Полицијски гласник

СТРАНА 290.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Г.РОЈ 37.

за подициског писара треће класе среза рачанског Стевана Пауновића, практиканта начелства округа нишког ; и за полициског писара треће класе среза златиборског Стевана Милићевића, практиканта среза ресавског. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 26. септембра 1911. године, у Веограду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Милосав Тешић, ■ полициски писара треКе класе среза белопаланачког, на основу § 76. закона о чиновницпма грађанског реда, отпусгп из држанне службе. Пз канцеларије Мипистарства Унутрашњих Дела 26. септембра 1911. год., у Београду. Р А С П И С Свииа окружним иачелствима, Управи града Београда и Суду опшгине града Београда. Потто је у Угарској, а у местима: Оршави, Дубову и Љуткову и Турском Бечеју званичним извештајима утврђено постоја1ве колере, то на основу члана 7. Париске конвенције и члана 1., 3., 4. и 33. закона о уређењу санитетске струке оглашавам напред побројана места као заражена колером. Према путницима, њиховом пртљагу и роби итих места применпће се од данас све мере објављене у »Упусгвима за сузбијање колере" од 10. септембра 1910. г. СБр. 10081. Препоручује се грађанству п путнпцима да ову наредбу приме знању, а властима и санит. полицијском особљу преиоручује се брижлшва и строга примена паредаба, имајући у внду потребну предусретљивост у служби. СБр. 12165. 25. септембра 1911. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Ш. Н. ТриФковић с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

АУ0ТРИЈ0КИ УХ0ДА МЛИНАРИЂ ЛИСТАК ИЗ АУСТРИЈСКЕ ШПИЈУНАЖЕ ИЗ 1807. и 1808. године (НАСТАВАК) Скоро у исто време када је дворска бечка канцеларија одредила Млинарића

да уходи руску војску у Влашкој, одредио је и руски министар иностраних дела, барон Б. Будберг, маркиза Паулучија, родом Талијана, са заповешКу да отиде у Далмацију и да се што боље извести о стању Француске војске у Далмацији, да види да ли се не би како могла створити иреко Србије и Босне веза између руске војске у Влашкој и руско поморске војске, која се налазила у Котору и на Јонским Острвима. У исто време Будбсрг је дао нарочито писмо Паулучију за Кара-Ђорђа. Маркиз Паулучи, пошто је прибрао потребне податке о Француској војоци, крене с« из Трста и дође у Земун с намером да пређе у Београд, али га аустријски пуковник и команданг месга у Земуну задржи говорећп му да његов пасош не гласи за Србију већ за Влашку. Како тако успео је Иаулучи да пре^е у Београд') Али тек у Београду наишао је на сметње и незгоде. Прешавгпи у Београд 18 јуна примио га је Младен Миловановић као командант места са оним поштовањем, које се одаје изасланику прнјатељске државе. Али у то стигну неки трговци из Земуна и, нема сумње, по упутима земунскога команданта, кажу Младену, како је Паулучи Француски агент и варалица. Пошто Наулучи није знао руски, и врло рђаво немачки, већсамо талијански и Француски, није се могао ни на који начин споразумети са Младеном, то овај посумња да је Паулучи заиста изасланик Будбергов и почне се према њему понашати оштро и ненријатељски, а нарочито кад му на питање и земунски командант представи Паулучија као варалицу. И да није било секретара саветскога Михаила Грујовића, који је уједно и секретар Младенов, можда би Паулучи врло зло прошао. Његов је положај постао још гори кад је 20 јуна прешао из Земуна у Београд Милош Урошевић, земунскн трговац, који је бно један од главних усталачких лиФераната, али уједно и поверљив аустријски човек, који је извештавао петроварадинску команду о свему, шта се мислило и разило како у Београду тако и у Србији. Утицајем Милошевим умало Младен није бацио Пауличија у Небојшу Кулу као Францускога агента. Најпосле једва је Паулучи успео да убеди Млпдена да га пошље Кара-Ђорђу, коме је носио писмо од рускога министра нностраних дела. Паулучи је био повереник рускога мипистарства иностраних дела, носно је поверљиве заповести Карађорђу за српски народ, али због незнања језика десило се да су му били тумачи људи који су били у служби аустријских власти, који су могли сазнати баш оно, што је требало да остане тајна за аустријску дипломацију. Не само то, већ су прилике донеле, да се и агенат аустријске дворске канцеларије, Млинарић, умеша у ту ствар и да сазна унеколико тајне, које није требао знати. У поменутом извештају Млинарић помиње долазак ПаулуЈ ) Бављење Паулучијево у Земуну, нрелазак у Београд и о ономе, шта је с њим било у Београду види његопе извештаје у БогишиКа: РазборЂ сочинешн Н. А. Попова (( Росс1л и Серб^н". Страна 97 и даље.

чијев у Београд као и намеру истога доласка. »У исто време кад се спремао поћи „из Београда, руској војсци вели Мли„нарић дошао је из Земуна у Београд је„дан руски нуковник. којп је некад био »у аустријској служби а по имену мар»киз Паулучи, пријавио се градском ко»манданту Младену и рекао му: да је „послан од рускога цара Карађор1)у као »курир с депешама и другим запове»стима, да се тачно обавести о намерама „устаника и ако нађе да је народ одан »вол>и царској да им као царев пуно„моћник све њихове жеље и претензије „помогно и у име цара обећа сваку по„моћ у војсци п у ратни.м потребама. „Због тога се Паулучи морао неко„лико дана у Београду задржати, да би „сазнао мишл»ење људи и да би испитао „положај Београда у војном погледу н „снимио београдску тврђаву. Али како »овај пуковник оснм Францускога и та„лијапскога језика није зпао други, па »ни рускн ни сриски, оси.м ио мало пе»мачки, то ме је поменутп Младеп по»тражпо, да будем тумач, чему сам сс »одмах одазвао... Паулучп је са обале по »српском обичају од.мах у град одведен „и тамо је заједно са мном и с његовом „пратњом^ која се састојала из једнога »Француза и једног Талијана, намештен »у резиденцију пређашњега паше. »Сутрадан овај пуковник као што сам „и очекивао, дође у моју собу, која је »била поред његове н покуша на нај»лепши-начин, да ме испитује, дајућп ми „прилике да уђем у његов посао, ппшто „је желео да се опријатељи са мном. Узрок »тој његовој жељи лако је наћи, пошто „је желео преко мене тачно сазнати ио„литичке и војне ирилике срискога на»род а, као да ли сриски народ мрзи Аустри»јанце, да ли више нагиње Французима у,или Русима; зашто се досад овај храбри »народ није обратио за загититу моАној „Франццској, која би им досад могла учи„нити да и краља имају; затим са које »се стране може овај град најлакше за„узети; колико тоаова и колико муниције »има у граду. ЗамишљајуИи да ја добро »иознајем град, тражио је чак и то, да »му дам мали идеални илан тврђаве. Из »свега његовога понашања могао сам ми„слити да је Француски агент, те сам гле„дао да осујетим његове намере, колико „сам год био у стању, дајући му у свему »супротна обавештења. »Моје понашаље „одмах му је пало у очи, јер је знао „да сам раније био у служби аустриј„скогацара па је почео не само на аустриј»ску владу већ и на Његово Царско Ве»лпчанство бацати разпе заједљиве речи, »због чега сам мислио, да ми је дужност, „чим је оставио моју собу, јавнти Мла„депу. како мп је овај пуковник врло „сумњив, јер ради све у Француском »Духу. „Ово, што сам ја казао Младену, као „и захтев пуковников да се разна писма, „која су он и његов секретар спремили, „кроз два дана иошљу у Беч и у Трст, „изазвали су велику сензацију у народу. »Стога је затим одмах држано савето»вање и од поменутога пуковника тра-