Полицијски гласник

ВР0.1 18.

»Суд моли уредништво, да у првом наредном броју »Полицијског Гласника« изволе дати следећа обавештења: 1. У §471. тач. 4-а грађ. суд. по(^тунка гласи: да се земљоделцу, поред осталога, за приватни дуг не може узети у попис и продати: два вола, или два бивола, или два те^ле^а коња. Како у овој општини, а и целој овој околипи, пема теглеКих коња, пеК оамо товарних, онда може ли се за приватан дуг узети у попис и лродати товарпн коњ, без обзира на то: да ли дужпик поред товарног коња има два волаили пе?; 2.) 11а питање- делово^е општ. влајковачке у срезу копаоничком, у вашем листу од '24 ов. м. бр. 15 и 16 објашњеио јс, да писар општ. није дужан да бесилатно нише тужбе појединцима, нити га на то можс наморати општински суд. Да ли се ово објатпњење односи и на све протоколарно, грађанске и кривичне тулгбе, које појединци подносе оншт. суду, па их суд ставља на протокол, п да ли ово валш и за општ. деловођу ?". — На ово питање одговарамо: 1. Законодавац је имао намеру. да земљоделцу заштити стоку за вучу теглење, како би могао обделавати своју земљу, па је из пописа изузео: било 2 вола, било два бивола. било два теглећа коња. Према томе, кад земљоделац има ма шта од овога, пе може му се узети у иопис па чак ни оида, кад нема пар него само по једно, јер му ,је онда лакше докупити, тражити спрегу и т. д. То, што коњ није моментано научен на вучу, не мења ствар, јер он увек може бити научен, кад земљоделац осети потребу за то. Према томе, кад неко нема ни пар бивола, ни пар волова, него само једиог коња, онда му се олај не молсе узети у попис; али ако он има иар волова, бивола или пар теглећих коња, на уз ових има још једнога коња, опда он молсе бити иредмет пописа. Кобила са ждребетом до године дана, изузета је из пописа у сваком случају, пошто она служи за принлод; и 2. Онштинске деловође не смеју да иишу пикакве тунсбе, које ће судити судови оних општина, где су они деловође и где је њихово суделовање неиаоставно. Све тулсбе за њихове судове, они морају да примају усмено (ако ко не поднесе сам писмену тужбу) и уносе их у протокол суђења. Према томе, деловође пе могу ништа наплаћивати за свој труд око овога рада'. као и у опште по оним предметима где је законом изречно наређено, да се тужбе могу давати и усмено код општ. судова. У бр. 15. и 16. овога листа било је речи с.амо о оним стварима, које су ван дулшости деловођа, као н. пр. иисање тужаба полицијским властима, нрвостепеним судовима, суседним општинама; даље: тапије, уговори итд. а никако о стварима, које су неоспорна дужност деловођа.

ПОЛИЦИЈСКП ГЛАСНИК

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Један случај умесне примене нл. 152 закона о олштккама. Надзорна власт наредила је општини }| да за исплату 14 комада слика ранијих владара уиесе у буџет суму у 359 дин,, па о томе да поднесе извештај, Одбор ошптпнски на дан 27. Фебруара 1911 године допео је одлуку под № 1387., да не одобрава, да со та сума унесе у буџет, пошто општнна ове слике пије поручила, а одобрава ономе, који је те слике исноручио, да их натраг прими пошто општпни нису потребне. Надзорна власт решењем, од 3. марта 1911 године №2721., задржала је ову одлуку од извршења из ових разлога: У чл. 129 закона о општинама побројани су редопнн расходи опгнтински, који се морају унети у оиштинскп буџет. Међу ове расходе, на првом месту (тач. 1.), долазе неизмирени издаци по буџету за раније године. Како се ово дуговање општине ћ...., за неисплаћене слике п влачи из ранијих година, то је дужност општинског суда, да потребну суму, за исплату овога, предвиди у овогодишњем буџету. Кад оиштинскн одбор одбија то да чини, онда је таква његова радња протипна закону, тим пре, што је довољно утврђепо, да општина ову суму дугује. По изјављеној жалби, III. Одсек Државног Савета машао је, да решење надзорне власти правилно и на закону основаио. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 6. априла 1911 год. № 3458.

Ако се коме путнику, или инане, догоди каква штета, што лутови и мостови у атару општине нису у реду, а докаже се да општинска власт није вршила прописе $ 14. закона о сувоземним путевима, надзорна власт може према општинском председнику и кметовима применити казну, коју предвиђа поменути закон, а не закон о општинама. Петар II. Н., кмет општине к , узет јс на одговор зато, гито је пронустио, да се једна ћуприја у његовом селу оиравн, те је, услед тога, тсле једног од ондашњих сељака, прелазећи преко исте, сломило ногу. На свом саслушању, Петар је изјавио, да не зна, да је и кад теле онога сељака сломило ногу на иоменутој ћуприји, јер јо ова у потпуно добром н исправном стању. Један сведок, као очевидац потврдио је, да је теле одиста на тој ћуприји изломило ногу. Надзорна власт пресудом од 20. Фебруара 1911 год. № 1000., а на основу чл. 96, 142, 143, 146, у вези чл. 158 закона о општинама, казнила га јо са 30 динара. По изјављеној жалби, III. Одсек Државног Савета и не упуштајући се у оцену саме ствари, налази, да пресуда надзорне власти, у колико се односи на

СТРАНА 143.

казну, не може остати у снази с тога, што је власт исту доисла на оонову чл. 96, 142, 143. и 146. закона о онштинама, а по овим прописима казна се не молсе одређивати. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио, да се нресуда поништи. Одлука од 16. апрнла 1911 год. №3641.

Таксе механске и хпебарске односно пића, хране, и станова људских и сточних, прописује општинскн суд са одбором, а одобрава надлежна надзорна власт, чије је решење извршно. Суд и одбор општине краљево-селске донео је одлуку 9. марта 1911 године № 885., и овом прописао : да се једап бели хлеб од 0-900 кгр. продаје за 0-20 дин., а црни од 1 кгр. за 0*20 дин., с тим да хлеб буде добро печен и да хлебари не смеју продавати хлебскупљс од ове таксе. Милија Н. Г. и Борисав П., пекари онд., жалили су се надзорној власти, наводећи да је одлука неправилна с обзиром на цену брашна, скупоћу кирије и осталих дажбина које морају да подносе. Надзорна власт решењем од 20. марта 1911 год. № 3369.. одбацила је жалбу као ноумесну, а одлуку као правилну и на закону основану, одобрила. По изјављеној жалби, III. Одсек Државног Савета нашао је, да за расматрање п решавање овог предмета није надлежан, пошто је, по тач. 7. чл. 97 закона о општинама, општински суд са одбором надлежан, да нронисује таксе хлебарске, а ове одобрава једино надлелша надзорна власт. С тога је одлуком од 30. марта 1911. г. №3166., одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену.

Један случај неумесне примене чл. 152 закона о општинама с тога, што је решење надзорне власти о задржаљу одборске одлуке од извршења донесено по жалби, која није изравњена на време и начин, прописан у чл. 171. и 172. закона о општинама Одбор општине а , на евом састанку од 17. новембра 1910. год. донео је одлуку, да се наплаћује „пецарина", т.ј. аренда од сваког нечепог брава по 0 - 30 динара. Ова одлука, на основу чл. 85. закона о општинама, достављена је надзорној власти, и ова ју је примила к знању. Под 19. јануара 1911. године Бол^а В., каФеџија ондашњи, уложмо је протест код Мннистра Унутрашњнх Дела противу наплаћивања ове дажбине, молећи Министра да наплату исте забрани, или у противном да му изда решење, за које је положио два дииара у таксеним маркама. Министар је претходно добавио извештај, нз кога се види, да .је одлука одборска постала извршном, јер када је била слата надзорној власти по званичној дужности, она противу ње није реагирала; а затим је издао наређење надзорној власти да по поднетој представци донесе своје решење.