Полицијски гласник

БРОЈ 8.

У БЕОГРАДУ, НЕДБЉА 27. ФЕБРУАРА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а ирема потреби и више пута недељно. Претплата се подаже у напред, и то најмање за пола годпне вод свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласиика" не продају се. Рукописи се пе враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Заотуиника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, одликовати: Орденом Св. Саве ЧЕТВРТОГ СТЕПЕНД : Жнвојина А. Лазића. члана Унраве вароши Београда. Из канцеларије Министарства Унутрањих Дела, 23. Фебруара 1911. године, у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Заступника Миннстра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, поставити: за лекара среза нишавског Д-р. Јована Ј. Панајотовића, лекара среза белопаланачког и бившег питомца среза нишавског; за лекара среза крајинског Д-р. Живана Марковића, лекара среза моравског, округа нишког; и за лекара среза моравског, округа нишког, Радисава Јаковљевића, бившег среског лекара, — сву тројицу но молби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 18. Фебруара 1911. године, у Београду.

Р А С П И С свима окружним начелствииа и Управи града Београда.

Иоједини наши поданици, коју путују у иностранство, одлазе из Србије не поневши са собом никакве исправе ради идентиФиковања своје личности и утврђивања свога поданства и иринадлежности, те тиме излажу себе разннм неприликама. Ма да власти не траже пасоше при прелазу границе за А.-Угарску, ипак наши поданици треба да носе собом исправе за идентиФиковање своје личности, како би те исправе могли употребити на случај,

да дођу у какве непредвиђене неприлике, као што су: разбољевање, остајање без срестава за живот, потреба за репатрирање, тражење помоћи од власти и друго. Нека пачелство — Управа — о овоме извештава наше поданике, који путују у иностранство. ПБр. 2766. 11. Фебруара 1911. год. у Београду. Застуииик Мииистра Унутрашњих Дела, Министар финансија, Стој. М. Протић с. р.

Р А С П И С свима окружшш начелствима, Управи града Београда и командангу полициске жандармерије.

Многи командири одредске жандармерије обраћају се својим представкама преко окружних начелника својих, а, неки и непосредно команданту жандармерије, противно прописима чл. 18, 19 и 20 уредбе о окруж. жандармерији у којима траже одобрење: да бар једанпут у три месеца (а ваљевски једанпут у два месеца), обиђу све жандарме распоређене на службу у округу ради прегледа (смотре) оружја и остале спреме код жандарма и ради давања упустава за правилно вршење њихове службе. Па како и ова и друга службена путовања одредских командира изазивају издатке из државне касе на дневнице и путне трошкове (километражу), то се она морају и подешавати у границама буџетских кредита одређених на исплату ових путних трошкова, о чему морам да водим строга рачуна у првом реду ја, као одговорни наредбодавац првог степена (чл. 57, 58, 59 и 60 закона о државном рачуиоводству). На дневнице и путне трошкове командира жандармериских одреда за сва службена путовања њихова државним буџетом расхода за 1910. год. — по парт. 105. позиц. 4. — одобрен је кредит од дии, 10.000, па је толико предвиђено и у цредлогу држав. буџета ра-

схода за ову — 1911. —• год. Међутим сам командир ваљевског жандармериског одреда, позивајући се на наређење команданта жандармерије од 28. децембра прош. год. ПОВ. Бр. 348, тражи да путује по округу 6 пута годишње — само ради прегледа. жандарма — с тим, да му за свако овако путовање припада на име дневнице и километраже по дин. 350; а то би за 6 оваких путовања ■— за 1 годину — изнело укупно динара 2100. Ако би сваки одредски командир овако и оволико путовао, онда би на 17 командира имало да се изда годишње за диевницу и километражу—само ради смотре жандарма — укупно дин. 35.700, дакле 3'/. 2 пута више но што износи годишњи буџетски кредит за сва њихова службена путовања. У том случају за потере и и друга хитна и неодложна службена путовања њихова не би било ни једног динара кредита. Међутим нити има буџетске могућности да се задовоље оваки захтеви одредских командира, нити то захтева стварна потреба службе. Службена путовања командира жандармериских одреда по потреби чисто полициске службе, према важности својој, деле се у две врсте: на прво место долазе хитна и неодложна службена путовања, као што су потере, гоњење злочинаца и томе слично, но наређењима окружних начелника, а на друго место долазе службена путовања, која нису хитне природе и неминовна, а у ову врсту долазе путовања ради смотре жандарма и томе слично. Буџетски кредит одређен за службена путовања одредских командира има да се употреби у првом реду на путовања из прве врсте, која су хитна и неодложна и за која окружни начелници нису дужни да траже претходно одобрење Министра. Тек иза тога долазе службена путовања друге врсте, која нису хитна и неминовна и која се могу чинити само у границама буџетске могућности зато, у колико овај буџет. кредит није утрошен и ангажован за службена путовања прве врсте, и због чега се за ова да/говања. друге врсте мора увек тражити аретходно одобрење Министра Унутрашњих Дела.