Полицијски гласник

СТРАНА 280.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 35.

1. да ли је тапија, од које прилажем пренио, доказ о својини.; 2. Има ли поменута Станка прече право на ово имање, по пресуди коју такође прилажем у препису, и у опште чмја је сада својина ово имање? — На ово питање одговарамо: Тапија је доказ о својини имања, и све дотле, докле не буде поништена пресудом надлежног суда, имање мора остати као својина онога. на чије име гласи тапија. Пресуда првост. суда Вр. 18054, није поништила ову тапију, јер оиа регулисава један спор, вођен између Станке и Јована, и никакву обавезу не ствара за Иауну, која у овом спору нити је суделовала, нити бнла у њему у опште заступљена. Стаика мора тражити редовним судским иутем уништај тапије Бр. 21294, а дотле Пауну нико не може узнемиравати у уживању купљене њиве на јавној лицитацији. IV Један општински деловођа пита: »Среска власт наредила је општинском суду, да узме у попис непокретно имање једног лица, које живи у овој општини већ девет година, ади које је поданик Аустро-угарски, како би ое наплатио неки дуг за његове повериоце. Ово лице нема више земље од пет дана орања и кућу с плацем, и кад је приступљено попису, оно је изјавило да је земљоделац и да му се имање не може узети у попис. Како ми је непознато, да ли § 171. грађ. суд. пост. важи и за стране подаиике, то молим уредништво за потребно обавештењо ло овоме, како се не би учинила погрешка при попису?« — На ово питање одговарамо: По члану I уговора са Аустро-Угарском од 8. јануара ове године, држављани сваке уговорне стране уживају, у областима друге, иста краоа аовластице и ослобођења., која уживају сопотвени држављани. Ако би се, сада, за расправу истакнутог питања, узела као основица само ова одредба из уговора, онда би се морало узети, да се благодејање из § 471. грађ. суд. пост. односи и на стране ноданике, само ако су земљоделци. Али како се ово питање не може да реши овако једностраним схватањем ове уговорне одредбе, него се основица за његово решење мора тражити прво у наре})ењима § 471. поменутог закона, из чије примене оно и истиче, а ова, међутим, говоре са свим другчије, онда и само питање добија другл вид. Тако, ако се добро проуче одредбе § 471. онда се мора уочити, да оне уз права која дају српским држављанима, обезбеђујући им извесно имање од продаје за дугове, стављају овима и једно ограничење у уживању и располагању са имањем, на име забрањују им да и сами могу отуђити пет дана орања и кућу с плацем.

Ово ограничење, међутим, никако се не може наметнути страним поданицима, у овом случају аустро-угарским, јер се томе противи члан II поменутог уговора који, између осталога, вели: Ђ у оаште дп могу набављати аокретна и неиокретна добра, да их могу отуђивати или ареносити сваким иравним аутем, а за све то не/хе им требати овлашКење или одобрење од земаљских власти." Кад се дакле, § 471. грађ. суд. поступка, не може применити на аустроугарске поданико и у оном делу његовом, којим се ограничава право слободног располагања имањем, онда за њих не важи ни благодејање, јер се извесне одредбе не могу само делимично примењивати према некоме, него важе у целокупном пространству своме. У осталом, благодејања, о којима говори § 471. дата оу каоједна политнчко економска мера, да заштите нашег оељака од пропасти и спрече сеоски пролетеријат, а никако и у тој намери, да заштите и стране држављање, нрема чијој судбини наша држава може бити равнодушна. На крају стоји и овај разлог: уговор је закључен на оонови рецопроцитета. Како аустро-угарски поданици немају у својој земљи право на благодејање, о коме говори наш § 471. то га не би имали ни наши држављани, и обрнуто, не могу га аустро-угарски држављани присвајати за себе у нашој земљи. Према овоме уредништво иалази да треба узети имање у попио, па ће се, по извршењу продаје, ово питање расправити и оудским путем.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Ш Крста Јовановић, цигљар, родом из Коноинице, ореза влаоотиначког, окривљен је код начелства округа крагујевачког због нреваре, али је у беготу. Стар је око 3 0 год., повисок, сув, црномањаот. Акт начелотва окр. крагујевачког Бр. 18 512, Милић Ђорђевић, из Жировнице, окривљен је код начелства округа крагујевачког због крађе, али је у бегству. Стар је 2 3 год., високог раота, у лицу црн, косе и очију црних; на левом образу има белегу од изгоретине у величини шаке. Акт начелотва окр. крагујевачког Бр. 19430. Фридрих Хецлер, прокуратор баварс.ке економске банке у Аугсбургу, нроневерио је милиун марака и нобегао. Стар је 3 0 год., висок 187 ом. бојо илаве, лица округла, косе бујне, браду и бркове бријао је. Акт Министарства Унутрашњих Дела Бр. 17938. Миливој Станковић, радник из Београда, окривљен је код кварта палилулског због крађе. Ми.швој је у бегству, има око 30 год., виоок је, црномањаст; на једном образу има белегу од окрофула. Акт кварта налилулског Г>р. 8105.

Алекса Главашевић., касапски радник, стар 2 4 године, родом из Београда, средњег раста, у опгате плав, иобегао је из притвора Унраве града Београда, где је издржавао затвор од 6 меоеци но преоуди првоот. суда за град Београд. Он има још да издржи 7 9 дана затвора. Акт Управе града Београда бр. 35 1 74. Михаило Дазић, земљоделац, из Доњих Јарушица, среза лепеничког, нобегао је из општинског притвора у коме је био због онасне крађе. Стар је 2 9 год., оредњег раота, очију зелених, у лицу плав, ћосав, нооа повијеиог, кад говори врска и замуцкује, у оделу од гаајка. Депеша начелника среза лененичког Бр. 23107. Драгутин Протић и Драгољуб Дааић, бив. трговачки помоћници, из Шапца, окривљени су код начелотва округа подринског због крађе. Драгутин има 15 год., омален је, пун. а Драгољуб је сувоњав и црномањаст. Депоша начелсгва округа подриноког Бр. 15169. Миливој Остојић, звани „Банбрак", стар 16 год., средњег раста, у лицу пун, боје плаве; Добросав Петровић, звани „Јелац", стар 18 год., раота средњег, у лицу смеђ, и Милорад Пузовић, отар 16 год. средњег раота — сви коцкари из Ужица — ноћу између 9. и 10. тек. меоеца извршили оу једну опасну крађу и побегли. Депеша начелотва окр. ужичког Бр. 8 590. Препоручује се полицијским и општинским властима, да за овим побеглим лицима учине најживљу потеру, и у случају проналаска отражарно их упуте властима које оу потернице издале, с позивом на означено бројеве акта или депеше.

Т Р А Ж Е С Е Светозара, сина Неце Јеличића, кочијаша, који је био шегрт код Томе Кручковића, ковача у Дражевцу, несташ је пре месец дана. Стар је 12 год., омален, плав; у времену нестанка на себи је имао порхетоко одело. Акт начелника среза посавског, округа београдског Бр. 1220 3. Душан, оин Станка Ристића, из Катуна, ореза темнићоког. побегао је пре неко.шко дана од овојих родитеља, и до даиас се није вратио нити се о њему могло ма што сазнати. Стар је 14 год., омален, плав, блесав, у оделу од црног сукна. Депеша начелпика среза темнићског Бр. 11773. Марију, жену ЈозеФа Џелнера, из Вел. Митровице, која је одбегла од свог мужа, тражи начелство округа подринског актом Бр. 15243. Марија има 3 0 год., омалена је, црномањаста, у лицу пегава; говори српоки, маџарски и немачки; по занимању је куварица. Првослав, син Игњата Радоаића, из Бачевице, побегао је од својих родитеља јога 24. прошлог месеца, и до данао се пије вратио нити ое о њому ма шта сазнало. Стар је 14 год., средњег раота, омеђ, очију аелених, носа повећег, образа дугачких. Акт вачелпика ср. гружаноког Бр. 2 1 080.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.