Полицијски гласник

БРОЈ 19.

нику права, па тек онда може да уступи кмање Стамени, онда га извршна власт није могла упућивати, да према § 462. грађ. Суд. пост. оделито тражи извршеље пресуде, јер је он то већ учинио са горњом изјавом, него је дужна била да поступи по §§ 4-62., 463. и 493. грађ. суд. пост. и да поднесену пресуду изврши у свему, како је она изречена, и једновремено према свима лицима, која су и у колико њоме осуђена, јер ни једним законом, па нн одредбом § 462. грађ. суд. пост. није оиа била овлашћена, да извршење подваја, кад је већ имала пресуду на раду, и тиме да неоправдано истиче разлику у правима и дужностима парничара, и да, уз то, још рад по овом предмету без потребе одлаже. С тога је одлуком од 22. марта 1911 г. №3108. понпштио решење Министрово. Државни Савет није надлежан да одобрава одпуке општинског одбзра н збора о куповинн нелокретног нмања, за рачун општнне. Збор општине к..., на даи 25. марта 191 I годпне, донео је одлуку, да општпна куни од Ђорђа Т., ондашњег, плац са зградом за »>900 дин. за општинску судницу. Надзорна власт послала је ову одлуку Државном Савету на расмотрење и одобрење. Државни Савот нашао је. да за расматрање н решење овог предмета није надлежан, пошто овде није случај ни тач. 3. нн тач. 7. чл. 33. закона о општинама. С тога је, на основу чл. 25 закона о пословном реду у Државном Савету, решио, да се акта врате нерасмотрена, као ненадлежној власти упућена. Од>ука од 22 априла 1911 године ,\= 4295. Јоо. К. Ст.

Мкшљзље олште седннце Касационог Суда Касаццони је суд, у својој општој седници од 20. априла 1911. године Бр. 4206., проучио питање Господина 'Министра Правце од 17. пр. мес. Бр. 4071. односно нротоколисања Фирме, па му је част доставити му следећи свој одговор: Тежња закона о радњама је да се очува истинитост и јавност Фирама и с тога у своме члану другом има наређење по коме у натпис (шилт) који се истиче на нидном месту на радњи, мора ући цело име и ирезиме сопственика радње ако је сам, а ако је више од двојице онда цела имена и презимена или бар презимена двојице доугара. На тај начин и ако кроз наш трговачки закон није спроведено начело истинитости Фирме, ипак ће ово наређење закона о радњама, до измена трговачког закона, колико толико сузбити протоколисање Фирама на до сада практиковани начин, којим се прикрива ирави сопственик и публика одржава у заблуди односно тога ко је прави господар радње. Ово посредно дејство чл. 2. закона о радњама и навело је београдски трговачки суд, а с њиме и једно одељење Касационог Суда, да од оних, који прото-

колишу Фирме, траже да не само истицање натписанего и протоколисање Фирме врше у духу тога законског наређења; јер кад већ у натпис, који је стално изложен јавности, морају ући пуна имена и презимена, односно пуна презимена сопственика радње, онда зашто се то не би унело и у саму Фирму, пошто сви другари јавног друштва и иначе иотписују само иротоколисање Фирме и тај акт објављују преко службених новина. Међу тим и ако је тако схватање теоријски правилно и практички корисно, ипак је Касациони Суд, у својој општој седници нашао, да се оно не може задржати у судској пракси, јер долази у сукоб с позитивним паређењима трговачког закона, јер по наређењу другог одељка § 23. трг. зак. »заједничка Фирма код јавних ортаклука састоји се из имена свију оргака, или из имена јсдног или више њих с нридодатком и друштво«. Према наведеноме, Касациони Суд на прво и друго питање одговара: да чл. 2. зак о радњама није замена § 23. тргов. зак., јер то наређење није у духу закона о радњама законодавним путем измењено нити укинуто, па према томе и сад а и кад закон о радњама ступи у своју потпуну важност, протоколисање Фирама има се вршити у смислу наведеног наређења § 23. трг. закона. Што се тиче последњег питања Касациони Суд налази: да је закон о радњама, према наређењу свог чл. 164. ступио у живот у погледу Функција комора. Па како је чланом 5. тога закона стављено у дужност коморама да одобравају отварање радња, и како су сопственици нових радња дужни да поднесу комори и имена господара будућих радња, то је сасвнм логична последица да је чл. 2. који долазиуатрибуције комора ступио на снагу оног дана кад је ступило у важност и наређење о коморама, и да према томе сопственици нових радња морају своје натписе удесити према наређењу поменутог члана другог. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Ш Давид Мијалковић., надничар из Јовца, иокрао је овога газду Лазара Гдишића, трговца из Ћуприје, па затим побегао. Од покрадених ствари однео му: један пар половног мушког одеда браон боје, 6 комада кошуља, троје гаће, некодико комада пешкира и џепних марама, један пар мушких — американских — ципела, јодан штоФан шешир и један коФер. Он је отар 20 година, виооког раста, добро развијен, прномањаст, бркова мадих. Депеша начелства окр. моравског Бр. 5505. Танасије Пејић, радник, украо је своме газди Ђорђевићу, циглару из Г. Милановца, 100 динара, па побегао. Он је стар 30 година, родом из Новог Седа у срезу боло-паланачком, средњег раста, плав, бркова риђих, обријан, у саљачком оделу. Депеша начелства окр. рудничког Бр. 2914.

Светислав Жеравчић., обућарски радник из Београда, побегао је од свог газде и том придиком украо му џепни сат „Анкср". Он је стар 2 0 година, висок, плав, сувоњав, од одела имао је на себи : плаве половне чакшире, на глави црн шешир са великим ободом, а на ногама црне ципеде на шнир. Акг кварта врачарског 8р. 420 6. Спасоје Атанасковић, из Видровца у ср. неготинском, притвореник првостепеиог неготинског суда, који је био на дечењу у овд. душевној болници, иобегао је иоћу између 2. и 3. овог месеца и до данао није пронађен. Он је стар 32 године, средњег раота, риђ, бркова нлавих. Од оообених знакова на једној руци има шеет прстију. Акт Управе града Београда Бр. 1628.

Гастон - Франсоа - Рене Дени, банкароки касир из Брисла, чију олику износимо, извршио

је ФалсиФикат и проневеру у 50.000 динара, иа затим побегао из Бриода. Оп је стар 3 3 године, висок 1'72 м., косе затворено омеђе, обрва и бркова густих. У моменту беготва, иа себи је од одеда имао : сако тегет боје са бедим пругама, иберциер грао отворене боје, и на глави одамни шешир „Панама". Акт Управе града Београда Бр. 16211.

Михајло Миливојевић, болесник душевие болпице, побегао је 2. овог меоеца из болнице г Он је отар 2 8 година, иежењен, омален, ћелав, косе плаве, бркова обријаних ири говору врока. У оделу је од жућкастог штофа оа сламним шеширом на глави. Акт Управе града Београда Бр. 1 6059. Чегири непозната зликовца, ноћу између 3. и 4. овог месеца, напади су на кућу Даринке Аћимовић, из Уба, и том су је иридиком злоотављали и отели јој 100 динара, па затим побегли. Са овом четворицом разбојиика била су још двојица и они оу ухваћени. Двојица негшзнатих били оу Цигани : један отар 2 7 година, плав, средњег раста, бркова плавих, у ципелама, оа шеширом пепељасте