Полицијски гласник

БРОЈ 22.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 173.

дао службу — овом приликом полицијску у Београду. V. Практиканти. Ми смо већ раније видели да је ово, најмлађе, звање установљено при Београдској Полицији приликом преуређења српских власти у Београду одредбом од 2 Фебруара 1837 године. Само је би о врло незгодно што је том одредбом укинуто звање писарско, а плата је такођер смањена. Као што је већ раније поменуто, то је контра - унапређење постигло злосрећнога: Павла. ЗорниИа, и он је једини до сада познати практиканат Београдске Полиције у времену о коме се овде говори. У осталом п ои се један спремао да то иезавидно место чиновничко напусти. —■

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (НАСТАВАК) Кад је Луј јавио диже се за мном у потеру жандармерија са цивилним агентима а међу њимаикомесар Жакар, који се хваљаше да ће ме сигурно ухватити само ако нисам изашао из вароши. Ја нисам знао за све то и место да кријем траг ја сам чинио глупа зачикавања. Требао сам да кажем да сам био уцењен и за то су ме врло брижљиво гонили. Макар дознаде једног дана да Ку ручати у улици Богородпце у једној усамљеној кући и дотрча одмах са четири агента. Њих остави у приземљу а он се попе у собу где сам се спремао да седнем за стп са двема женама, а четврти један подофицир, ме беше још дошао. Познао сам одмах комесара али он мене није, јер ме није никад видео, а због мога прерушивања сваки опис. био је неиотлун. Без икаквог узбуђења приђем комесару и сасвим природним гласом замолим га да уђе у кабинет чија стаклена врата гледају у собу где се ручавало. »Ви тражите Видока, рекох му... ако причекате десет минута ја ћу вам га показати... ево његов »есцајг"') иеће ни мало задоцнити... кад он уђе даћу вам знак, али ви сте сами, сумњам да ћете успети да га савладате, јер је наоружан и решен да се брани«. — »Имам ја људи на степеницама и ако ми се баш отме (( , одговори он. — »Боље је да их доведете овамо«, кажем ја са извештаченим заузимањем... ако их Видок примети посумњаће што и тада оде воз... (( — »Али где да их наместим ?« ■—■ »0 Воже, па у тај кабинет... само без шушкања, јер би све пропало... а ја имам више интереса него ви да будете склоњени". И комесара са његовим људима ухапсим у кабинету, а врата иначе јака закључам два пута и сигуран да ћу утећи за времена довикнем

') Француеци соиуег[ = стоно посуђе Пр.

им : Тражите Видока, а Видок вас је метуо у кавез! До виђења! Затим излетим као стрела остављајући их нек вичу за номоћ и да чине нечувене напоре да би изашли из негрећнога кабинета. Још два испада ове врсте успела су ми, али најзад су ме ухватили и одвели поноваукулу »Св. Нетар« и радибоље сигурности метну ме у »Ћорку (( са неким Каландреном, који је тако исто двапута покушавао бежање. Каландрена сам познао још за време првога бављења у затвору, и он ми одмах каза за нов иокушај који је требало извршити провлачењем кроз рупу, коју би ископали на зиду робијашке апсане на којима смо могли општити. Треће ноћи по мом новом хапшењу пробали смо да изађемо. Осам осуђеника, који прођоше први, били су срећни да их чувар не опази и ако је био врло близу. Бесмо остали пас још седам. Вукли смо сламку, као што је то обичај у оваквим. приликама, да видимо који би од седморице прошао први. Срећа мене послужи, и брзо со свучем да би се лакше провукао кроз отвор који је био врло тесан, али на грдно запрепашћење свију ја се заглавим не могући ни напред ни назад. Залуд моји другови покушаваше да ме рукама извуку, био сам сгегнут као у менгелама, а мука од оваквог положаја обузе ме тако јако да сам, не надајући се више помоћи изнутра, викао стражара да ми он помогне: Он приђе као човек који се боји изненађења и упре ми бајонет у груди забрањујући ми да мрднем. На ову ларму цела стража узе оружје, вратари дотрчаше са буктињама и извукоше ме из рупе на којој сам оставио доста парчади коже. И ако сам био сав изубијан пренеше ме одмах у затвор „Мали Хотел« где ме метпуше у ћелију са гвожђем и на рукама п на ногама. После десет дана изашао сам одатле на молбу и обећање да не ћу покушавати више да бегам и пустише ме код осталих притвореника. Досад сам живео са људима који су били далеко да буду беспрекорпи, као крадљивци, варалице, ФалсиФикаторп, али сад се нађох међу најокорелијим разбојницима. Међу овима бегне један мој земљак, по имеиу ДесФосе, који је био осуђиван на тешку робију још у осамнаестој години и који је три пута бежао из завода, куда је се имао вратити првим спроводом. Ваљало га је чути кад прича затвореницима своје доживљаје, и кад каже хладно да би гилотина могла једнога дана од његовога меса исецкати месо за кобасице. И мимо потајног страха, који ми је с почетка улевао овај човек, волео сам га запиткивати о чудном занимању које је изабрао, али оно што ме је нарочито здружавало с њим била је нада да ће ме научити како да побегнем. Са истог разлога спријатељио сам се са неколико притвореника који су били чланови једне банде од 40—50 разбојника који су крстарили по околним местима под старешинством злогласнога Салбија, то су Шоиин звани Нанте 1 ), Луј из Дуја 2 ), Дихамелзвани Ли-

') Из варошл Нанта. 2 ) Окружно место.

љац\), Огист Поасар звани Паланчанин и Бриселац Неустрашиви, који је овај надимак добио због једног свог подвига, који се не налази често у извештајима. Кад је са својим друговима хтео да уђе на једаи салаш, оп је провукао руку кроз рупу на неком капку да би извукао шип, али кад је хтео руку извући осетио је да му је рука ухваћена... Укућани чувши неки шум наместили су ову замку, али се нису усуђивали изаћи јер су били слаби да се боре против једне банде која -све впше раст |јаше. А зликовцп међутим били су одоцнили и поче се брзо свањивати... Видећи своје другове запрепашћене да се погледају са сумњом, Бриселцу сину у глави да ће они, да би се осигурали од издаје, убити њега, те десном руком шчепа каму, нож са двема оштрицама, који ношаше увек са собом, пресече леву руку више чланка и побеже са друговима, а бол га нимало не задржаваше. Овај догађај за којн веле да се десио на хиљаду разних места, догодио се стварно у околпни Лиља, и он је добро познат у северним окрузима где се још многи људи сећају да су видели ногубљење човека који иије имао леву руку, онога који је био јунак овог догађаја. Представл.ен од једнога који је чекао на ислеђење, који је био тако исто знатан као и мој зсмљак Десфосе, био сам примљен врло радо у друшто ових разбојника, који се од јутра до мрака само договараху о бежању. У овој прилици као и у многим другим запазио сам код апсеника жудњу за слободом, која кад постане одређеном идејом мора извести комбинације невероватне човеку који пх посматра са савршено мирним духом. Слобода!.. све с.е окреће око ове мпсли; она затвореника предатог на мучење нестрпљењу обузима преко целог дана, који је због беспосличења врло дуг и по целе зимске ноћи које се проводе у потпуном мраку... Уђите у макар који затвор чућете узвике неке велике радости, помислићете да стс у некоме месту задовољства... приближите се... уста се кревеље али очи не одају расположење, оне стоје непокретне унезверене : оно расположење из учтивости потиуио је извештачено; опо личи на оно шакалово који скаче ио кавезу да би сломио решетку. (наставиће се)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Криминадитет у Сједињеним Америчким Дрзкавама. — У погледу криминалитета Америка стојп куд и камо горе од Бвропе. Према извештају једног њеног криминалисте, који је публикован у последњој свесци познатог Француеког часопнса » Агсћшев АпШгоро1од[е Сгитпе11е (( , у Сједињеним Америчким Државама извршује се по 30 убистава дневио или 10.000 на годину. Од стотину убистава с предумишљајем, проналазе се п

') По вароши Л>иљу. Пр.