Полицијски гласник

СТРАНА 158.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учиљена су нам ова питан.а: I. Суд оштттине сеоначке, актом својим Бр. 521, пита : »Расписом г. Мин Финансија, од 22-ПТ ове год. ПГ>р. 10818, наређено је, да се у све општ. буџете за ову 1911. годину, у расходу, унесе потребна сума за отплату порезе на оптнт. имање сходно тач. 5. чл. 129. зак. о општ, По распореду бр. 4. на земљиште под именом „село Седна" води се у 287'77 хект. земље на које се ошптинском порезом задужује, а која дугована и текућа износи у суми од 2842*03 динара. Но то се водп само по раогтореду, али земл.е нема у ствари, нити општина исту ужива, ссм ■Д хект. плаца, гди је општинска судница, нити се пак зна гди је и ко је псту разграбио од пре 25 — 30 година. Према оваком стању ствари, одбор ттеће да унесе у ово општ. буџет на отплату предње по]>езе ни »геару® јер би ова сума морала. пасти на терет грађана целе општине као општинскн прирез по нетхосредној порези, па пошто општипо нема земље нити какав приход од псте земље ужива, то из тога разлога одбор тте одобрава. да с-е грађанство теретн са оваким наметом. Како пак надлежне власти ово општ. буџет иеће да приме ни одобре, док се у исти не унесе сума у 284.2*03 диттара, на одужење порезе, а одбор пак не одобрава да се иста у буџет унесе, — то је суду част обратити се Уредшпитву са учтивом молбом да изволе дати своје објашњење преко свога листа, н то по могућству што скорије, шта ће суд радити, да до буџета до1 ( е, или да се општина оваког терета ослободи — и којим путем. — На ово питање одговарамо: По тачци 5. чл, 129. закона о општинама, у општински буџет мора се унети и сума за исплату пореза на општинско имање. Ако се општинско имање састојн из утрина, онда се тај порез после наплаћује од оних, који своју стоку пасу на тим утринама и јавним испустима, као што прописује чл. 12 законао непосредном порезу. Ако општински суд или одбор, који суделују у изради буџета, не би хтели унети коју позицију, о којима говори чл. 129. онда то чини надзОрна власт, на начин предвиђен чл. 131. и 132. закона о општинама. Према томе, одборско расположење да ли ће ову суму унети у буџет или не, није готово ни од каквог пресудног значаја за саму ствар. Кад се одобри буџет са примедбама дрзкавне надзорне власти, онда суд мора купити онај прирез, који буде утврђен према суми .прихода и расхода, иначе ће га државна власт нагпати на то мерама, које јој стоје на расположењу по закону о општинама.

Ако у истшш не постоји оиштинско имање, које је порезом задужено по књигама, онда нека општински суд са одбором констатује то, и учинтт прсдлог, преко пореског одељења, да се општина ослободн плаћања пореза, па ће се, према стању ствари, и учинитп што треба. II. Суд општине шарбановачке, у срезу бол.евачком, актом својим Бр. 1155., пита: »Суду овоме, као претнлатннку листа потребно је да зна: Да ли окружни одбор, при прегледу општинског буџета (где јо стопа приреза 47°/ 0 ), може и по коме законском пропису да смањује плате: председника, кметова, деловође и писара, кад су плате одређене и у буџет унете на овај начин: Прво одбор је својом одлуком одредио плате и ту је одлуку надзорна власт одобрила, затим су исте платс унете у општински буџет, који је одбор по пројекту одобрио, па и надзорна власт, а за овнм н општински збор. И сада је остало још окружнн одбор да прегледа и одобрава буџет. При прегледу буџета ове онштине за ову годину, окружни је одбор скоро у пола све папред поменуте плате смањио, али решење о томе још пије донето потписато, већ је буџет доставл.ен овомс суду да да извештај односно мање предвиђење суме прихода но што су оне изнете у завршном рачуну за 1910. год., којом је приликом суд и уочио поменуто смањивање плата. Ово сс питање чинп поводом наведеног и с погледом на прописе члана 131. последњег става закона о општииама, где је изрично изложено: „Власти које одобравају буџет, не могу одбацити примсдбе надзорне власти у колико се опе односе на издатак, чија је величина изрично одређена овим или којим другим законом, нити могу смањивати илате оиштинских часника и осталог особља, које су буџстом одређене"-. Као п то: ако би окружни одбор и потписао решење о томе, да се плате смање, има ли места жалби, у коме року и којој власти?" •— На ово литање одговарамо: Последњи став члана 131 закона о општипама јасан је у овоме погледу, и према његовим одредбама ни једна власт, која одобрава буџете, не може смањиватп плату општинских часника и осталог особља,која је буџетом одређрна. Ако би о. ружни одбор покушао ипак да то учини, на начелнику окружном лежи дужност, да такву његову одлуку задржи од извршења у смислу чл. 113. закона о урсђењу округа и срезотза и без жалбе дотичних личности, а по жклби ових у толико пре. III Суд општине николичевске акгом својим Бр. 046. пита: „Село Николичево има своје утрине око 160 хектара, како гласи по пописној књизи „Б." Одбор ове ошптине, под утицајем својих грађана, хоће да поднесе предлог збору да се иста утрина подели

меЈ) појединце све грађане оне општине. Сви грађани изузев 10 —15 од 284 нрав. гласача жело да се,утрина ноделн, јер су земљом (добром) оскудни, имају доста прљуша, које не рађају нпшта па н за испашу стоке слабо служе. По, члану 86. закона о општииама општински одбор има права да чини иредлбг збору о подели утрине. Моли се уредништо да преко свог „Полиц. Гласника« обавести овај суд у следећем : Може ли се утрина поделити, и каквн су услови за поделу, како би исту и Државни Савет одобрио. И ако је потребан премер и тачан план речене утрине може ли исту премерити и план израдити који ученик техничког Факултета нашег уииверзитета т. ј. да се. његов рад прими. И да ли је сем овога још што потрсбно ?« — На ово питање одговарамо: По уредбама од 19. јуна и 12. септембра 1839. године и од 23. марта 1840. године, утрине и многа друга благодејања, уступл.еиа су општинама само на уживање. У овој послсдњој, а имено у тачци 10., изречно се забрањује свако ограничавања уживања нопаше н подела утрина. Оне, много пута, нису само предмет права уживања једне општине или села, него и суседних према тач. 9. уредбе од 1840. годпне. Према томе, оне нису нека искључива Сопственост једне онштпне или села, а најмање једие генерације, него једпо добро, чија је намена и задатак да га корисно ужииају многобројне генерације, докле држава, према промен.гиим социјалним и екопомским приликама, не на1)е разлога да другп распоред учини путем законодавства. Да општиие пе могу самостално располагати овим утринама впди се и из уредбе од 7. марта 1858. год. В№254, где је држава задржала право надзора и мегаања у спорове. Исто тако, то се стање утвр1 ( ује и чл. 12. закона о непосредном порезу, где држава задржава право на утрине за себе. И, на послетку, то се види и из става петог тачке 3. чл. 89. закопа о општинама, где с'е изречно вели, да се утрине могу дати само сиротним члановнма н то по одобрењу г. Министра Привреде, а на начип предвиђен законом о насељавању од 3. јануара 1880. године. Кад, дакле, све ово овако стојн, уредништвО налази, да оиштине у опште не могу делити утрине својим грађанима, па макар да то реши и општински збор, и да такву одлуку надзорна власт увек треба да задржи од извршења ио чл. 152. сак. о оиштинама.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНПГ САВЕТА И КАСАЦКОНОГ СУДА

Један случај умесно лрнмењене казне ло лравилима о олштинским поштама. Поштанско - телеграФска стаиица у" В...., доставила је надзорној власти, да је Спасоје Ф., деловођа н понггар ошитине