Полицијски гласник

БРОЈ 44.

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 351.

иосмртне остатке Нелзона 1 ), који је, као што се зна. погинуо у битци код ТраФалгара 2 ). Да би сачували леш били оу га метнули у рум. Кад су стигли у Плумут отворили су суд али је тело било суво... У путу мрнари знајући да подрумари неће прегледати овај суд попили су сав рум помоћу сламке. Ловци на лађама бавили су се на лађама при истоваривању да приме и пренесу на обалу украдене ствари. И они су морали уговарати са јатацима, али су задржавали за себе знатне користи; сви су они много трошили. Био је један који је од ове „зараде® издржавао једну врло гиздаву жену а држао је чак и коња за јахање. Бродовске су ласте људи који тумамарају за време осеке около лађе под изговором да траже стару ужарију, гвожђе. угаљ, а у ствари да приме и сакрију предмете који им се добацују с лађе. Аарма-џије су радници са дугачким кецељама, који се под изговором да траже рада устремљују у гомилама на лађе где вребају прилику да у оној гунгули гато украду. Најзад долазе јатаци , који незадовољни што купују све оно што им напред побројани крадљивци донесу, уговарају покаткад још непосредно са капетанима и ОФицирима на лађама. Они су ове договоре вршили наречјем које само они разуму. Шећер је аесак, каФа је иасуљ, паприка је грашак, рум је сирКе, чај је хмељ, и на тај начин могли су уговарати чак и у присуству стражара а да он и не примети да се тиче товара. У соби № 3. затекао сам најсавргаеније разбојнике који су били у заводу. Ту сам видео некога Видала, који је био страх чак и робијашима! . . . Кад су га ухватили у четрнајестој години са неком разбојничком бандом, са којом је чинио злочине, само га је младост спасла од гилотине. Био је осуђен на двадесет и четири године усамљеничког затвора, али чим је угаао у затвор убио је у препирци једног свог друга ножем. Осуда на двадесет и четири године робије тада је заменила казну затвора. Пошто је био неколико година у заводу неки робијага би осуђен на смрт. У то време у вароши није било џелата и Видал се понуди да га замени; примише га и погубљење се изврши, али је после требало Видала вратити на клупу у завод. Па ипак претње га цису спречиле да употреби извесно време после оне мрске дужности. Он је тако исто ударао батине досуђене осуђеницима. Најзад, у 1794. години револуциски суд се настани у Тулону, пошто је ову варош освојио Дигомпје, и Видала одредише да извршује судске пресуде. Он је се сматрао као потпупо ослобођен, али кад терор преста њега аатворигае понова у казнени завод где је нарочито чуван. На истој клупи на којој и Видал био је окован и Јевреин Дегаан, један од извргаилаца крађе у Оагс1е-Меи])1е-у 3 ) о којој Ј ) Адмирал енглески. 2 ) Гребен у Шпанији. Пр. 3 ) Дословнб значи: одаја за чување сгвари, али овде значи магацин за чување државних ствари који

су робијагаи слугаали причање са особитом пажњом. На само набрајање украдених дијаманата и накита њихове су се очи засијале, њихови мигаићи су се грчевито покретали и по изразу њихових лица могло је се судиги шта би учинили да су у слободи. Ово расположење се нарочито опажало код људи осуђених за за лаке кривице, којима су се подсмевали за лудост да узимају предмете од мале вредности. Због тога што су ствари украђене из Гард-Мебла цењене на деведесет милиона, Дешан са презрењем дираше једног убогог ђавола, који је био осуђен за крађу поврћа, говорећи му: то је био купус. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд опгитине семегњевске, актом својим Бр. 795, пита: „Суд овај, саставио је свој буџет са прирезом 140°/ о за ову 1911. год. и исти буџет одобрио јо одбор и збор ово опгатински, па је послат окружном одбору на одобрење 15. маја ове год. Окр. одбор спровео је буџет господину Министру Финансија на одобрење. Г. Министар је прирез у буџету смањио од 140°/ 0 на 10()°/ о . Како буџет није враћен суду све до '28. октобра ове године, то је наплата приреза од грађава, вршена по 140°/ о , а не по 100°/ о и тако и у општинске рачунске књиге уведено. Како су неки исплатили цео порез, то је од њих наплаћен много већи прирез, него што је по буџету, одобреном од стране г. Мииистра, могло бити. Моли се уреднигатво за објашњење: шта сада да се ради са овим више покупљеним прирезом, и како би се могао оправдати рачунополагач код Главне Контроле те да не би одговарао ? (< — На ово питање одговарамо: По чл. 4. Финансијског закона, не сме се наплатити ни од кога више приреза, него што ј.е одобрено од стране надлежних власти. Како је, међутим, од многих грађана већ наплаћено више, јер се претпостављало да ће остати прирез 140°/ о< то се сада више наплаћена сума мора вратити онима, од којих је наплаћена. 0 томе треба донети једно решење, које ће бити придружепо рачунима за ову годину, па на признанице вратити свакоме колико треба, и то показати по рачунима као издатак. На тај начин рачуноиолагач неће доћи пи у какав незгодан положај. Ако је наплаћени ирирез већ утроитен на буџетске издатке, онда се овај пои данас иостоји. У Француској о свима државним покретностима води бригу нврочита Управа, која поједина надлештва снабдева намсштајем и другим, и оне ствари које су ван унотребе чува у 0гагс1еМеић1е-у. 11р.

враћај мора извршити из буџетскнх прихода до краја ове године, односно до дана, докле књиге не буду закључене. (1 Једаи порезник пита: »Молим уредништво да ми изволи преко свога, листа одговорити на ова питања: 1.) По чл. 79, зак. о непоср. порези дужан је сваки порески обвезник да пријави своју имовину, те да му се распореди пореза, а по чл. 93. истога закона, дужан је сваки онај, коме се деси каква промена у имовинн, да ту промену пријави, те да му се према њој или пореза раснореди или сасвим ослободи. Како се то ослобођење врши извесним решењем првостепених пореских органа, питање је, треба ли пријавник да плати два динара таксе за то решење по тач. 5. таксене тариФе зак. о таксама? 2.) По тач. 6. чл. 5. зак. о таксама ослобођавају се таксе сиромашна лица, која овоје сиромаштво докажу уверењем надлежне власти. Даље се у истој тачци опредељује, ко је надлежни да издаје уверења о сиромаштву и да се та уверења могу у потребити»само у грађанским споровима, кривичним делима по тужби приватних, брачннм парницама, административним споровима код свију власти и ради добијања школске сведоџбе". Питање је сада, сиадају ли у коју од ових побројаиих категорија и регаења, која доносе пореска одељења на молбу приватних лица о ослобођењу кога задуженога порескога облика? 0 овом последњем био је овакав конкретни пример: А. Т. моли да се његов задружни брат К. ослободи личне порезе по чл. 71. зак. о непоср. порези, погато је умро јула ов године. Уз молбу приложио је и уверење о сиромагатву од надлежног опгат. суда, да не плаћа таксу, јер плаћа свега 1.74 динара непосредне порезе без личне. Питам, треба ли пор. оделење да прими А. Т,- у уверење о сиромагатву илн да му наплати 0-50 дин. таксе за молбу и 2 динара за регаење? Одељење је примило уверење, али Пор. Управа не прима, већ тражи да се од А. Т. наплати 2 - 50 дин. таксе. — На ово питање одговарамо: 1. Члан 93. закона о непосредном порезу. намеће једну од јавних дужности грађанима у томе, што тражи да они саопгатавзју властима сваку промену у својој имовини и приносима. Прописујући ову дужност грађанима, горње законско наређење једновремено ставл.а у дужност и властима, да грађане ослободе плаћања пореза у случајевима, кад томе по закону има места. Према томе, не може се узети, да се у оним случајевима, кад грађане треба ослободити, њихово саопштење — пријава—има сматрати као нарочита молба за ослобођење, и да ову треба оптеретитн са 2. односно са 2'50 динара. Та нријава, која потиче из дужности наметнуте законом, има да се узме само као обична пријава, и да се оптерети таксом из тачке I. тариФе закона о так-