Полицијски гласник

СТРАНА 298.

П0ЛИЦ11ЈСКИ ГЛАСНИК

Г.РОЈ 38.

»звап, а и ради кориоти обе* анога нлана »п односно изво^ења њогс ог тамо има »вишо изгледа, да се ради. Штета само »што при одласку из Букурешта пе има»дох част, као што је била моја топла »жеља. с тамошнлЈМ консуло.м о ови.м »ириликама усмечо поразговарати. Али »како сам ја то могао учинити, кад писам »знао његово мишљење и кад до послед»њега тренутка један према другом за»творени бесмо, и тек претпослсдњега »дана пред мој полазак постад')смо по»верљивији.... а из полптпчкнх обзира »тпппта не уречисмо, то тако само на »теби остаје да даље код копсула ствар „развијаш. Јавп ми тајно докле су дошли »твоји послови. према предлогу, који си »ми последњегм дапа учпнпо, а који сам »по доцнијем испитивању паша'\ да је »основан и да мора за руком поћи; же»лео бих само да ц. к. консул г. Врепер »ствар у руке уз.ме и да се код Њ. Ц. »Велпчанства ааузме за добро народа, а »што се тиче мога труда и заузимања у »томе неће оскудеватн". Даље у писму Југоппћ моли МлпнарнКа да се што јаче зпулме код копсула п загтињо га, да га и1го ире преко познат адресо нзвестп о свему, што буд^ учппио, без чега ппшта даље не може р. дпти. Затим: »Цео је парод сит Руса „и пе треба сумњати да < е и.егово оду»шевљење пеће ово више разлађивати, »ПОШТ нису испуннли 1111 ОНО ПрВО, ШТО »су о .ећали. »Остај збогом и буди увсрен, да сам »!/оек остао веран царсној аустријсној кући. »7'сој најискренији иријатељ Ј(уг)овић". Превод овога пнсм послао је И. Вренер аустријском манистру иностранпх дела Стадијону уз свој рапорт од 25(13) новембра 1807. годинс № 84, дакле баш у оно време кад је у Веограду Доситеј Обрадовић отворио школу и као директор школа трудио се о васпитању Кара1)Ор})Сва сина 1 других дечака. Млинарић бапећп се у руском стану као »бившн српски устанички канетап" био је примап код евију војних старешнна и њему се све веровало. Он је бно у прнлици да сазна многе стпари. Како се Иоајев у то време био вратио из Србије, то му је Мплепко Стојковић чешће пута ппсао о нрилпкама у Србији. Млинарић, пошто му је био слободан пристун код Исајева, украде једно нисмо Мплееково датирапо 17. новембра 1807. п уз свој извештај од 22. новембра (4. декембра) пошље цару у Беч. У овом рапорту износио је плап како би се Срби могли задобитп за Аустрију. То само по.мињемо, а опширно би било улазити у појединости тога плана. У свом одговору Стадијону цар је 19. (7) декембра напоменуо како јо Југови(1, о коме МлинариК пише нсто лице са СавиКем, о коме јо писао барон Симпмен. III. Докле се Млннарић бавио у главном стану руске војгке, да би сакрио траг, молпо је главнога заповедпика руске војске кнеза Прозоравскога, да га прнми у У руску војну службу, па кад је указ

изашао, а он се изгубио, јер је имао довољно времена да проучи оно, што му је требало. Осим тога њому је бп 10 наређепо по царевој заповестп да оставп Б; курешт па да се упутн преко Темпшвара, Панчева и Земуна у Београд те да у Земупу п Београду сазпа како је расположен.е Србапрема царско-аустријској кућн. И Млппарпћ се одазвао заповести, оставпо Вукурешт ио сво.ј ирилицн у јапуа руС/Г808., и дошао у Земун за тпм у Београд. Уз пут се трудпо да на целом путу сазна, како је мншљење и расположење Срба с леве сгранс Дунава Ју орнгипалу стоји И шра) према царској кући, а како опет према Србијанцнма. Дошавшп најпосле у Земун, да би сазнао расположсње Земунаца морао је нрво стећп њпхово повсреп,с, с тога је пзбегавао војне пограничне власти у Земуну као н остале царске чпповиике, а понајвише се задржавао по мехаиама и кафанама. где со састају Срби Земунци. Ме1)утим Србп Земунци мислпли су да је ои руски оФпцпр, на су га питали за разпе стварп као напрп.мер: шта ће од II,их бити, (попгго су они ссбс п Србпјанце см гграли за једпо псто) п да ли ће им Русија скоро помоћи п иослатн војску у Србију? Желећп да п.м укаже како се Србијанци могу једино падатн помоћн од аустријскога царскога до.ма, то им је говорио: да се свн варају, којп се надају на руску помоћ, јер нм Русија такву по.моћ- не можо датп. Истичући со као родољуб говорно им је, како со спремно да пређе у Веоград, те да добрим и племепитпм људпма отвори очн п да их обавегти, да нм толикн труд у борбп за с.*ободу не буде узалуд ч Радоћн тако с ;као је у нзвесној мери новериње појоДиипх Земунаца а нарочито устаппчкога лпФеранта Милоша Урошевпћа, за кога воли да нпје био »далоко од царскоаустријскога дома«. С њпм је ступпо у ближе позианство п у тешње лезо. На јодном саетанку у Милошевој кућн Млинарић је убо1|Пвао Милаиа, како се Срби могу падати једпно помоћи од Аустрије. На што га је Мнлош упитао : »Да ли ће »Аустрија заиста помоћи жеље народне ,онако, као што је Русија обећала а на„рочито да ли бп учиннла да народ по»стане независпим? Ако не то, онда да „ли Аустрија може дати поуздану за»штиту и да лп н опа због разиих ин»тереса неће обманутп парод?« (СВРШТГКЕ СЕ) КРИМИНМИТЕТ У СРБИЈИ У 1910. ГОД. (СВРШЕТАК) После округа топлпчког, у поглоду убистава у прошлој години најгоре стоји округ руднички (^једпо убиство па 4801 становника), затим београдски (једно убиство на 4913 становника). иа моравски (једно убиство на 4927 становника), аожаревачки (једно убиство на 5920 становника) п крагујевачки (једпо убпство на 6246 становника). Ако бацнмо поглед на преглед кривичних дела по окрузима у времену од

1905 до 1909 год. видоћемо, да су свп ови окрузи и у овом времену билп најгорн у погледу убистава; сваје разлика у томе, што је крагујевачки округ раније био други по реду а сада је шести, док је округ моравски сада четврти а ранијо је био седми. Исто је тако и београдски окру г г од петог постао трећи а рудниччи од треИгг други. Округ чачански, ко.ји јо раппј", стајао врло р1,аво у погледу убпстава (био јо ч "тв|)тп по рсду мо1,у иајгорим окрузпма), показао је у прошлој годшш знатан напредак у овом погледу (једно убнство на 7830 становнпка), тако да већ прелази у средње округе. Нротивно овом. округ ваљевски, који је раније долазио у пајбоље округе у погледу убистав I (бпо је трећп по реду ме!)у њима), у нрошлој години толико се ногоршао у овом поглсду, и да је прешао у групу горих округа (једно убиство на 6591 стаповнпка). У погледу крађа овај округ био је пајгори у прошлој годпни (једпа крађа на 100! становнпка), у погледу разбојништва заузпма четврто а иаљевин I ието место међу пајгорим окрузнма. Тешко је утврдптп ирави узрок овом наглом увећању крнмпналитета у округу ваљевском у прошлој години, али је скоро неоумп.пво да оп велпким делом лежи н у слабој акцијн власти услед знатипх промена у полицијском особљу овога округа. После округа ппротског, у погледу убистава пајбољи је округ нишки (јсдно убпсгво па 19597 сгаповпика) затим подрински (једно убиство па I 6205 становпика) п варош Веоград (једпо убиство) на 15.000 стаповнпка). Овп окрузп. као п Всоград, бпли су у овом погледу пајбољп и у времепу од 1905 до 1909 год. У поглоду детоубиставп у прошлој годпнп најгорп су окрузи: крушевпчки, тимочки и крајински, док су у помепутој 'петогодпшн.ој перноди у овом ногледу билп најгори окрузи ужички и чачански. Интересаптпо је, да у округу београдском у целој овој перноди ппје било пи • једног детоубиотава, као што га пема ии у прошлој годппп. Покушаји убистава, као што смо п раније констатовалн, идускоро паралслпо са убиствима, те пх о тога највпше има у округу тоилпчком (једап покуша.ј убпстава на 3.334 стаповппка), а најмање у окрузима тимочком (један покушај убпстава на 29624 стаиовнпка) п ииротском (једап покушај убиства на 1408/ становипк ). Разбојништава, разумо се, има иајвпшс у округу иожаревачком, (јсдпо разбојппштво на 9.340 стаповппка), као што пх је бпло н у времену од 1905 до 190.1 год. Исто је тако и са округом крајинским, којп је и рапијо а и у прошлој години у овом погледу бпо други међу најгорим окрузима (једно разбојништво на 11 350 становника), па и са округом моравским, који је п ранпје бпо а и у прошлој годинп је четврти, међу најгорим окрузима (једно разбојппштво на 16.834 становника).