Полицијски гласник

СТРАНА 146.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

дипломатског представника'). Пријатељски одношај није ирекинут прекидом динломатских одЕшса, већ само ратом 2 ). Што се тиче нецивилизираних држава, држава дакле, које се налазе ван оне заједнице, за постојање пријатељских односа између њих и Србије потребно је, да између њих н Србије постоје дипломатски односи, који не морају бити трајни или да су са Србијом закључиле т. зв. уговоре о пријатељству 3 ). За постојање узајамности потребно је према нашем к. з., да се увреда нашег владаоца и осталих именованих личности казни по закону стране државе. Не би било дакле довољно то, што би се она казнила по судској пракси 4 ). Но узајамности би било, кад би се она казнила на основу уговора закљученог између Србије и стране државе. Није потребно за узајамност, да се за увреду нашег владаоца и других именованих личности казни по закону стране државе строжије од обичне увреде, као што је то случај по § 218 нашег к. з. 5 ). Узајамност мора постојати у време, кад је увреда извршена 6 ). Односно истраге и суђења ове врсте увреде у § 218. а1. 2. вели се: »Ове ће се кривице ислеђивати и судити по Налогу Министра Правде а по тражењу владе дотичне стране државе или њеног заступника. Одустанак од тужбе допуштен је°. Потребно је дакле, да сама влада дотичие стране државе тражи кажњење увредиоца. Према томе не би се могла повести истрага, кад би лично сам > увређени страни владаоц то тражио. Кажп.ење се може наравно тражити и по смрти увређеног страног владаоца, ако му је само увреда нанета за живота Као што се види, у § 218. се говори само о јавној увреди страног државног поглавара и чланова владалачког дома, а не и о клевети. Ово је дошло услед непажње. Законодавац је на име превео немачки израз »ВеЈеЈсН^ип^ 11 са »увреда«, док он озеачава и увреду и клевету. Тако и § 103 данашњег немачког к. з. говори само о ВеЈеЈШ^ип^, али се под тиме нодразумева и увреда и клевета као и у опште. Јавна увреда, о којој је овде реч, треба да је извршена »усмено или пи. смено«. § 218 се дакле не може применити на т.зв. реалну и симболичку инЈуриу. (иаставиће се) ~е^ж-Ј-

1 ) Тако Ргапћ 4. Аћзсћп. (190), 01бћш8еп § 102, 4а., Меуег-А.11(еШ 641, 10, Мегће1 384, НМзсћпег 2 774. 2 ) Тако поред осталих у претх. пр. наведених нисаца Ргапћ 4. Аћзсћп. (190), 01зћаи8еп § 102, 4а, Вгп(Ипд 1 174, 2 500 вели, да се пријатељски однос прекида и прекидом дипломатских односа. 3 ) Тако Ргапћ 4. Аћзсћп. (190). Према 01зћаизеп-у § 102 4 6 само онда, кад су заклЈучени именовани уговори. 4 ) По немачком к. з. и то је довољно. В. Ргапћ § 102. II. 5 ) Ово захтевају немачки писци, н. пр. Ргапћ § 102. II, сем ВГпс1гпд-& 2 499. в ) В. Живаиовић Основи Кривичног Права, Општи Део § 32 II.

БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРИКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПН КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Касационог Суда (наставак) Као што је наведено, дакле, без утицаја је на појам свршеног дела, да ли је већ узета ствар задржана и однета или је после враћена у државину правог сопственика". Првостепени суд дао је на ове примедбе своје противразлоге у следећем: »За појам крађе, и према науци, а и према нашем позитивном закону — § 220. к. зак. тражи се да крадљивац туђу покретну ствар из туђег притежања узме, у намери да је противзаконо себи присвоји. Као што се види, главни елеменат код ове кривице је противправно узимање ствари из туђег у своје притежање. Појам притежања код покретних ствари није могуће, генерално определити, већ се тај појам опредељује увек према самој природи покретне ствари и њеним физичким особинама. И сам наш законодавац у § 199. грађ. зак. не даје општу дефиницију притежања покретних ствари, већ примера ради наводи да ће неко у конкретном случају бити држалац или притежалац, кад покретну ствар буде имао у својим рукама, својој кеси, врећи, кући итд. Дакле и законодавац грађ. законика при његовом стварању увидео је немогућност давања једног општег и уједно прецизног појма о државини или притежању покретних ствари, већ је само примерима хтео да од прилике тај појам определи. Међутим и из овако а риоп датог појма о државини или притежању види се, да се оно код покретних ствари подразумева у извесној физичкој власти над дотичном ствари, поред воље да се та ствар узме у притежање. И само римско право тражило је за појам државине аштиа и оогриа гет ћаћепсП. И криминалисте научног гласа као: Лист, Меркел и ост. траже за појам свршеног дела крађе, да дотични крадљивац узме туђу ствар из туђег склоништа (Селуаћгаат) у своје. Реч Оелуаћгаат у немачком језику значи једно место. у коме се једна ствар и без присуства држаоца сматра као сигурно склоњена. Научници, дакле, траже за појам дела крађе не само да је дотична ствар из места досадан.ег држаоца уклоњена, већ да је она уједно склоњена на какво место, на коме би она била под физичком влашћу онога, који ју је из досадањег притежања узео, дакле под влашћу крадљивца. Само, дакле, у том случају када је нека покретна ствар из туђег притежања узета и склоњена тако да се може сматрати, према њеној природи, да је она дотала под Физичку власт крадљивца, може се узети да постоји свршено дело крађе а иначе не. Државина или притежање иретпостављају, дакле извесну Физичку моћ или

власт над дотичном ствари. која је различита према различним особинама дотичних покретних ствари. Према томе и суд овај, у конкретном случају није могао узети да стоји свршено дело крађе, са тога разлога, што оптужени није успео да оточену ракију доведе под своју извесну Физичку власт, јер је у тренутку кад је из бурета оточио ракију у своје буренце, био прекинут у даљем раду, и ракија с буренцетом остала је и даље у притежању приватног тужиоца. Према самој природи краденог предмета било је потребно да он буде тако склоњен да крадљивац, бар и најкраће време буде господар украдене ракије, што овде апсолутно није био случај. Исти такав случај био би н. пр. да^је крадљивац ушао у чију кујну и из ормана за јело извукао шупку, па у том тренутку био прекинут у даљем раду и гпунку оставио на столу или на самом поду кујне и т. д., јер оваквих примера би се безброј могло навести. За појам свршеног дела тражи се да је неко од своје стране не само учинио све што је потребно, па да жељена последица наступи, веК се тражи да је та иоследица, и настуиила. Чим тога нема, онда се сматра да је дело остало само у покушају. Па и у овом конкретном случају свршено дело крађе ракије могло би бити само онда, када би оптужени успео, да украдену ракију задобије у своје притежање, а то би опет био случај тек тада, када би он успео да је ма и за најкраће време склонн на такво место, на коме би се он могао сматрати као физичкн господар те ствари". Општа седница Касационога суда, одлуком од 19-Х-1910. г. № 11.270. одбацила је ове против-разлоге и усвојила примедбе свога I одељења (са 7 пр. 7 гласова). Ми смо овде с правим задовољством изнели у целости нротивразлоге првостепеног суда, јер су они, по нашем нахођењу потпуно правилно схватили спорни случај. Ови су разлози тако иецрпно и лепо написани, да ми њима готово немамо шта ни додавати. Погрешка примедаба Касационога Суда у томе је, што се њима узима да је оштећени изгубио државину тим самим Фактом, што је лопов његову ракију оточио у своје буре, и ако је то буре заједно с ракијом остало у оном истом простору, где је и сам сопственик ракију држао ; сопственик је дакле остао и даље у могућности да влада стварју и државина му према томе није одузета.') У осталом питање о апрехензији т. ј. прибављању државине више је Фактичке природе и није у овом случају везано за наређење грађанског законика. 2 ) Ну не може се порицати да је

1 ) Види Ни§о Мауег-АШеМ, 1/ећгћисћ с1ез (1еи1већеп 81гаГгоећ48, 1Је1рг1§:, 1907. стр. 455. 2 ) Олохаузен, Коментар немачког казн. законика, Берлин, 1906. г., код § 242. п. 5, 24 и 25, гди оу наведени и елучајеви разног решаваља спорног питања (о покушају и свршеном делу крађе) од стране немачког рајхсгерихта,