Полицијски гласник

ВРОЈ 11.

У БКОГРАДУ, НЕДЕЉА 20. МАРТА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛНСТ МИНИСТДРСТВД УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" издази једаннут, а прома потрсби и више пута недељно. Претилата се полаже у напред, и то најмање за пода године код свију нолицијских плаети, и износи: 20 динара на годину за државна и опигтинска падлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За инострапство: годишње 24, полугОдингње 12 динара у злату. Поједини бројеви „ПолицијсКОГ Гласника" не продају се. Рукописн се нс враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његово1" Неличанства Краља Петра I, а на предлог Заступника Мипистра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, решено је: да се Димитрију В. Грудићу, секретару друге класе Управе вароши Београда, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Овим се указом замењује указ од 9. Фебруара ове године. Из канцеларије Министарства Унутрашн>их Дела, 16. марта 1911. године, у Београду. Његово Величанство Краљ Петар 1. благоволео је, на иредлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Фииансија, поставити: за секретара прве класе Управе варошн Београда Љубомира .1. Рајића, начелника среског у пензији, сагодишњом илатом од 303Г20 динара, колико је и раније имао. Из канцеларије Мипистарства Унутрашњих Дела, 16. марта 1911. год., у Београду. СТРУЧНИ ДЕО ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У ИТАЛИЈИ Италија је, за кратко време од како се ослободила и ујединила, показала огромне напретке у свима правцима државнога и културнога живота. Њена је новија историја прилично слична нашој, а од наше отаџбине не ^азликује се много ни по брдовитошћу свога терена, ни темпераменту народа. Отуда је од ннтереса за нас видети уре1>ење унутарње управе, а особито оргапизацију борбе протнву криминалитета, која је врло добро изведена. Ну пре но што пређемо иа само излагање полицијске организације, да се дотакпемо у главним иотезима организације државних власти у опште у тој младој краљевини.

Знкоиодавну власт врше Краљ и Парламенат, који се састоји из два дома: коморе (Катега с1еј с1ери1;а"И), у коју народ бира непосредно и тајно 508 својих представника, и сената, у који улазе сенатори именовани краљевим указом из највишег племства и сталешких и проФесионалних категорија, предвиђених уставом. И народни посланици и сенатори отправљају своју дужмост бесплатно. ИзвршшЈ власт има Министарски Савет, који састављају десет министара: унутрашн.их дела, сиољних послова, војни, марине, правде н црквених послова, просвете. Финансија, благајница, (^езого), гра1>евина и народне привреде са индустријом и трговииом. Судску власт имају независни судови: касациони којих има шест — пет за грађапске ствари и једаи за кривичне у Риму за целу земљу, аиелациони, ирвостеиени с а иоротним и иретори ■ — среске судије. Само су последњи — претори — покретни и њихова се надлежност иростире у кривичним стварима на кривице које се казне до 6 месеци, а у цивилним на процесе до 3000 дин. вредности. Сем тога по општинама постоје још и иримирителне судије (КопсШа1;ои), чија се надлежност простире само награђанске предмете у вредности до 50 дин. Ове кончилијаторе поставља сваки државни тужилац у своме делокругу из поштенијих и писменијих грађана, обично адвоката. То је почасно и бесплатно звање, које његовпм носиоцима побољшава само друштвени положај и ставл^а у изглед извесне моралне бенефиције и одликовања. Поред државних тцжилаца за кривичне ствари у сваком апелационом центру постоји но један државни адвокат (ауоса!оге егапа1е), који у грађанским стварима заступа интересе државе према трећим лицима или удружењима. Они стоје под генералним ераријалним адвокатом, као шефом засебног надлештва у Риму, које би одговарало нашем државном правобраниоштву при министарству Финансија. Државни Савет и Главна Контрола имају скоро исте Функције као и код нас. Министарство Уиутрашњих Дела.

Италија се, као и Србија, дели на округе (69 на броју), окрузи на срезове, а срезови на општине. На челу целе струке стоји Министар Унутр. Дела. Министарство унутрашњих дела дели се на четири одељења или четири генералне дирекције: јавне сигурности, затвора, администрације и народног здравља, са генералним директорима и вицедиректорима на челу; свака дирекција дели се на по неколико дивизија —■ пододељења, са дивизионим шеФовима на челу, а дивизије се, опет деле на секције, којима управљају секциони шефови. Ми ћемо се овде задржати само на генералној дирекцији јавне сигурности (Б1гесИопе ^епегаЈе сН роП21а 81сигега), која управља целом полицијом у земљи. Ше® овог одел>ења носи титулу генералнџ директор јавне сигурности. Дирекција јавне сигурности дели се на три дивизије — одељка: лични, кривични и тајни са дивизионим шефовима на челу, а сваки од ова три одељка дели се на секције. Лични отсек води старање о полицијском персоналу, његовом изображењу, постављењима, унапређењима итд. Кривични отсек брнне се о криминалитету у земљи и његову сузбијању, и Тајни или политички отсек, који у првом реду води контролу над анархистичким покретом, а по том и свим оним личностима и појавама, које су противне постојећем поретку. Генерални директор јавне безбедностп је заступник министров у полицијоким пословима. Он централише све што се може централисати и у име министрово издаје опште или делимичне расписе, наредбе и упутства и води надзор над радом полицијских органа у целој земљи. Тај надзор он врши и непосредно преко шест генералних инспектора, кад год треба да се што извиди код локалних власти или кад природа послова захте директну измену погледа између појединих власти и дирекције. Особита се пажња обраћа на једнообразност, без које нема добре полиције, водећи ипак рачуна н о локалним диФеренцијама.