Полицијски гласник

ВРОЈ 36.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 283.

ском 2 (1 пронађена), у срезу моравичком 2 и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, посавском округа ваљевског (пронађена), подгорском (пронађена), ваљевском, пчињском, масуричком, лесковачком (пронађепа), лепеничком (пронађена), трстеничком (пронађена), копаоничком (пронађена), левачко.м (иронађена), дужипчком, моравском округа пожаревачког (пронађена), хомољсхјом, понхаревачком, голубачком, тимочком (прона^ена), рачанском, ужичком и жичком (пронађена). Вредност свнх. ових крађа износи око 50.700 динара. Злонамерних понаштаја туђих ствари било је: у срезу копаоничком 3, у срезу лесковачком 2 (1 пронађен), у срезу гружанском 2, у срсзу трстоничком 2 (I пропађен), у срезу црногорском 2 (1 пропађен) и по 1 усрезовима: тамнавском (ирона^оп), брзопаланачком, параћипском (пронађен), поцерскодг, пол;аревачком, качерском. добрнчком, златнборском и драгачевском. Вредност свих уииштепнх стварп износи око 2.400 динара. Поред нзложених дела у току месеца августа ове год. извршено је у Србији и 22 самоубисгава, и то: у вароши Веограду 4, у срезу тамнавском 2 и по 1 у срезовима : грочанском, јабланичком, лесковачком, ражањском, деспотовачком, моравском округа иишког, нишком, пишавском, белоналаначком, мачванском, таковском, косаничком, ужичком, пожешком и у варошима : Горњем Милановцу и Ужицу. Ова самоубиства извршена су: вешањем 12, дављењем у води 0, ватреним оружјем 3 и тровањем 1. Узроцн њиховом пзвргаењу леже : у болести за 6 случајева, у душевном растројству за 3, у рђавом домаКем животу за 4, у страху од казне за 2, у љубави за 2, у частољубљу за 1, у стиду за 1, у тузи за 1, у рђавом материјалном стању за 1 ; и за један случај узрок је неаознат. Нокушај самоубисгва извршен је у варогаи Београду; тровањем, рђав домаћи живот. Опгати преглед до сад изложених дела овакав је: (Види 282. страну). Из капцеларије Антропометријско-Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 19. септембра 1911. године АБр. 1633, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

АУ0ТРИЈ0КИ УХ0ДА МЛИНАРИЂ листак из аустријске шпијунаже из 1807. и 1808. године Од кад постоји тежња Аустрије, да постане наследницом Турскога царства у Европи, од та:1а постоји и њена шпијунажа, раније према Турцима а доцније, кад је основана Српска држава, н према Србији и према Турцима. Нарочито је

развијана војна шпијунажа у свакој прилици, кад се Аустрија снремала да ратује с Турцима, као пред 1717. и нред 1788. годину. Поменућемо овдо само појну шпијунажу пред рат 1788. године. После договора с Русијом 1782. године Аустрија је рачунала иоуздано, да ће доћи до рата у коме Ке она морати да учествује. Знајући то, она је предузела све мере, да придобије и ирипреми виђеннје људе по Србији и Восни, да проучи земљпште, да разгледа путеве и одреди згодне етратсгијске тачке. С тога је била послала доста војпички спремљених људи, који су требали да прокрстаре Босну и Србију и да проуче људе, земљиште п прилике у поменутим покрајинама. Од 1782 до до 1787. године ретко ко од виђенијих људи у Србији да није био у ма каквим везама са аустриским агентима а нарочито свештеници и калуђери, који су највише помагали аустриеким агентима проводећи их по разнпм крајевнма тајно, било као манастирске момке, било као своје пратиоце при обилажењу парохпја 1 ). За прво време усганка под Карађорђем Аустријске су власти номагале устаницима допугатајући Србима с оне стране Саве и Дупава да испод руке додају устаннцима оружје, барут, олово и друге потребе за ратовање. Али у то време Аустрија се надала, да ће се сама користити устанком и да ће једнога дана Београдски Пашалук са околним нахијамапостати саставни део Аустријске Царевине. Међутим чим су усганици успели у свом подузећу и ослободили Београдскн Пагаалук од Турака, знали су да се сами не могу одржати, знали су, да им је потребан моћан загатитник, који би их бранио од Турске и заступао њихове захтеве на Иорти. Због тога су се обратили прво Аустрији за заштиту. Али како у Вечу ни бечки двор ни бечки кабинет нису желели Србији не само ослобо1)ење од Турака већ ни аутономију, то нису могли нристати на српске понуде да Аустрија буде загатитник Србије. Како су Срби опазили да Аустрија жели или да Србија псстане област аустријска нли да остане и даље турска а никако аутономна или слободна држава, то су се обратили Русији за помоћ и загатиту. Пошто се Русија налазала у другим политичким приликама, и како је о Србији и српском устанку мислила друкчије него Аустрија, прими се да помаже устанак и да буде загатитник Срба. Ма да је руско аустријски договор од 1782 год. у ствари био покварен одмах после Свигатовскога Мира па тиме изгубиле значај и одређене зоне интереса руских и аустриских према утврђеним тачкама ио менутог договора, опет се у Вечу страховало од појаве рускога имена или рускога утицаја на западу од Видина и Тимока. Гледајући на Русију као на евога супарника у наслеђу Турскога Царства представници бечке политике,

') О тој радњи аустријској ваља видети опширнија у књнзи Драг. М. Павловића, Србија за време последњег аустријско-турског рата (1788—1791). Београд. 1910. Стр. 8 — 14. Моју књигу Кара-Ђорђе I. 1907. стр. 35-37.

нуни уског егоизма и плашећи се стално утпцаја руског на Србе, кварили су све што је Русија иредузимала у корист Срба трудећи се да и у Цариграду на Иорти и код Срба у Србији изазову неиоверење према Русији. У том погледу развијане су ннтриге и у Цариграду и у Србији, особито од краја 1806 године па за све време, докле је трајао устанак. Да би покварила опо што је Русија радила у корист Срба (у колико се та корист поклапала с руским интересима) и да би омела утицај руски даље од Видина западу ка Јадранском Мору, Аустрија је предузела све што су њене дипломате знале и умеле. На аустрпску суровост Руоија је одговарала удвојеном радљивошћу, у чему су се одликовали нарочито руски представници у Београду. На тај начин у Београду и у Србији развила се дипломатска борба изМ(г1)у Аустрије и Русије. Русија је од 1807 године имала свога дипломатскога представника у Београду, који јој је стално слао извештаје о свему шта се радп у Београду и шта се догађа у Србији. А Аустрија није га имала. С тога се послужила шпијунажом развијеном гта граници између Србије и Аустрије. Средиште те шпијунаже и у оно време, као и данас, био је Земун. У том граду било је пуно људи и разних гапијунских агената, којп су не само пратили све, шта се дешава у Београду и у Србији, већ који су интригирали међу Србима сејући свађе између војвода и нзазивајући неповерење код војвода устаничких и код народа према Русији. Ми смо намерни на овом месту изнети само један листак из те шпијунаже аустријских агената из 1807. и 1908. године, баш у оно време када су у новоослобођеној Србији, после оних лепих успеха из 1806. године, отпочели да се развијају раздори међу старешинама и неповерење према руском представнику у Београду К. К. РодоФИникину и према Ру сији. II. Јачу пажњу отпочела је Аустрија обраћати на догађаје у Србији, од кад су Срби заузели Београд и Шабац, и од кад су ступили у борбу противу Турака као савезници Русије, дакле од декембра 1806. године и од почетка 1807. Како је руска војска још у половини декембра 1806 године заузела Букурешт у Влашкој, то се спремила на даље ратовање против Турака, трудећи се да из Букурешта преко Крајине и Пореча ухвати везу са Србима. Аустрија да би пратила кретање руске војске у Влашкој, то је дворска канцеларија била одредила некога Емерина Млинарића у почетку Фебруара 1807. год и снабдевши га путним исправама упутила у стан руске војске у Влашку. Кад дође у Пешту задржи га Краљевско Угарска канцеларпја читава четири месеца. Пошто се обавестила о свему поменута канцеларија дала му је други пасош и он се одатле упути руској војсци у Влашку. У путу дозна да је руска војска упућена једним делом за Србију, да је прегала Дунав, састала се са српском војском и да се налази