Полицијски гласник

ВРОЈ 22.

ређење § 28. каз. зак., а такве иресуде оснажаване су и од оделења Касационога Суда. Ми сматрамо да је правилније гледиште, по коме се на специјалне законе, као што је овај изборни закон, не могу примењивати сва наређења општег дела казненог законика, по претпоставци, кад о томе није ништа казано у самом том специјалном закону. Изузетак од овога морао би се учннити само у оним наређењима опиггег дела казненог законика, која одређују законске услове за постојање кажњивога дела у општс и законске погодбе кажњивости. Ова наређења у опште су обавезна за суд и он мора о њима да води рачуна и онда, кад суди неко дело, које је кажљиво по каквом специјалном законику. Истина резултат оваквога суђења не би био добар у ономе случају, кад осуђени не би имао имања, јер би тада новчана казна била илузорна. Ну то би требало да буде повод да се предложи поправка овога наређења, а докле оно постоји треба да га судови прнмењују онако како гласи. У осталом, можемо овде констатовати, да наш закоподавац при изради разних специјалпих закона, није у овоме погледу обратио довољну пажњу, јер се у њима пе види никаквога система. Тако н. пр. не може се знати за што је законодавац нротивно добром правилу, изнетом у помен. § 28. казн. зак., о претварању повчане казне у затвор, у закону о општинама прописао, да се увек 10 динара новчане казне, замењује са једним даном затвора (види чл. 16. зак. о општинама) а опет по закону о шумама 5 динара новчане казне нреобраћа се увек у један дап затвора (види чл. 94. зак. о шумама) итд. (НАСТАВИЋЕ СЕ) О ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ

(иАСТАВАк) Омрт није никад отежана тортуром. Али за злочин оцеубиство нека законодавства дају нзвршењу смртне казне извесан изглед: кривац који је осуђеп на смрт, доводи се иа место извршења у кошуљи, бос и глава му је покривена црном завесом. За време док извршилац чита народу пресуду, осуђени се полаже на губплнште и одмах погуби. Исто тако, нека законодавства забрањују извршење смртне казне у данима народних или религиозних светковина и у недељу. (Члан 25. Фр. кр. зак.). Ако жена која је ооуђена на смрт изјави да је трудна, н то се утврди, казна ће се над њом извршити тек после порођаја. Тело погубљеног некад је бацано на пут. По нашем кривичном поступку оно 1>е се одмах онде укопати где је извршена смртна казна, а у неким државама нредаје се Фамилији ако она то тражи да га саранн без икаквог снровода.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Извршење смртне казне по § 288. кр. пост. бива јавно. Против публицитета извршења смртних пресуда појавио се од пре пола века врло жив покрет. Овај покрет има два резултата: 1. Стварног, у томе што су се јавне власти трудиле да умање у неку руку овај публицптет чинећи га колико је могуће мање стварним. »Некад су губили„ште, вешала и точак намештали у сре»дини вароши, према онштинској кући; »живот човечији одузиман је јавно, дању, »пред великом множином света, у час „који је био у иапред одређен. Данас, »неколики крајеви вароши, дан држан у „тајности, ноћне припреме, светлост су»тона, у колико она може поминално да »задовољи закон, Формирају наш публи»цитет« '). 2. Правно више држава као Енглеска, Иемачка, Русија, Шведска, један део Сједињених Америчкнх Држава, заменили су извршење на јавном месту, извршењем у кругу з:(твора. Главно друштво затвора са своје стране отпочело је међународно испитивање о овоме нптању. Оно је баш сматрало да је опортуно прецизоватн какво је сада стање јавног мишљења и законодавства чеђу цивилизованим народима о самој прпменп смртне казне. Укидање публицитета извршења смртне казне је реформа против које се чине три главне примедбе 2 ). »1. Јавно извршење смртне казне наређује се за иример: укидајући ову јавност зар се друштво пе лишава једног моћног средства застрашења? То су тврдили али неправо 3 ). Ако смртна казна врши превентивно дејство, то није публицитетом погубљења, већ местом које заузпма смртна казна у законима. Злочинац. који рачуиа на живот уздржаће се не за то, што је већ видео да је пала једна глава, него за то, што зна да може пасти и његова. Осуда на смрт производи своје дејство прпмера самим тим што је бнла изречена јавно и што је за цео свет извесно да је била извршена. Изношење губилишта ништа не додаје овоме спасоносном утиску. Оставите избор злочинцу између јавног, театралног извршења под гледањем војника и гомиле, и извршења у дворишту затнора, без другог присуства, осим једне озбиљне и прикупљене груце представника закона, па ће те видети која ће Форма извршења више застрашавати! »Одузети »народу гледање погубљења, то је за»дати му страх; одузети осуђеном гле„дање народа значи пустити га да ис»пашта« 4 ). »2. Публицитет извршења иаређује се као гаранцији. Ако би извршење било тајно, ко би доказао његову стварност? Ако је осуђени чувен, ако је богат, ко ће доказати да у место њега није био подметнут какав обскуран злочипац, осуђен такође на смрт, да његово извршење Ј ) Ог1о1ап. 2 ) Оаггаис!. 3 ) Оаггап(1. 4 ) Каррогк Кетасћ. Јоигп. оГ*\ 1894. Оекаи раг1етап(;ап'е. СТРАНА 171.

није памерпо задржано, да би било замењено извршењем другежртве? Ова је примедба неумесна. Није реч о томе да треба организовати тајна извршења, већ да се »баналан и конфузап публи»цитет извршења на јавном месту, за»мени публицитетом који дефинише и »регулише закон". Мере обазривости које би закон прописао да се осигура овај легални публицитет отклониле би сваку сумњу. Пзвесне категорнје лица које морају или могу да присуствују извршењу биле би тачно означене. »3. Зар нема потребног конекситета између питања о укидању смртне казне и питања о не публицитету њеног извршења? Сваки посматра реФорму са свога гледишта. Док је мишљење апелационих судова у Француској било подељено о овоме питању, касациони суд и његов главни ирокуратор сматрали су укндање публицитета извршења смртних пресуда као једно »средство за одржање смртне казне«. С правом су подржавали, заиста, да ће законодавац, трудећи се да ограничи публицитет, који својим последицама изгледа да квари ужасну велпчанственост казне, сачувати сам припцип смртне казне 1 ). Но, Француско правосуђе 2 ), у разним приликама, у којима је могло да манифестује своје мишљсње о питању о укидању смртне казне, енергичио је тражило одржање ешафота. Ако је дакле аболиција смртне казне ушла одавно у »број идеја које се нризнају«, не изгледа да она треба да уђе и у »број ствари које се збивају« 3 ). Специјална правила о извршењу казни лишењем слободе. Казне лпшењем слободе извршују се на захтев државног тужиоца, али дело извршења припада административној власти. Свако хапшење, као и свако пуштање у слободу каквог прптворепог, констатује се протоколом који се води у овоме циљу. Овај акт конституише хапшење притвореног које врши администрација казненог завода или пуштање притвореног. Исто тако, пзвршење казне захтева у свима случајевима суделовање судско власти, коју представљају службеници државнот тужиоца и административне власти, коју представљају агенти казнене администрације. Али су границе ових двеју власти доста рђаво дефинисане и могу се појавити сукоби. Битно је правило: да је казнена администрација искључиво надлежна за материјално извршење казне, али да државни тужилац има ираво да издаје све потребне наредбе за ово нзвршење. Државном тужиоцу припада да захтева пренос осуђених у место где ће се извршити казна, али казненој администрацији припада да ухапси осуђеног у овај или онај затвор, да нареди у току казне његов премештај из

') СтаггаиЈ. г ) ОаггапЈ. 3 ) Сћ. Ј^исаа, у свомо елапном делу 1,а рете Је тоП изразио је ову слутљу којасе остварила: «укилаље смртне казне мора доћи у будућо у број идеја којо се признају и ствари које се дешавају".