Полицијски гласник

БРОЈ 19.

собности по нездрављу; прво Болест једну најжалостнију вјечно неизлечиму. — Нак костобољу коју сам почувствовао да сам је добио јошт у Рибници при контумацу у приоткритој Палаторији на мокрима временима поваздан стојећи. А друго за две године овде у Полицији служећи бољу под Грудне кошке, које ми декад и дијати препјатствује; а то је от ужасни и млоги недовољствија, неусилан ја бивши свима угодити, бивали су укори, псовке, пресецања Службе тицања праведно мене, анаметана које невозможно, и нигди се онакова не постизавају и ие изискују, а снагу и власт праву полицајну при себи удржавају, и то ме је низвергло у неизлечиме Болести. За то сам ја и молио Господина СтеФана СтеФановиКа, не смејући сам приступити Вашој Свјетлости, да Господ. поменути приступи и изјасни за мене, и моли Вашу Свјетлост и изходатајсгвује Вашег Милосердија, да ме оставите на служби гди сам се и наодио, у Исиравничеству, по милости Ваше Свјетлости. На које савршеног решенија и не буде. А сада пак и поФторително видећи се ја принужденим и усуђујем се всепокорњејше молити љубећи скут и светлу десницу Вашу, без које помоћи и ухљебија ја и моја Фамилија живити не можемо, да би ми за продуженије живота мог јошт за који даи уважили и умилосердили се на моју ову препокорњејшу и нлачевну прозбу, оставити ме у Исправничеству на првој служби, чим ћете заставити мене и моје домаће вјечно молити Бога о здрављу и долгоденствију Вас и Ваше Свјетле Фамилије«. Као што је познато, Илија је син јуиака Васе Чарапића. Кад је ово писмо писао био је у 44-ој години свога живота. Имао је врло променљиву судбпну, а у времену о коме говоримо био је ожењен Стаменком, кћерју Карађођевом. После шест година, 1842 априла 21. преминуо је у Београду. Из наведенога се писма јасно види тегоба полицијске службе у Београду онога доба, а ту је тегобу Илија као иолицајац имао још и стога што му је било стављено у дужност да београђанима раздели на поклон плацеве на Теразијама, па су се људи бунили што нико није хтео примити ноклон да огради »пусту ледину иза Божјих леђа к ! Како је Чарапић остао при своме одрицању да прими унраву полицијску, то је дужност директорску наново прихватио: Цветко Рајовић, истина за мало али с великим успехом. Нарочито одликовање директора Београдске Полиције Цветка Рајовића од Кнежеве стране а у ово доба било је о!д особитога интереса за ондашњи чиновнички ред. Зна се да је Цветко био у једно доба, раније, војни часник, када је носио и сабљу. Преведен у полицијску службу, он је и сабљу морао заменитп шпадом. Кнез, пак, ванредно задовољан његовим полицијским радом, намисли да га одликује тиме што ће му дати да и као управник Београдске Полиције носи сабљу. (НАСТАВИЋЕ СЕЈ

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Деловођа општине жагубичке. у срезу хомољском, пита: „Приметио сам, да последње издање грађанског судског поступка из 1909. године, има знатних погрешака; па се по тим погрешкама законским и сам закон погрешно примењује и код општинских судова и код државних нрвостепених судова. Молим уредништво Полицијског Гласника, да изволи изнети у своме листу: Како треба да гласи тачка в. § 6., а како § 20. под б. поменутог закона?® — На ово питање одговарамо: * Издање грађанског судског поступка од 1909. године, погрешно је не само код § 6 и 20 под б. него оно има још многобројних погрешака. Да се до новог издања не би чиниле погрешке и код општинских и код првостенених судова, ми ћемо овде изређати све те погрешке, и изнети какав треба да је садашњи текст појединих одредаба. Дакле: 1. Код | 4. други став треба да гласи: „Парнице између странаца расаравља Ле сриски судови, ано аарничари живе у Србији и ако су наши судови иначе у даном слу^ају надлежни за суђење«-. 2. У § 6. тачка в. треба да гласи: Ђ Да. могу иарничаре равнати за суме до 200 динара". 3. У § 13. став трећи треба да гласи: „Саоиштење аресуде или региења овериКе хјвек аредседник или члан суда, а ако би ови били неаисмени, саоаштење (хе се извршити у ирисуству два иисмена свгдока који Ке на акту саопшг. .ња аотиисати. Дан саоиштења увек ће се словима о?начити." 4. После § 16. долази § 16. а и он гласи: »Жадбе на иресуде или региења оиштинских судова имају се расматрати и решити најдаље за двадесет дана". 5. После чл. 20 а, долази нов члан 20 б, који гласи: „Кад судија ио аредњем §-у учини оиштинском суду аримедбе на иресуду или решење, тицале се ове аостуика или суђења, оаштински суд ако их усвоји, уаравл>аће се ио њима и другу аресуду или решење донети, а а ко би на иротив, имао разлога да остане ири својој одлуци, он може ионова иослати иредмет ирвостеиеном суду са својим разлозима, загито ари аресуди или решењу остаје. Тада &е ирвостеиени суд расмотрити аредмет у иуној седници (колегијуму), аа, ако разлоге оиштинског суда уважи, одобриИе одлуку његову, у иротивном случају учиниће оиштинском суду иримедбе, ио којима је овај дужан у свему иостуиити". 6. § 22 измењен је и сада треба да гласи: Ђ 3аклињање иарничара и сведока у оиштинском суду врши се ио ироиисима §§ 234. 277. и 218 овога законика"-.

СТРАНА 149.

7. § 42. укинут је изменама од 22. децембра 1901 год. 8. Други став § 234. треба да гласи: у ,Сведок Ие се заклигкати у суду иошто искаже сведоџбу на начин, како је ароиисано у § 277. и 218. кад заклетву иолаже иарничар. Пре заклетве суд Ие уиитати сведока, да ли има своју сведог/.бу у чему да измени или доиуни«. 9. § 277. треба да гласи: »Суд ће иарничару, који се има заклети живо иредтавити важност заклетве са стране верозакона. и објаснити му: каква одговорност и казна иоотижу, ио казненом законику, оног, који се криво закуне". 10. § 278. треба да гласи: пКад иарничар ио том изјави да хоће да се закуне, суд Ке му најаре гласно ирочитати заклетву и разговетно објаснити о чему ће се клети, иа кад вгхдгг да га иарничар рагуме, онда ће се иарничар заклети, изговарајући заклетву за судијом или иисаром. ХришКани ари аолагању заклетве држа&е три ирста десне руке на крсту и сванђељу, аред којима Ке горети две воштане свеКе, а нехришпани изговарају заклетву са иодигнутом руком у вис. Заклетву Ие иотаисати како заклети иарничар тако и иротивна страна, ако је ирисутна, и затггм Ие је аредседавајуАи судија оверити". 11. Код § 406. после првог става долази став, који гласи: »Ако је имовина, која се има узети у аоиис, у месту где је седигите иолицгхјске власти, онда ће у таквом случају иолицијска власт увек сама иопис чинити к . Све ове измене треба унети у последње издање грађанског судског поступка на одговарајуће место, и онда ће се избећи многе погрегаке, које су до сада чињене. II. Суд општинс превешке актом својим Бр. 989, пита: »Чланом 2. закона о таксама, од 30. априла тек. год. предвиђено је, да се у корист општина наплаћују таксе за све писмене преставке и правне послове, у којима општине као власт, у границама закона суделују, атако исто и све остале таксе предвиђене тарифом овога закона. У таксеној тариФи под ТБр. 370, предвиђена је такса по кривичним делима 2 динара. По тек. Бр. 379. так. тариФе предвиђене су санитетске таксе и то: За сточне пасоше и уверење о својини стоке. поред таксе за државу из тек. броја 110. а, За издање пасоша за ситну стоку без обзира на број грла 10 пара дин. б, За пренос сточних пасоша — ситне стоке од сваког грла 0"05 пара. в, За издање пасоша крупне стоке за свако грло старо до годину дана (М5 пара дин. г, За издање пасоша крупне стоке за свако грло старо од годину дана 0*30 пара дин.