Полицијски гласник

СТРАНА 294.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37.

писати никакво рђаво дело, а најмање један тако страшан злочии. Онп иису слутили. да је млади човек гладовао. Да им је признао своју невољу, они би му несумњиво позајмили новац, нарочито што им је било познато да је он син имућних родитеља. Он је свирао тако дивно па виолини, да су људи на улици застајали, да слушају мелодичне звуке. Доказало се, да је оптужени, још као дечак често патио од главобоље, а да је покадкад патио и од грчева. Оптужени је на питање председниково приметио још, да је увек бно на ларму врло осетљив. Патио је од бесанице и сневао је врло тешке снове. — Сведоцима је утврђено, да је Рикер ноћу сам гласно говорио. Лекари су и поред тога дали мишљење: да је оптужени у доба извршења дела био душевно здрав и да његова слободна воља није била искључена. У току претреса појавиле су се као сведоци две даме из полусвета, са којима је Рикер у недељу по убиству провео у једној јавној кући. На захтев државног тужпоца за време саслушања ових сведока оглашен је претрес за тајан из наравствених обзира, али је представницима штампе било донуштено, да остану у сали. Сведоџбе ових »дама® наравно нису за саопштавање, али се може толико изнети, да су ови сведоци у интимном односу са Рикером добили утисак као да је он Хомосексуалац. Суд је осудио оптуженога највише допуштеном казном од 15 година затвора. С иемачког, М. Ј. П.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (НАСТАВАК) Од овнх последњих речи тек сам се уплашио, јер по начину како су изговорене видео сам да председник није поверовао у моје причање. Примио сам ипак његову л>убазну понуду, али после вечере у часу кад сам требао поћи у кош, гурајући руку у џепове стао сам викати, престављајући човека који је у очајању: Ах. Боже! та ја сам заборавио у Мерле-у моју кесу у којој су ми банке и осам небушених дуката... треба да сместа одем... да, сместа, али како ћу да нађем пут... кад би пољак који зна предео хтео да пође са мном ?... вратили би се сутра рано те да на времо пођемо са вашим робијашем". Овај предлог отклони сваку сумњу од мене, пошто човек који гледа да умакне обично не тражи друштво којесамја тражио ; а опет пољак предвиђајући награду пристаде на тај предлог. Ми отпутовасмо, дакле, п у свануће бесмо у Морле-у. Пољака сам добро појио путем и он беше добро удешен; довршим га румом у првој каФани на коју наиђосмо у вароши. Он ту оста да ме чека за столом, или боље под столом, и чекао ме је сигурно дуго. Првога кога сам срео иитао сам за пут у Ван, и .дознав га доста тачно, те

пођем као што кажо холандска пословица са страхом у потпетицама. Дваданапрођоше без сметње, а трећега на неколико миља од Демена, на једној окуци друма, паднем у руке двојици жандарма који су се враћали са спровода. Изненадна појава жутих ианталона и оперважених шешира збугш ме и нагнем да бегам; жандарми ми викнуше да станем, показујући ми да ће да пуцају из карабина. Стао сам ; нисам имао пикакве исправе, али и им кажем на ризик: ја сам Дивал родом из Оријона, побегао сам са лађе „Кокарде®, која је сада улукн Сен Мало. Сетиће се свакн, да сам ове појединости дознао у заводу где сваки дан стижу новости из свију лука. „Како! повика каплар... ви сте Август син чиЧа-Дивала који станује у 0|)ијону на пијаци преко од „Златне Куглс 0 . Нисам могао рећи противно па ма шта било; нигпта горе није ми се могло десити него да дознају да сам одбегли робијаш, „Е, рече каплар, баш ми је криво што сам вас ухватио... али сад нема Другог лека, треба да вас водимо у Оријон или у Сен-Мало". Молио сам га да ме не води у Оријон, јер сам се бојао суочења са мојом новом Фамилијом, али поднаредник нареди да ме води и сутра дан стигнем у Оријон, где ме затворигде у Понтанијо, кућу у којој су затварали бродаре и која је до новога здања које су миолнли употребити за робијаше које би узели из Бреста. Упитан поново сутра дан изјавио сам: да сам Август Дивал, н да сам без дозволе напустпо лађу да бнх видео родитеље. Одведоше ме тада у собу где се налазаше један млад човек пз Оријона, оптужен да је противстао неком иоручнику. Пошто је раговарао са мном он ми једно јутро рече: »мој земљаче, ако хоћете да платите доручак ја ћу вам рећп нешто што вам може користити®. Његов тајанствен изглед, нагласак којим је изговорио реч »земљаче® онеспокојише ме и натераше те сам платио доручак и при вину он ми испрпча ово: „Ви верујете мени?«—Да.— »Е, добро, ја ћу вас извући из неприлике. . не знам који сте ви, али знам поуздано да нисте Дивал, јер он је умро ире две године у болници »Св. Петар® на Мартинику (ја се тргох), да, он је умро пре две године, али овде то нико не зна, толико је реда у нагаим болницама у колонијама. Сад, ја вам могу о његовој Фамилији дати доста података да би могли проћи под његовим именом чак и код родитеља; то ће бити у толико лакше, што је он отишао од куће врло млад. Него има друга једна ствар. Пре но што је отигнао, Август Дивал је био тетовиран на левој руцн цртежом што га имају већина морнара и војника: то је био олтар са венцима. Ако хоћете да вас затворе са мном у ћелију за петнаест дана ја ћу вам израдЛи исти знак, на исти начин, како га и други праве. Мој гост изгледаше слободан и искрен. Објаснићу зашто је се он заузимао за моју ствар показујући вољу да исмеје правду, да уради оно чиме су сви осуђеници одушевљени. За њих уништити

траг, сакрити свој пут, и навести на погрешан рад, јесте једно задовољство, које онн драге воље купују по цену да буду неколико дана у ћелији. Требало јс то и овде учинити; начинје брзо био нађеп. Под прозорима собе где смо ми доручковали налажаше се један шиљбок и ми га почеемо гађати куглицама од хлеба, а кад нам он попрети апсанџијом ми га зачпкивасмо дасетужи. Кад њега сменише није постајало дуго а дође апсанџија и изведе нас не казујући нам зашто. То смо тек сазнали улазећи у једно сопче врло влажно, али доста видно. Чим смо били затворени мој друг започе посао у коме успе потпуио. Рад се састојао у томе, што ми је руку бо са више игала скупљених у снопић и уквашених у туш и у кармин. После дванаест дана бодови су били зарасли И само су остали ожиљци по којима се није могло познати колико има дана -када су начињени. Тај другмије казао још неке појединости о Фамилпји Дивал, коју је познавао још од детињства; он је чини ми се чак био и род, те ми каза и неке особине мога другога ја. Ова су ми обавештења била од неоцењене користи, јер шеснаестог дана, од нашег затварања у ћелију, изведоше ме да ме представе »оцу 1< кога су били позвали. Мој друг већ ми га је описао и ја видев га, паднем му о врат ; он ме познаде ! његова жена, која доцније дође, познаде ме такође : и мене доиста прпмише за Августа Дивала. Није се имало ништа више сумњати, чак и старешина затвора беше убеђен. Али то није било довољно да бн ме пустили: као војног бегунца са »Кокарде" требали су ме одвести у Сен-Мало и предати мрнарском суду. Истину да кажем, то ме није нимало плашило, јер сам рачунао, да сам сигуран, да ћу утећн. Пошао сам најзад окупан сузама мојих »родитеља 11 и са неколико дуката више које сам додао онима што сам посио у сакривеној кутији као што сам то већ рекао. До Кемпера где су ме имали предати даљем спроводу, не указа ми се никаква прилика да напустим друштво жандарма, који су ме водили, и других пробисвета: крадљиваца и дезертираца. Затворили су нас у варошком затвору. Улазећн у собу, у којој сам требао провести ноћ, приметим на једном јадном кревету црвену капу на којој су била наппсана почечпа слова Оа1., мени добро лозната. На креветује спавао покривен прљавим покривачем неки човек, који је био у зсленој капици са иумерпсаном блеханом таблицом ; позиао сам да је то неки робијаш. Био сам већ претрнуо : да ли ће ме познати и да ли ће ме проказати, кад он пробуђен лупњавом устаде и седе те видех да је то млад човек, неки Гупи, осуђен на вечиту робију због крађе извршене ноћу са обијањем у околини Бернеја у Нормандији; његов отац помагао је аргусенима у Бресту, где зацело није био дошао да промени ваздух. Нехтевши да једнако има пред очима сина, био је усиео да га иреведе у завод РошФор и сад је овај био на путу за ново опредељење. Испричам му моју невољу, он ми обећа