Полицијски гласник

ВРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 255.

таксе, како би тим поводом, у оцену овога питања угала и Пореска Управа као надлежна. II Суд општине васиљске, актом својим Бр. 1307. пита: „У тариФном Бр. 65. аакона о таксама стоји, да се плаћа такса за право на точење пића у бараци, на свако пола године 250 динара. Селу овоме т. ј. овој' општини — н>еним грађанима, потребно је да нма бараку, пошто нема ни једне механе, а село ово сачиљава оамо општину и броји до 1.700 становника. Један бивши овдашњи механџија обратио се суду овоме, и пристаје да плати ову таксу у 250 динара и да бараку отвори у засебној приватној кући, за гпест месеци, али како је суду овоме нејасно: ко овде може бити баракер, да ли лице које има лично механско право или и без тога; где могу бити ове бараке; која је власт надлежна за одобрење и наплаћивање ове таксе, и на послетку којим путем треба да се то лице обрати за одобрење и какве услове треба да има, то моли уредништво за потребно обавештење. — На ово питање одговарамо: Отварање барака нема свога ослонца у уредби о механама и каФанама. Јер док се у овој говори и о привременим механама (§ 31.) н о баштама. даље о саборима и панађурима (§ 29.), дотле о баракама нема ни речи. Ово питање није регулисано ии другим којим законом. Према томе, бараке су до сада, према указаној потреби, одобравале опе полицијске власти, на чијој су територији отваране. На сваки начин, и од сада кад је реч о баракама, о којима говори тачка 155. закона о таксама, дозволу треба тражити од начелства за окружне вароши, и од среза за среска места. Треба само чинити разлику између сталних и привремених барака, коју разлику предвиђају и тачке 65. и 66. закона о таксама, јер се за привремене бараке код већих радова и предузећа тражи одобрење г. Министра Унутрашњих Дела. Исто тако не треба мошати привремено механисање и рад по баштама са сталним баракама, јор ових последњих, како природа ствари казује, може бити само код рудника, сталних војиичкихлогоришта и т. слично, а никако по местима где има каФана и механа. Таксу наплаћују оне власти, које и дозволу дају. Како се и за баште тражн лично право механско или каФанско, то се пе да претпоставити, да за бараку оно није потребно, јер је барака у главноме оно што и каФана. III Суд општине драинске, у срезу сврљишком, актом својпм Бр. 9 0, пита: „По тариФ. бр. 35'!. закона о таксама, општински судови имају права наплаћивати но 5—пет дин. таксе у корист своје касе, за пријем у чланство оп-

штине, по решењу општинског одбора, и упис у регистар становништва, а по тариф. ар. 355. истог закона, да наплаћују по 1— један дипар таксе за исписивање из чланства општине и акт о одселзавању. Суд ово опгатински у недоумици је: да ли ваља ове таксе наплаћивати од девојке и жене — удовице, које се удајом и преудајом селе из једпе у другу општину, кад се зна да се при таквом њиховом одсељавању но чл. 19, 22, 23 и 24 правила за вођење регистра становништва, ове из регистра једне општине исписују и у регистар друге општине улисују, и о њиховом одсељавању гшше се акт и води преписка између обеју општина, а по чл. 15. закона о општинама. за чланове општине сматрају се жене и девојке. Двоуми се суд још и по томе: што се удаја девојака и преудаја жена — удовица врши без решења општинског одбора, и тим начином ове по самом закону престају бити члан једне, а постају чланом друге општине; ако ваља наплаћивати ове таксе, онда шта бива са удовицама — које собом воде н но неколко деце сирочади, ваља ли паплаћивати ово таксе од сваког посебице, или за сво њих једну таксу ? Због овога суд моли Уредпиштво. да у нрвом наредном броју свог листа изнесе своје мишљење о наплати ове таксе'« — На ово питање одговарамо: Чланови 15. и 16. закона о општинама, оставили су нерегулисано питање: како улазе у чланство општина девојке приликом удаје и удовице приликом преудаје, јер говоре само о чланству, које се стиче рођоњем и обичним одсел>авањем у другу општину. Према томе, за расправу овога питања мора се прибећи примепи одредаба из грађанског законика, које прописују начин улаза у српско држављапство. Тако, по § 48. грађанског закона. туђинка за српског житеља удата, добија самом удајом сва права српскога грађанства, као што п Српкиња, удата за туђинца, губи сва права Српкпње. Кад дакле, туђинка удата за Србииа, добија сва права српског државлзанства, и постаје и члап општине у којој је удата по праву које има њен муж као српски државл>анин и грађанин, и пе мора тражити нарочити пријам од општппског одбора, онда се мора узети да и девојкс или удовице, која су већ по рођељу срнске држављанке и чланови једне општине, улазе у чланство друге општине по праву удаје или преудаје, без нарочите одлуке одборске. Кад, пак, за ове случајеве нпје потребпа одлука општинског одбора, јер не постоји нарочита молба за пријам у чланство, онда отпада п онај услов из тбр. 353 »по решењу општинског одбора к , те тако нема места ни наплати ове таксе. Исто тако нема места наплатн таксе и за испис из регистра, јер се овај посао, у овом случају вршп по олужбеној д-ужности и ради констатовања једног Фактичког стања по регистрима.

Све ово, наравно, важи и за децу, коју удовица води собом.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Мишљење опште седнице Касационог Суда од 5. августа 1911. г. № 9182 Услед питања Министарства Народпе Привреде, да ли се начелна одлука опште седнице Касац. Суда од 20. априла ове год. Бр. 5445, која се тиче примене т. 4 а. § 471. грађ. ноот., односи само иа приватна потраживања и њихову наплату, а не и на случајеве, где су у питаЊу потраашвања јавних каса и Управе Фондова, — Господин Министар Правдс претписом од 30. јуна о. г. №.9273, на осНову т. 2. § 16. зак. о устројству Касац. Суда, тражио је од Касац. Суда мишљеп.е о томе: да ли по § 471. грађ. суд. пост. судска оцена о остатку земље треба да се врши по имовном стању земљорадника у време изврнгења пресуде н опда кад је поверилац јавна каса? О нредњем пптању Касацнони Суд доставио је Господииу Мпнистру ово своје мишљење. Тачком 4. а § 471. г рађ. суд. пост. и т. 12. правила Мин. Правде од 4. Фебр. 1874. г. № 345, прави се разлика између задужења земљораднпкових код приватних лица и задужења његових код јавних каса, па се у првом случају говори о узимаљу у попис земљодељчевог имања за извршење пресуде и о продаји и другим начпнима оту^ења истог имања, а у другом случају, помиње се п з адужењв земљорадниково, и то само код јавннх каса, у нужди, због каквог слемептарног случаја када му се допушта да може задужити и све своје имање. па п опо. што му у првом случају закон од отуђења штити, изузев само два дана земље н кућу с плацем. У првом случају, т. ј. код задужења земљорадниковог код приватних лица — као што се изрично помиње т. 12. пом. правила, — законодавац је оставио, да ирив. поверитељп сами воде бригу о томе, далииколико њихов дужник има имања и да ли му се исто може узети у попис, ако им на време дуг не пл^тп. За овај случај као п кад дужник хоће да прода нли да па други којн иачин отуђи својс иепокрет. пмање, вреди начелна одлука опште седнице Касац. Суда од 20. априла о г. Бр. 5445, по којој судска оцена о остатку земље треба да се вргаи по пмовном стању земљорадника у времену, кад се предузима пзвршење пресуде за приватиа потразкивања односно по времеиу, кад земљоделац приступа код суда отуђељу непокретног имаља или кад се подигне тужба за неиспуљење или раскид уговора о продаји и куповини земље. А само у другом случају, код задужења земљорадгшковог код јавних каса, законодавац се побринуо и паредио, да се питање о остатку земл:>е и о могућности нанлате јавних каса пречпстп још при самом задужењу, наредивши у носледњем од|љку т. 12. пом. правпла, да је земљо-