Полицијски гласник

БРОЈ 26. *

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 203.

Ги). Живот злочинаца нижих друштвених класа; ј). Сиољашњост арофесионалног злочинца; к). 'Гетовирање; л). Злочиначки језик — арго, и љ). Тајно злочиначко саоразумевање. Други део књиге говори о свим могућим врстама крађа и крадљиваца , као и о начинима и оруђима рада ових последњих. Поред овога, у овом одељку изложена су систематски и упуства за изналажење трагова крађа и крадљиваца, и идентиФиковање ових последњих помоћу оруђа, трагова ногу и отисака прстију. Све ово поткренљеио је многобројним примерима, махом из личне праксе г. Рајсове. У главу о крађама г. Рајс увршћује и ареваре, које назива » индиректним крађама^. Одељак овај обухвата, поред многобројних савременнх превара, и прављење лажног новца. У трећем делу „Полицијске Технике" 1'овори се о иаљевинама и иожарима, а у четвртој о цбиствима. 1'. Рајс дели сва убиства у ових пет категорија: 1. Убиства из користољубља.; 2. Убистча иерверзна; 3. Убиства иасионирана; 4. Убиства иолитичка; 5. Убиства нехатна; У почетку овог дела г. Рајс говори о убицама у онште, а за овим прелази на сам начин истраге, који садрш.и ове пододељке: а). Мере које треба иредузети на месту извршеног злочина ире доласка иследника; б). Тоиографско изучпвање места злочина.; в). Фотографисање места злочина; г). Истраживање и фиксирање трагова на ме.сту злочина (трагови оруђа, крви, но гу, прстију и т. д.). д). Исиитивање леша; ђ). Оруђе и одело; е). Разлика између убиства и самоубиства , и ж). Черечење легиа (Бере§а§:е сгпгппе1: Многобројни практични примери и фотограФије, који допуњују и објашњавају теоријско излагање ових одељака, верма су интересантни и од неоцењене користи за практичну иримену изложених метода и принципа. »Полицијска Техника« у истини је прави уџбеник за познавање злочиначког света и успешно вођење полицијских и судских нстрага, и ми је с тога најтоплије препоручујемо г. г. адвокатима и полицијским и судскнм чиновницима који се служе Француским језиком. Цена јој је 12 динара, а може се добити у књижари »Рауо( е1 С-Ге, Паизаппе, гие <1е Воиг§:, 1. или код РеИх-а. А1сап-а у Паризу, ђои1еуагс1 81. Оегтаап, 108. Г. Г полицијски чиновници могу ову књигу добити и преко уредништва „Полицијског Гласника«. Пе би рђаво било, кад би се неко потрудио да „Полицијску Технику" и на српски нреведе. Д. Ђ. АлимпиЂ.

БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПЛ КРИТИЧКО ИЗДАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Касационог Суда (НАСТАВАК) 18. Фалсификоваае еснафског писма, ради бољег напредовања, треба подвести под наређење § 160 к. зак., а не под | 148. к. закона. [Види противну одлуку Касац. Суда од 29-1У-1910. год. № 5359.[ Н. Н. и Н. Н. оптужени су, што су у јуну 1906. г. ФалсиФиковали мајсторско писмо, које је издано Н. Н. као воскарско-лецедерско право и споразумно у њему додали још и речи: »ликерџијско, шећерџијско, бозаџијско«, у цељи да би оптужени Н. Н. могао истим доказати да може унражњавати и такве радње. Првостепени суд подиеде ову кривицу под наређење § 148. т. 2. к. закона и осуди оба оитужена по 6 месеци затвора. Ову пресуду одобрио је Апелациони Суд, пресудом свога 1 оделења од 13-1-1910. — № 182. Пошто је ова иресуда по жалби онтужених и њиховог браниоца ноништена од Касациоиога Суда само у погледу тога, што су оптуженици били осуђени и на споредну казну губитка грађанске части, а таква се у овом случају, као што смо већ видсли не може досуђивати, Апелациони Суд изрекао је другу пресуду, од 4-111-1910. под № 1116, која је у осталом идентична с ранијом, само што је сада изостала поменута споредна казна. Ову пресуду оснажио је и Касациони Суд, решењем свога I оделења од 29-Ш910. — № 5359. По нашем нахођењу овај деликт погрешно је подведен под наређење § 148. т. 2. казн. зак., већ га је требало подвести под § 150. истог закона. Ово законско наређење обухвата не само лажне пасоше већ по последњем његовом ставу „и подобна преступлења (књигама служитељским (букварима) и другим исправама«. Под овим другим исправама ваља овде подразумевати све такве исправе, којнма је цељ да се посведочи јили утврдп каква слрема или особина извеспог лица за какав занат или радњу, дакле у опште случајеве, кад се ФалсиФиковање вршн у цељи бољег напредовања или опстанка (7тоеск ђеввегеп РогЧкоттепз). А таква је баш и ова исправа — еспафско писмо —■ сведоџба о спреми и нраву извесног лица да може упражњавати извесан занат. Овде стоје и објективни и субјективни моменти за привилеговање деликта Фалсификата и п.отнуно је умесно да се и ово дело стави под наре^ење поменутог § 150. казн. зак. Место сваког даљег разлагања о овоме случају, ми упућујемо на пројекат нашег новог казненог законика (в. § 189. т. г.) и наше мотиве за исти на стр. 449. и 455. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

О ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ.

(сВРШЕТАк) в). Члан 4. зак. од 5. јуна 1875. одобрава редукцију четвртине осуђенима на више од три месеца затвора која издржавају своју казну у ћелијском затвору. А како ,се режим индивидуалног одвајања примењује пуноважно и на превентивни притвор, можемо се питати: да ли са гледишта рачуна урачунавања треба асимиловати превентивни притвор са затвором. Тако, кад је један осуђени на четири месеца затвора издржао три месеца превентивног притвора у ћелији, треба ли он одмах да буде пуштен из затвора ? Пошто се превентивнн притвор сматра као антиципирано извршење казне, то има еквиваленције између обе ове врсте затвора. Редукцијом четвртине треба дакле да се користи притворенп који је осуђен. Сва ова питања за наш кривпчни законик који не долушта законско урачунавање превентивног притвора немају практичног пнтереса, али се овде третирају ради иотпуности, излажући систем законског урачунавања који је усвојио Француски закон од 1892. и друга страна законодавства, која смо наггред поменули. После осуде на какву казну лишењем слободе, отвара се нов период превентивног притвора, који траје до дана кад је ова осуда постала извршна. Две хипотезе могуће су тада: или нрвостепени суд није ништа рекао у пресуди о урачунавању или је првостепени суд у пресуди специјалном и мотивисаном одлуком наредио: да се урачунавање превентивног притвора неће вршити у корист осуђеног. I. У првом олучају, т. ј. кад у пресуди првог суда није ништа речено о урачунавању, очевидно је да. судећи једино по апелати оптуженог, апелациони суд не може одбацити бенеФицију урачунавања, које је у овом случају законско и целокупно, јер би то значило овластити аиелациони суд да преиначи пресуду противно интересу жалиоца. Ова се солуција могла оспоравати само за период превентивног притвора који се издржава после пресуде. Доиста, изгледа да овај други део превентивног притвора који није постојао у моменту кад је први суд судио, није ни могао бити предмет оцене првог суда и да апелациони суд има право да одбаци урачунавање. Међу тим је највигнп суд одбацио ову разлику и одлучио : да кад први суд иије одузео окривљеноме бенеФицију урачунавања, законско и целокулно урачунавање превентивног притвора постаје иоследица нресуде. Нема сумње да и апелациони суд има исто право оцене као и први суд о урачунавању превентивног притвора, али је питање кад он може то да унотреби: оида кад суди једино по апелати оптужеиог он то право нема јер би тада ишао на отежање положаја кривца

') Оаггаш!.