити једновремено и закупци општинских добара, а то значи, да они, чимбуду изабрани, морају нанустити закуп, на онда остати општински часници, као што је и овде случај, јер је изабрани председник отказао касапску аренду и ошптини исплатио целу закупну цену, ■ге на тај начин, без икакве штете по општину, ирестао бити арендатор, према чему има да остане председиик општинског суда. 4. Најзад, ова је одлука против закона и зато, што је одбор, и ако самовласно, похитао да ово реши, пре него што је питање о одрицању закупа између изабраног председника и општине редовним путем расправљено и одлука по овоме нзвршном постала. Ио изјављеној жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилио и на закону основано. Стога је на основу чл. 170. закона о опгатинама решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 1. новембра 1910. године № 10547.

Кад се отуђује општинско или сеоско непокретно имање, онда се у зборској одлуци морају изложити како величина и каквоћа тога имања, тако и разлози са којих се то чини, Збор сељана села С иа дан 27. децембра 1910. године донео .је одлуку, да се сеоска утрина, као и земљиште под чистином, подели на појединце. Државни Савет нашао је, да се ова одлука не може одобрити с тога, што се из послатих акта не види ни величина ни каквоћа земљишта, које хоће да се подели, нити се најзад наводи какав оправдани разлог за поделу. С тога је на основу чл. 57. закона о општинама, решио, да се ова одлука не одобрн. Одлука од 21. јануара 1911. г. № 557.

Општински насиик, који је поднео оставку, може од ове одустати пре него по њој општински одбор буде докео своју одпуку. Јован С., кмет села Ђ , унутио је једну претставку надзорној власти, молећи је, да га узме у заштиту, јер му, вели, општинска управа, ношто не исповеда иста начела која и она, издаје такве наредбе, које није у стању извршити, само да би га натерала да да оставку, што је најзад морао и учинити.

Доцније, а поводом ове оставке, одбор општински, на основу тач. 2. чл. 86. закона о општинама, донео је одлуку од 12. децембра 1910 године № 2229., којом уважава оставку кмету Јовану, с тим, да до новог избора, који ће бити 16. јануара 1911 године, његову дужпост врши одборник Мирча М... Када је ова одлука послата падзорној власги, она је, нре него би по истој донела одлуку, позвала дотичног кмета и саслушала о узроцима оставке. Он је на свом саслушању изјавио, да је 30. новембра 1910 године био ириморан да да оставку с тога, што је над њим вршено кињење од стране опгптинског суда једино из партијског нерасположења. Али како по његовој оставци није било решавано 8—10 дана, он је онда одустао од оставке; ну одбор му овај одустанак ннје хтео уважити, већ му је уважио оставку. Надзорна власт, расмотрнвши одлуку одборску, нашла је, да не одговара закону из ових разлога: По чл. 107. закона о општинама, општински часници могу дати оставку, и одбор им је уважава само онда, кад се увери, да Су разлози за оставку били истинити и оправдани. Међутим овде није било таквог случаја, већ је овај кмет под притиском претпостављане му власти, који ,је потицао искључиво из политичке подвојености, дао оставку, од које је доцније и одустао, као што тврди његово саслушање, ну да суд у седници опгатинског одбора није хтео исти одустанак од оставке да саопшти одбору, јер да је то учинио, оставка овога кмета била би беспредметна за решавање. Па кад и сам тај кмет на свом саслушању код полицијске власти тврди, да је своју оставку опозвао, пре него што је одбор о њој и решавао, то иста и није могла бити нредмет решавања у одбору, кад је она била поднета општинском суду. Са тих разлога, а у интересу саме службе, која би, због честог мењања општинских часника, трпела уштрба, надзорна је власт обуставила ову одборску одлуку од извргаења решењем од 18. децембра 1910 године № 16660. По изјавл.еној жалби, III. Одсек Државног Савета нашао је, да је регаење надзорне власти на закону основано. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 19. јануара 1911. године № 12601. Одлука општинског збора о подизању општинских гра1јевина не подлежи расматрању Државног Савета. Збор општине м иа дан 5. децембра 1910. године донео је одлуку, да се у М подигне нова школска зграда. Општински суд писмом од 19. децембра 19:10. год. № 1676. послао је ову одлуку надзорној власти, а ова је доставила Државном Савету на одобрење. Државни Савет нашао је, да ова одлука, према иропису другог одељка тач. 9. чл. 53. закона о општинама, и не под-

лежи расматрању Државног Савета, па је стога одлучио, да се акта врате нерасматрана. Одлука од 25. јануара 1911. године №- 657.

Општински одбор у сеоским општинама надлежан је да решаваоподизању какве општинске грађевине само у том случају, ако трошак око тога износи мање од 1500 динара, и ако за то није потребан никакав прирез, а у противном надлежан је општински збор. Одбор општине в на дан 27. јула 1910 године донео је одлуку № 3520.: 1., да се општинском суду одобрава, да на општинском плацу подигне десет дућана од слабог материјала, које ће издавати под закуп; 2., да се зградице око општинског бунара, а на средини општинске баште, растуре и њихов материјал употреби па зидање поменутих дућана; и 3., да се у недостатку буџетске могућности учини позајмица у 700 динара код приватног лица или завода, па иста стави са интересом у буџет за идућу годину. Надзорна власт регаењем од 1. августа 1910. год № 12101., задржала је од извршења ову одлуку са ових разлога: 1., што по чл. 86. тач. 7. закона о општинама, општински одбор може решавати о подизању какве општинске грађевине само у том случају, ако за то није потребан никакав прирез, а међутим, по чл. 33. тач. 4. истог закона, о подизању општинских грађевина, ако се трошак око истих не може исплатити приходима, предвиђеним у буџету за текућу годину, надлежан је општински збор: и 2. што по чл. 33. тач. 7. закона о општинама о задужењу општине решава збор а не одбор општински. По изјављеној жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је на основу чл. 170. закона регаио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 20. септембра 1910. године. № 8382. Јос. К. Ст.

Мишљење опште оеднице Касационог Суда. Поводом захтева Господина Министра Правде од 18. јануара 1911. год. № 658, да му Касациони Суд да своје мишљење о томе : 1. треба ли суд да потврди или одбаци листу, која није поднесена у року, прописаном у првом одељку чл. 53. д. закона о општинама и 2. ако треба да одбаци, онда како тај рок рачунати, т. ]. да ли се дан избора и дан подношаја листе суду на потврду рачунају у тај рок или не — Касациони Суд је, у својој општој седници од 31. јануара 1911. №878 на основу тач. 2. § 16. свога устројства, проучио ово питање и односне законске прописе, па је нашао: Поред осталих услова за потврду кандидатске листе за избор општииских ча-