Полицијски гласник

СТРЛПА 94.

дотераше до под топове Живетске. У одступању мене ранише у иогу. те сам морао ићи у болницу, а после остати у депоу. Тада туд прође »германска легија« већином састављена од бегунаца. Један од главних старешина, Артезије, предложи ми да пређем к њима нудећи ми поднареднички чин. »Кад ступите, каже он, ја одговарам за вас, бпћете заштићени од сваког гоњења«. Веровање да ме ту доис-та неће наћи и успомене које сам имао због Маноне натераше ме да се решим и пристанем. Сутрадан сам ве^ путовао са легијом за Фландрију. Да сам остао у овој легији где се напредовало брзо, нема-сумње постао бих официр, али моја се рана поново отвори те сам морао поново тражити одсуство и кад га добих истог дана нађох се пред капијама Араса. Друга глава. Улазећи у варош падоше ми у очи некако чудна лица оних које сам сретао. а неки, које сам упитао, гледаше ме са пеповерењем и' одлажаху и не одговарају^и ми. Шта се то догодило ? Кроз гомиле које су куљале из мрачних и кривих улица стигао сам на Рибљу Нијацу. ГЈрво што сам видео била је гилотина са црвеним гредама које су стрчале изнад скрушене светине; један старац кога су везивали за кобну даску био је жртва. На узвишењу које је надвишавало оркестар сеђаше један човек још млад, обучен у хаљину са црним и белим пругама, који је изгледао пре калуђер него војннк; наслоњен немарно на коњичку сабљу, представљао је неку званичну личност. Око појаса је имао ред пиштоља, а на глави шешир подигиут а Геара§:по1е над којим је стрчала тробојна перјаница. Познао сам га, то је био Јосиф ЈХебон. У овом тренутку ова простачка Фигура насмеја се неким грозпим смехом и престаде давати такт, те ФанФаре ућуташе, и на његов знак старац би метнут под нож. Неки полупијан писар појави се тад од стране »народа осветника« и стаде читати рапавим гласом војни извештај из Рен-е-Мозела, а на сваки став музика свираше; кад он заврши старчева глава паде уз узвике Лебонових помагача: »Живела република!« Не бих могао исказати утисак који ова страшна сцена учини на мене и очевој кући сам ишао готово онако исто поражено као и старац што сам га мало пре видео. Код куће дознам да је то био господин де Монгон, бивши командант тврђаве, осуђен због господства. — После неколико дана на истом месту је погубљен г. де Вје-пон, чија је сва крпвица била у томе што је имао папагаја у чијем се крештању једва могло распознати: „Живео краљ«. И папагај је требао поделити судбину свога господара, али, прича се, да је задобио милост помоћу грађанке Лебон која се заузе да га аокрсти. (наставиће се)

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Г10УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд онштине граовске, актом својим Бр. 489, пита: »Одлуком овог општинског одбора од 31. децембра пр. год. А?: 2322, И другом одлуком од 19. јануара т. године ј\« 122, оптужен је надзорној власти кмет села Репишта као неуредан у вршењу кметске дужности, јер је у селу имовна безбедност остала без заштите; чине се крађе, паљевине и друга казнима дела а кмет се одао рђавом животу; дужност не врши као што треб.1; у општински оуд никад не долази, и тиме је општинском суду онемогућен правилан рад. Власт среска примила је поменуте одлуке, и више од 2 месеца по њима ништа није предузимала, нити пак о одлукама донела какво решење, како јој то ставља у дужност став 2. чл. 85. закона о општинама, а речени кмет, наљућен оптужбом, још више отежава рад општинског суда, нарочито кад му је ред суђењу у општини. Са наведених разлога у предњим одлукама, надзорна власт је, нрема нахођењу суда, требала да учини предлог одбору у смислу члана 148. зак. о општкнама, да га овај уклони са дужности, али надзорна државна власт то ни до данас не учини. нити пак мисли учинити, те да задовољи члан 148. зак. о општинама Моли се уредништво за обавештење: 1. Шта да ради општински суд са својим одбором за уклањање са дужности реченог кмета, кад то надзорна власт, као позвана законом, није учинила; 2. Да ли су одлуке одбора, но члану 85. закона о општинама, извршне, пошто иадзорна државна власт исте није задржала од извршења у законом року; управо како се оне имају сматрати — као оптужба или као доказ надзорној државној власти о неуредности реченог кмета; и 3. Може ли сам општински одбор и на основу ког законског прониса, на основу предње своје одлуке, које је власт примила, донети разрешење о овоме кмету, и ако не може шта има да ради н како те да се задовољи члан 148. зак^ о општинама ? с< — На ово питање одговарамо: Ако мере, које с. оје на расположењу председнику општине према тачци 7. чл. 109. закона о општинама, нис.у биле довољне да нагнају кмета на уредно и савесно вршење своје дужности, онда је суд требао без одбора учинити предлог среској власти као надзорној, да она у смислу чл. 148. поменутог закона учини предлог одбору за његово разрешење, ако она, по оцени изнесених доказа у оптужби, нађе да томе има места. То је правилан пут, и погрешка је гпто је одбор одмах ангажован, јер он не треба да буде и тужилац, пошто ће имати улогу судије кад буде решавао о разрешавању. Надзорна власт може да нађе, према оцени изнесене оптужбе, да не треба при-

ВРОЈ 12.

ступити разрешавању, као нпјтежој мери казне; али у сваком случају она је дужна да то образложи и извести суд зашто његов захтев не усваја. Како је у овом даном случају, макар и п >грешно суделовао и одбор у предлогу за разрешење кмета села Репишта, утврђујући на тај начин, несумњиву његову лабавост и немарност у чувању јавне безбедности и вршењу осталих општинских и државних послова, то је власт неизоставно требала да уђе у оцену оптужбе и донесе своју одлуку у смислу члана 85. закона о општинама. Свако другчије посунање несагласно * је са законом-и повлачи законску одговорност. Нека, дакле, суд још једанпут изнесе среској власти све неуредности дотичног кмета и умоли је, да она ову ствар приведе крају по закону, па ако се среска власт не одазове овој молбн, онда се општинском суду не може одрећи нраво да целу ову ствар престави окружном начелству, као вишој надзорној власти, тражећи његово посредовање за правилно вршење закона. Досадашње одлуке одборске о разрешавању, не могу се извршити, јер је чл. 148. одузето одбору право непосредне иницијативе за разрешавање. П. Суд општине топлодолске, актом својнм Бр. 294, пита: »Суд овај, нресудом својом од 14. марта ове год. Бр. 264. казнио је извесно лице са пет дана затвора, због дела из § 391. крив. закона, и осудио га на накнаду штете и трошкова приватном тужиоцу. Пресуда ова одмах је јавно у суду овом тужлоцу и туженом саопштена, што је и у самој пресуди назначено. Истога дана, 14. марта ове год., понова без позива дошли су општинском суду тужиоц и тужени и изјавили да су се измирили. и тужиоц прашта туженом изречену казну, и молио је суд овај, да пресуду од извршења задржи. Настаје сада питање : Може ли се овде применити § 397. крив. закона и приватни тужилац да ову пресуду од извршења задржи у погледу казне, кад туженом ову изречену казну прашта, и ако може, треба ли суд и онда да од осуђеног наплати таксу за ову пресуду и дангубу сведоцима?® — На ово питање одговарамо: По тачци 2. § 397. крив.зак , приватни тужилац може опростити казму само по оним делима, која се казне на тужбу приватних, а никако и по оним, која се извиђају и суде по званичној дужности. А дела из § 391. поменутог закона, сем оних из трећег става исте законске одредбе, казне се редовно по званичној дужносги, те се и за дело крађе које је донело казну затвора од пет дана, не може опростити казна од стране , приватног тужиоца. Према овоме, у случају који је овде изнесен, не може бити опроштаја казне, и пресуда се мора у целини извршити, без обзира иа изјаву приватног тужиоца.