Полицијски гласник

ВРОЈ 43.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 13. НОВЕМБРА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНН ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а нрема потреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских вдасти, и износи: '20 динара на годину за државна и општинска наддештва, а за све друге нретпдатнике у оиште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у здату. Поједини бројови „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРЕВАРИ

Др. Томе ИСивановића

(НАСТАВАК) (5) Штета може бити стварна, састојећи се у смањењу већ постојеће имовине (н.пр. у неприбављању или губитку какве ствари или тражбине, предузимању какве штетне радње ит.д.) или изгубљена добит (Јисгит севвапа). Но спорно је питање, кад је добит саставни део имовине, и према томе, кад ће иагубљена добит бити имовинска штета. Према пекима добит је саставни део имовине и према томе губитак исте је имовииска штета онда, кад она може бити очекивана с вероватноћом према обичном току ствари 1 ). Но тачније је мишљење, да је добит саставни део имовине само онда, кад постоји правно основни захтев, да се она постигне, јер прво мишљење даје повод за произвољност 2 ). Тако неће бити преваре онда, кад А, обмањујући Б о владању лица В, наведе га, да њему завешта своје имање а не В — у. (6) Просто угрожење имовине, т. ј. могућносг наступања какве имовинске штете не може се наравно сматрати као имовинско оштећење. Оно ће се појавити као имовинска штета само онда, кад већ еад садржи у себи погоршање имовинског стања. Тако пролонгација менице је угрожење имовине, али да би представљала имовинску штету, потребно је, да је дужник у року плаћања опособан за исплату док је у питању његова способност исплате у будуће 3 ). Тако исто постојаће

') Тако Ргапћ § 263 V 1. ШИвсћпег § 257 пр. 1, ШпсЧпд 1343. 2 ) Тако Оићаихеп § 203, 21, V. 1л8г1 § 139 II 1, Меуег-А11(еШ 480 пр. 37, Недкт 429. 3 ) Тако Меуег-АИ(е1А 480 пр. 37. Према ВимИпд-у (1 361 пр. 3.) за постојањо преваро у овом случају довољпо јо, да је дужник увреме рока имао средства да плати дуг, а без значаја је, да ли ће он и доцније бити опособан за исплату дуга или ие. — Ако ду-

оштећење имовине угрожењем исте онда, кад је вредност какве тражбине, која је угрожена несигурношћу наплате исте, постала услед тога мања од вредности оигурне тражбине, као и онда, кад је проузроковано веће угрожење од већ постојећег. Један случај угрожења имовине постоји и онда, кад је измамљен или продужен кредитсредством обмане, на пр. неискреним уверавањем о постојању намере плаћања. Да би овде било преваре (т. зв. кредитна превара), потребно је као и у опште, да је услед тражења вредност тражбине смањена 1 ). (7) Из неморалних или недоиуштених радњи не могу произићи никакви ира.вни захтеви. Имовинска штета је међутим овде само штета имовине иравно заштићене. Ирема томе неће постајати имопинска штета, кад онакав захтев није исиуњен 2 ). 'Гако јавна жеиска нема права за награду уговорену за обљубу, те њена имовина пеће бити оштећена у правом смислу, кад награду није нримила, и према томе неће постојаги ни превара, и ако је обмана иротив ње улотребљена ). Ово важи н за случај, кад је обманути извршио радњу, којом је своју имовину емањио 4 ). Тако у правном смислу неће моћи бити преварен онај, који је дао новац у циљу

жник о року нема средстава да плати дуг, о проиари не може бити говора, јер је штета за повериоца и раније постајала, т. ј. није обманом ироузрокована. Тако ОШгаизеп § 263, 20, Шеуег-АИјеШ 481 пр. 41, ВгпсИгкЛ 1 361. Према некпма кредитна превара није превара. Имовина веле, овде је само угрожена, а не и огитећена, јер мања мера сигурности од очекиване није већ по себи имовинска штета. Тако Нтвсћпег 2 253, Н Н Мегке1 3763, Огуггескг 104.Овде спада и превара гостионичара, т. ј. случај, кад неко без средстава за плаћање наручи јело или пиће. Неки узимају да овде увек постоји превара, ако се кредитирање није могло очекивати, јер је, вели се, обичај, да се одмах плати. Тако Меуег-АИ^еШ 481, пр. 41 и ВгпсИпд 1 361. 2 ) Тако 018ћш8еп § 263, 18, ВгпсИпд 1 343, МеуегА11[еШ 2181, Нед1ег 42819. Прот. немачки Ке1сћб§;епсћ1; у ранијим одлукама, 1>исаб 364, Ј^гп&епђегд Беићзсће ЈипвЂепге^ип^ 9 425. 3 ) У осталом у овом случају, као и у хмногим другим, нема, као што умесно примећује НедГег, ни расаолагања имовином од стране обманутог, те већ и по томе се не може узети, да постоји ггревара. 4 ) Уп. 018ћаизеп 5263,18.

подмићавања или да би добио средства за побацивање, или куплер, који је ангажавао какву јавну женску за награду. Из горњег излази, да неће постајати имовинско оштећење у правном смислу ни онда, кад су обманом измамљене имовинске вредности, које се иротивиравно притежавају, јер ова имовина није правно заштићена 1 ). Тако неће бити преваре, кад је крадљивцу обманом измамљена украдена ствар. (8) Превара се може извршити и измамљивањем државине или иритежања на каквој сгвари средством обмане, јер је и у том случају могуће, да постоји имовинска штета, а то ће бити онда, кад постоји опасност, да се ствар не врати 2 ). Ако би извршилац ствар присвојио, тиме би извршио утају, која би тако била у реченом стицају с преваром. Тако било би преваре, кад би А продао на кредит извесну ствар лицу Б, задржавајући право својине до исплате. док Б има намеру прикривену од продавца, да ствар одмах заложи; а и утаје, ако би је заиста заложио. (9) Спорноје, да ли се иревара може извршити измамљивањем муштерија. Одговор зависи од тога, да ли су одношаји према муштеријама нравви или не, пошто само правни одношаји спадају у имовину. Неки узимају да су одношаји према сталним муштеријама (не наравно и према будућим) правни, те да се према то.ме превар! може пзвршити измамљивањем му штерија 3 ). Нрема некимати одношајп нису правни 4 ). Они су, ккко вели Ргапк, односно уговора, који ће се с њима доцније закључити, само економски. Ово је мигпљење једино умесно, јер су правни

•) Уп. Ргапћ 5 263 V (437). Ирема њима превара је могућа ( Меуег-АИГеШ, Огуулеск1 40). 2 ) Тако 01зћаиаеп 5 263, 29, Ногпте1 73. Прот. 1Ип(Ипд 1 355. НШасћпег 2 268|269, ОгухгескГ 92, Мегће1 НН 3764, према којима штете ће бити тек онда. кадјествар присвојена и тада ће наравно постојати само утаја. Немачки К^1сћ8§епсћ1; узима. да штета увек постоји (в. ВтсИпд 1ос. о!Ј пр. 1). Према Ргапћ-у § 263 VI 1 б овде неће бити преваре зато, што је обманути свестан штете, коју тиме наноси својој имовини. Но те свести не мора увек бити. 3 ) Тако 01зћашеп 5 263, 28, Меуег-А1ЦеШ 480. 4 ) Тако Ргапћ § 263 V (43611) Но1еппд 214.