Полицијски гласник
ВРОЈ 26.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 207.
извршена иод нарочито карактерним знацима. Крадљивци оу у размаку од три меооца, улазиди у радње у којима нико не ноћева, отварали их удешеним кључем, каое разбија.ш иотим а1атом и на ноти начин : скидаш су розете на кључаницама, бургијама проглириват кључанице, па онда ухватив кљештима гвожђе, које закдања браве, цепа.ш га, одголићава.ш браве, затим саме браве демо.шра.ш, (растурали) и на тај начин вадили ригле, и врата на касама отварали. А.ш, поред свих тих карактерних околности, и поред тога што је на
радњи, опколе ову (радња је имала и-зтаз и из улице Вука Караџића, према „Хогел Руоији") и од куће позову њеног сопотвоника. Може ое замиолити запрепашћење г. Кабилија, који је у каси имао преко 60 хиљада динара! Кад су отворили радњу и ушав унутра видели су грдан неред на отбловима, обијене Фијоке и касу, на којој оу већ биле поокидане „розете". Дакле, било је јаоно да је обнјање каое нокушавано и да је благовремено осујећено. Сад је бнло важно наћи крадљивце и у том циљу истраживачи нођу у двориште и тад
ШшмМШЈЈт I мт^жтж
....
.
Незадовољан овом наредбом, Ведимир М., тежак из Т , молбом оо 17. јуна 1910. год. тражио је од Министра Унутрашњих Дела да предмет спроведе Народној Скупштини, или му у противном изда решење, за које је платио таксу. Овај акт његов послат је 22. јуна исте године под № 11669. начелству окружном на надлежност, пошто и односна акта нису била у Министарству. Затим је исти Велимир своје тражење обновио 7. јула 1910. год. и "га његова молба послата је 8. јула 1910. год. под № 13.021 начелству с наређењем, да уради што треба по овом предмету. Акта овог предмета, као и представке — молбе Велимирове, нису враћена Министарству на даљи поступак све док нису преко начелства добављеиа поводом жалбе Велимирове, изјављене Државном Савету противу наредбе Миниотарства П№ 10.540, што значи, да се не може сматрати, да је Велимир прећутним начином одбијен од тражења, пошто би Минпстарство по добављењу акта, после накнадног рада, предмет спровело Народној Скупштини и решење издало молиоцу, с погледом на то, да ли молилац по овом предмету може бити правпо заинтересована сграна. Према напред изложеноме, Министарство није по овоме предмету допосило никакву Формалну нити деФинитпвну одлуку, нити пак акта спроводило Народној Скупштини. Пошто се сва акта заједно са молбама Волимировим налазе сада пред Државним Саветом, то је молио Савет, да што пре донесе овоју одлуку по жалбн, па му предмет врати, како би исти спровео Народној Скупштини на решење. ТреКи Одсек Државног Савета нашао је, да је овим извештајем утврђен навод жалитељев, да му Министар није у року од 3 месеца издао решење, ма да је исто тражио и таксу илатио, и да се с тога, по пропису чл. 50. закона о пословном реду у Државном Савету, има сматрати, да је жалитељ од свог тражења одбијен. П ј )ема томе, III Одоек Државног Савета. упустио се у расматрање саме ствари, па је нашао, да наређење Мннистрово од 30. маја 1910. П,№ 10540, којимјерешено, да нема законских услова за издвајање села Т у засебну општину, пошто две општине под истим именом не могу бити — није сагласно са прописом чл. 8. закона о општинама. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се решење П№ 10540. поништи. Одлука од 19. јануара 1911 године, № 358. Јос. К. Ст.
СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ
ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА У прошлој годипи извршене су у Веограду три опионе, нарочито интересантне крађе; обијене су три каое и однет новац. Обијања су
појединим крађама било извесних трагова од крадл.иваца, полиција није успела да лопове похвата и ако је, мора се признати, ревнооно радила. Озбил,ност, омишљеност у извршењу ових дела, величина однетих сума и дрскост крадљиваца изазвале су општу пажњу и заинтереоовали и грађане, и то је помогло да ое приликом једног новог покушаја обијања касе зликовци ухвате. У оуботу у вече, 2. ов. месоца, око поноћи, Срећко Петровић, коптролор Управе Др-
жавпих Монопола, враћао се својој кући и кад је био пред радњом Деона Кабилпја, мењача у Кнез - Михаиловој улици, између „Хотел Руоије" и „Гранд-Хотела", учини му ое да у Леоновој радњн чује неки звек, што му да повода да посумња да неко не обија каоу. Брзо позове ноћне стражаре, а у том наиђе и дежурни писар кварта варошког г. Негоолав Ђаја, и кад се увере да доиста има нешто сумњиво у
примете, да су средња стаклена врата разбијена, а тако исто и спољна врата која су била од гвожђа дебелога као и у обични.је касе. На овим вратима зликовци су иросекли крај браве толико колико рука да прође и тако извукли кључ који је био у бравп изнутра, њп.м отворили спољна врата и ушли у дућан. Врата су нађена отворена, а тај прорез био је залепљен гумирабиком п хартијом што оу их крадљивци ообом донелн. Иопред тих опољнпх врата надази со један простор, одприлике два'квадратна метра, впсоко ограђен,
коју су ограду крадљивци прешли помоћу мердевина, јер излаза у дворишто није било. Г. Ђаја, пиоар и поднаредник-жандармориски, Чапрић, прескоче ту ограду и нађу се у мрачном дворишту, које је готово ове покривено стрехама. У томе мраку опазе две фигуре и оа револверима натерају их да дигну руке у вис, а~кад оу их ооветлили утврдило се да су то крадљивци.