Полицијски гласник

СТРАНА 118.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15. и 16.

математика илузорна, и да су цифре у физиологији , према речима Пола Берта, исто што и Атилин коњ; т. ј. да оне за собом ништа не остављају. Вредност дактилоскопије у иракси је неограничена, а идентитет отисака који произлазе од разних личности немогућан. У једиом документованом предлогу Нол Бријон, заступник генералног прокуратора тврди, да се отисци прстију већ од неколико година примају као доказ, како у грађанском тако и у кривичном правосуђу, у неколико страних држава. Он доказује да се на основу дактилоскопије, чија је примена у Француској врло ограничена, изричу судске осуде у Белгији, Аргентини, Енглеској, а од скора (14. новембра 1910. год.) и у Норвешкој. Носле одбране бранилаца, који су нарочито ударали на мишлЈвње полицијскосудског вештака о поузданости отисака прстију као судског доказа, и скретали пажњу поротницима на опасност од судске заблуде ако би своју одлуку засновали само на основу овог доказа, суд је нашао да су осумњичнни криви и осудио их: једног на шест а другог на пет година затвора. Ову пресуду одобрио је и Касациони суд. Ово је, опет понављамо, прва судска осуда у Француској, која је изречена само на основу доказа помоћу отисака прстију. АгсМуез (Г Ап1ћгоро1о^Је СпттеПе, 15. априла 1911.

ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИП1ЉАЈА И НЕХАТА

(наставак) Један миран и безопасан рад у Фабрици могућан је само тада ако се Фабрикант постара за правилно постројење и ако сваки радник брижљиво пази на овој посао. Десили се ма и најмањи поремећај на једноме месту, наступа крах, који за собом повлачи недогледне последице. Колику несрећу, на пр., може да створи каква нехатна погрешка машинисте, скретничара или чувара пруге на једноме огромноме железничком возу? Технички су напретци могућни стварајући све више и више опасност за оне који се њима користе или су близу њих. Ићи пешке било је сигурно и за себе и за друге, Возити се воловским колима није било опасно, коњским није много опасно, трамвајем је већ опасно, аутомобилом врло опасно, железницом је још опасније, а ареопланом необично опасно п за себе и за околину. Отуда данас нравила добра могу бити повређена и социјални мир поремећен не само вољним, хотимичним акцијама људи, него исто тако и нехотним поступцима њиховим. За хармоничан и што је више могућан безбедан живот нужно је не само да сваки хо^е да постула онако како закони прописују, него исто тако да у своје послове унесе један велики стеиен иажње и оирезности, који се арема ирироди иосла. иска. Зацело то би било апсурдно казнити некога који изазван

тешком увредом убија човека, а не казнити Фабриканта који, да би га јеФтиније стало, рђаво монтира или не постави направе за обезбеђење у својој Фабрици, те тако убије десетине људи, и ако није имао директне намере дато учини; или неказнити чувара нруге кога је мрзело да се мучи да са пруге збаци велики камен, рецимо залеђен, већ се лакомислено надао да ће сама машина топлином растопити лед и камен одбацити, и тако је допустио да хиљаде живота и милиони привредног богаства буду уништени. Или, зар казнити човека који у свађи повреди свога друга, а неказнити аутомобилиоту, који је ради пробе брзине, пустио свој аутомобил толико да није у стању да га заустави ни онде кад наиђе на место где је скупљена маса људи и где може произвести велике несреће. Социјална је нужност да људи одговарају и за оне последице које нису директно хтели, али су их произвели само због овоје небрижљивости и непредострожности, јер да је тога било они би, ношто већ последице неће, извршили правилно своје дужности или одустали од акције која може произвестп кривично-правну последицу. II. Свака људска акција или неакција, ако није бесвесна или принудиа, мора имати ипак једну своју каузалну психолошку основу, Тако је и код нехата. Отуда ваља испитати како се у психолошким елементима престављају непажња, небрижљивост, несмотреност, окојима је досада говорено. Тада ће се видети да се и код нехата ипак може говорити в личној кривици. Има правника који налазе да и код нехата постоји једна виша воља. Фајербах, на пр., вели да је нехат неулагање дужне (пажње) брижљивости у акцију. Сваки човек има обавезу да буде брижљив-ођН^аИо ас! сШЈ&епИат. Ко ради нехатно он гази ту своју обавезу, гази је свесно, вољно, те отуда и код нехата има позитивне воље. Ово је тврђење погрешно. Ако се хоће да говори о једној позитивној вољи, онда мора да се утврди каузални однос између воље и наступеле последице, т. ј. мора се доказати да се та последица хтела. Ми за то посматрање имамо свега два елемента: вољу и после'дицу. Фајербих сад умеће један трећи; то је оНН^аНо ас1 сПН^епМат. Он и сам утврђује да оно што се хоће није повреда конкретнога правног добра, већ повреда апстрактне оћП^аНо. У односу према кривичноправној последици нема, дакле, код нехата никакве директне, позитивне воље. И Франк (81га1§'е8е<;2]шсћ § 137). вели да човек може нехатно делати ма да предвиђа последицу, њу »хоће к , и то је случај онда кад он услед неизвинавне заблуде (коју је могао отклонити) није предвиђао једно битно обележје кривичнога дела. Ко, на пример, запали једну усамљену колебу, верујући да је његова, може одговарати само за нехатну паљевину. Ако Франк претлоставља да се нехатно може произвести једна последица тек при предузимању једне уопште вољне радње,

онда је то тачно. И код нехатног се "делања свакако нешто хоће, а то што ее хоће није кривичноправна (или ако јесте онда је умишљено изведена) последица^. већ друга, обично правно допуштена, или индцферентна последица. Франкговори о егзистенцчји неке воље код нехата с тога што супротно целоме схватању своме, при тумачељу § 59. немачког каз. закона, он под последицом разумева само промену у спољноме свету. Последица је, међутим, скуп битних обележја конкретнога кривичнога дела. И на примеру коју је дао јасно се види да се виновничко хотење не односи на дело паљевине. Он је хтео да заиали своју колебу, а он није хтео да запали туђу колебу. У његовој радњи постоји, дакле, једно хотење, али то није хотење противправне, већ правно допуштене лоследице. У односу на кривично^ дело нема воље, и баш зато може постојати само нехат, ако је при довољној брижљивости виновник могао и требао да зна да је колеба туђа. Лист (Бећгћиоћ) § 148.) и све његове пристапице деФинишу нехат као непредвиђање предвидљиве последицепри остваривању воље. Последица је предвидљива тада кад је виновник њу и могао и требао да предвиди. Ово је деФинисање свакако доследно за све заступнике теорије преставе, ма да и они, као што јо раније утврђено, ипак сматрају да за нехат није карактеристично непредвиђање носледице, јер се код свесног нехата последица предвиђа, већ њено нехотење. Присталицама теорија воље потребно је брижљивије психолошко испитивање да би утврдили појам нехата. Вршећи ово испитивање ми ћемо утврдити појам нехата на основу нашега сватања воље и разлога казнене акције државне. Позната је подела нехата на свестан и несвестан — кад се предвиђала могућност наступања носледице и кад се она у опште није предвиђала. Да расмотримо питање најпре код несвесног нехата. Ту виновник хоће да произведе извесну последицу. Он предвиђа да ће као резултат његове радње наступити једна промена у спољнем свету, дозвољена или недозвољена, све једно. У уверењу, дакле, да ће остварити само оно што хоће и што жели, он предузме радњу. Кад, али његово веровање било је погрешно. Као што је врло лепо речено код Хелшнера: чим је извршен покрет тела, створена једна моторна снага, деловање њено више се не управља по нашем субјективном расположењу, него по неумитним природним законима. Тек ако те законе добро познајемо ми ^емо, служећи се њима, постићи оно што желимо. Не познајемо ли их, не умемо ли да их правилно употребимо, узалудно је свако наше старање око последице, јер је ван наше моћи да мењамо вечнте законе универзума. Покрет, сила, коју смо ми кренули отићи ће правцем куда је природни закони носе и произвешће последицу коју ми нисмо хтели. Код несвесног нехата впновник се преварно о каузалноме току своје радње. Он се на ту радњу одлучио с тога што је веровао да ће она произвести ту и ту