Полицијски гласник

ВРОЈ 17.

110ЛИЦИЈСКИ гллепик

СТРАНА 131.

једаи оџачаЈ), 1сад за извооног чиновника каже, да није за његову службу, у колико се преиор, као прекор блудног рада, ме приближује сувигле моралном или правном интегритету. Овде спада и прекор г да извесап трговац не може испуљавати своје обвезе, у колико се при томе не реФлектира на вино произвођење небпособиости за плаћање". г) „Кад ко коме нребацује сујету, наиућеност или гордост. Ако су ово махне, познати себе сама је најтежа ствар, и многи частан човек има оне слабостн«. д) „Ко другоме иориче какву велику зз слугу, као Краљу Вилхелму и Бизмарку заслугу за оснииање царства, Роберту Мајеру заслугу за откриће закона о одржању снаге. Немати какву велпку част, ие значи бити печастан«. ђ) Ђ К<> другог кори, што није извршио какво кривично дело, што н. пр. ннје неког увредиоца нзбатпнао пли на двобој нозвао, па ма му приписивао нечасне побуде за пропуштап.е да ово учини". е) ,) Ко ирема другоме манифестује само недостатак наклоности и у толико малог уважавања. Мржња не пита за част, па можда баш њу мрзи; неучтивост може неког јако заболети; али ко не поздравља нознаника, ко му пе понуди столицу, или га не пусти да први изпђе, пориче тиме можда своје образовање, али не ту1)у част". Нидело се је раније, да ВииИпд схвата част искључиво као правну и моралпу вредност, п да је то нетачно. Зато је његово пабрајање псевдо - увреда одн. клевета неосновано, у колико се у појединим од наведених случајева напада друга која врста части, као н. пр. у случајевима наведеним под б. Ту поотоји, не псевдо-увреда одн. клевета, већ права увреда или клевета. Псевдо-увреде одн. клевете биће <1е 1е§;е 1а1а само онда, кад изјава није управљена пп против једне врсте частп, које шш законодавац заштићује од увреде и клевете. Тако било би нрема нашем Казненом Законику исевдо-клевете, кад би А казао лицу В да пати од гонорее, ма да би то могла бити ирава увреда. § 10. Врсте увреде и клевете. $ I. Проста и јавна увреда и клевета. У § 210. К. 3. се разликују јавна и ироста клевета (опадање), а у §213. К. .3. јавна и ироста увреда. Појам јавности клевете дат је у § 210, и то исто важи и за јавност увреде. „Јавно је опадање онда, вели се у § 210. а1. 3 , ако се то догодило на јавном месту нли у јавним екупштинама, или средством печатње, ликова и образа, распрострањавањем или излагањем такових на јавним свима присгупним местима". Као што се види, клевета (а то важи и за увреду) је јавна: 1° Кад се је догодила на јавном месту. Према једном схватању, заступљеном у Француској књижевности и јуриспруденцији, јавно је оно место, које је сваком иристуиачно без или са извесним ограничењем (н. пр. захтевање улазница) као

н. пр. кафане, позоришта 1 ). Али ово схвагање јавности једног места има апсурдне последице, те се не може усвојити. Тако било би при оваком схватању јавне увреде, кад би А у механи шануо на ухо лицу В нешто за овога увредљиво, или кад би само њих двоје бнли у механи (каФеџија и један гост). Зато је потребно захтевати за јавност места поред приступачности истога свакоме и могућност, да неком трећем изјава неиосредно до знања. дође, и ако се у ствари ово није догодпло 2 ). Ове ће пак могућности бити онда, кад је изјави био присутан и неко трећи, и кад је она гласно саопштена. Немачки законодавац (§§ 186 и 187) не употребљава израз »јавно место", већ: »ако је јавно ( в б(ТепШсћ с( ) извршена...« Узима сепак од претежно заступљеног мишљења, даје увреда одш клеветаонда јавно извршена, кад је изјава могла иепосредно доћи до знања једном индивндуално неодређеном већем кругу лица без обзира иа то, да ли је место изјаве јавно нли пе 3 ). Противност већем, индивидуално иеодређено I кругу лица је, вели Ргапћ. круг лица, који се одржава лпчним односима. Неки међутим захтевају, да је изјава заиста дошла до знања већем, индивидуално неодређеном кругу лица. Разлика између нашег и немачког законодавца види се најбол^е онда, кад су увреда и клевета садржане у једној отвореној дописној карти. Према нашем Казненом Законику оне нису јавне, док према немачком јесу 4 ), пошто он не захтева за јавност увреде н клевете јавност места. 2° Кад се је догодила у јавној скуиштини. Скуиштина је онда јавна, кад је свима прпступачна, бпло без, било са извеспим ограпичењем, захтевањем н. пр. чланске карте 5 ). Равнодушно јс за нојам јавности скупштнне, да ли се она држи па већ по себи јавном месту пли не. 3° Кад се је догодила »средством печатње, ликова или образа, распросграњавањем или излагањем такових на јавним свима приступним местима®. а) »Ср«дством печатње® значи средством штамианих сииса. Па тај начин распрострањавањем и излаган.ем нештампаних писмена, н. пр. литограФисаних састава, н'е би се могла извршити јавна увреда одн. клевета, што је сасвим необјашњиво. Као што је још Ценић приметио, овај апсурд потиче отуда, што је наш законодавац рђаво превео $ 1о.\ а1. 2. пруског Казненог Законика, у коме се велн »8сћпГ1 к , т. ј. писмено у опште, било оно штампано или не. 6 ). Клевета одн. увреда извршене распрос 1'рањавањем или излагањем „печатње" спадају наравно под чл. 22. зак. о шт. »Лик" је превод немачког израза »Аћ1:м1с1ип§; <( из § 152. пруског к. з., а»образ" је рђав превод израза »Вагв(;е11ип# и (пред') В. СеЧЛ&ттвг МакепаИеп § 152. 2 ) Тако Орреп110[ КоттегНаг гит |)геи8в1зе ,ћет 81гаГ§е.че1гБис11 § 152, 4. В. п Цен.иИ 625. 3 Ј В. Ргапк § 110. II I а. 4 ) В. ИНеп1ћа1 .400. 5 ) Уп. ОррепНо /■ § 152, 3. в ) 625.

стављање) из пстог §-а. Тако као образ се имају сматрати кинематограФски снимци, кипови итд. »Образ", представјвање, обухвата и лик, те је било излигано употребити и овај израз г ). б) Распрострањавање је свака делатност, којим се и садржина и суистанција штампаног писмена, лика итд. чине иристуиачним већем кругу лица 2 ). Према томе читање пред публиком нисмена итд. не би се могло сматрати као распрострањавање. Онај круг лица не мора бити пндивидуално неодређен и неограничен 3 ). Према V. 1лб2{-у међутим треба да се садржина и супстанција у питању учине приступачним иублици, дакле индивидуално неодређеном и неограниченом кругу лица 4 ). Колики треба да је круг лица, Фактичко је питање, т. ј. оно се има регаити према конкретппм околностима. Но чињење приступачним само једном или неколицини лица ие бп било доволлт за појам распрострањавања 5 ). Некн смаграју ово задовољно 6 ). Пемачки Ке1сћ8деНсћ! уоваја ово мигаљеп.е, али под условом, да пошиљалац има намеру, да се садржина и супстанција учине приступачним већем кругу лица'). Ово је очигледно нетачно. Један објективан појам, као што је распрострањавање не може зависити од једног субјективпог појма, као што је намера. Сем тога онда се не би могао разликовати почетак распрострањавања од свршетка 8 ). И само предавање на пошту било би свршено распрострањавање. Овако узима и Коћ1ег 9 ). Ако се супстанција и садржина иоверљиво учине приступачним, распрострањавање ипак постојн. в( Пзлагање је свака делатност, којом се садржина (а пе и суистанција као код распрострањавања) чини приступачним већем к{>угу лнца. Тако то би био случај, кад би А ставио у излогу своје радње један лик. Пруски § 152. (као и немачки §§ 186. н 187.) унотребл.ава поред »излагати" (»АизвЈеИеп«) п израз »прилепљивати" (»Ап8сћ1а§еп"). Ово означава сваку мехапичку делатност, којом се супстанција гатампаног, писмена, лика итд. доводи у везу с једним чврстим предметом као њеним носиоцем, и на тај начнн садржина постаје прнступачном већем кругу лица 10 ). Тако ово би био случај, кад би се средством туткала једно писмено учврстило за извесну таблу. Но излагање у ствари обухвата н прилепљнвање. те је нарочито помињање овог израза излнгано. Прилепљивање јо само једна врста изла-

') Тако 018ћаизеп § 41, 3, ВгпсИпд 215. 2 ) Уп. Ргапћ § 110. II 2 а. 3 ) Уп. Ргапк § 110. II 2 а, 01акаи8еп § 110, 10, Меуег-.МЦе.Ш 637. 4 ) § 109 II 1. 5 ) Уп. Ргапк § 110. II 2 а, 01а11аиаеп § 110, 10. в ) Коћ1ег 274, На/всћпег 2 193. ') В. 018ћаиаеп § 110, 10 б. 8 ) В. 01вћаизеп § 10, 10 б. *>) 274. 10 ) В. ОиНашеп § 110, 12.