Полицијски гласник

СТРАНА 362.

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46.

Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на-предлог Миниотра Унутрашњих Дела, поставити: у Министарству Унутрашњих Дела: за писаре прве класе: Шарка Т. Миловановића и Јеремију Г1. Протића, писаре друге класе истога Министарства; за писара друге класе Светолика Ђ. Гајића, писара треће класе истога Министарстпа, и за писара четврте класе Косту Ј. Симића, писара пете класе истога Министарсгва. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 30. новембра 1911. године у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за полиц1јског писара прве класе среза ражањског Милована Радотића, полициског писара исте класе среза моравског, округа пожаревачког, по службеној потреби; за полициског писара прве класе среза нишког Милана Радуловића, полнцис-ког писара исте класе среза моравског, округа нишког, по службеној потреби; за полициског писара прве класе среза златиборског Стевана Пантића, полициског писара исте класе среза жичког, по службеној потреби ; за подициског писара прве класе начелства округа пожаревачког Косту Младеновића, полициског писара исте класе среза рамског, по службеној потреби; за полициског писара прве класе среза црногорског Добрила Ил. Јокановића, судског писара у оставци; за полициског писара друге класе начелотва округа крушевачког Гаврила .Тевтића, полициског писара исте класе среза златиборског, по службеној потреби; за полициског писара друге класе среза рамског Николу Величковића, полицнског писара исте класе среза белопаланачког, ио службеној потреби; за полициског писара друге класе среза моравског, округа нишког Ђорђа Павловића, полициског писара исте класе среза нишког^ по службеној потреби; за полициског писара треће класе среза јадранског Чедомира Вучићевића, полициског писара исте класе среза азбуковачког, по службеној потреби; за полициског писара треће класе среза моравског, округа пожаревачког, Косту ТриФуновића, полициског писара исте класе начелства округа пожаревачког, по службеној потреби; за полициског писара треће класе сре8а прокупачког Живојина Миловановића, дипломираног правника; за полициског писара трећа класе среза жичког Јанићија Јанићијевића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза азбуковачког Светислава Стојановића, практиканта среза крајинског; и

за полициског писара треће класе среза белопаланачког Милана Милошевића, ирактиканта начелства округа нишког. Из канцеларије Министарства Унутрагињих Дела 29. новембра 1911. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРЕВАРИ од Др. Томе ЗКивановића

(нАСТАВАк) д) Под граничним белегама имају се разумети како оне, које су од власти постављене, тако и оне, које су поставила ариватна лица у сиоразуму са лицима, чије се имање граничи с њиховим 1 ). Случајеви пак, кад је то учињено без споразума, имају се подвести под § 252 к, з., ако испуњују појам преваре из § 251 к. з. ђ) За разлику од наведене одредбе пруског к. з. није предвиђен поред померања граничне белеге и случај, кад је гранична белега самовласно подигнута или намештена, те би се, тај случај, ако би испуњавао појам преваре из § 251 к. з, имао подвести под § 252 к. з. е) За разлику од пруског к. з. није такође предвиђен случај, кад су граничне белеге однете, но ово се може подвести под „уништи®, јер је у ствари одношењем гранична белега уништена, у колико служи као знак за обелеагавање границе. ж) Превара кварењем и уништавањем од власти постављених граничних белега биће у идеалном стицају с иступном повредом ствари из § 375 т. 2. к. з. У овом § се оне радње саме за себе инкриминишу као једна врста кривичног дела повреде ствари без обзира на то, да ли је тиме извршена и превара (»ко какве од власти постављене знаке поквари®). 2. Уништавање (аовреда у широм смислуЈ, иовреда или ирикрив&њетуђе исараве (»који туђе исправе уништи, повреди или трикрије" т. 2. 2 ). а) Ова се врста преваре одликује од осталих тиме, што је средство обмане уништење, иовреда или и.рикривање исараве. 1° Упиштење исправе постоји онда, кад се садржина исправе не може више ни мало сазнати, а аовреда, кад се не може сазнати онако разговетно као раније (н.пр. кад је доказна снага исправе смањена услед радирања и прецртавања) 3 ). (1) Повреда само суистрата исправе биће довољна за постојање овог кривичног *) Уп. ЦениН 718. 2 ) У немачком к. з. ое и о овом криаичном делу говори у глави о кривичним делима због лажних исирава (§ 274. т. 1). з ) Тако Ргапћ § 274 I 2 а, ОШгаивеп § 274, 4. Према ВггкИпд- у 2 299 уништење је онда, кад је доказна снага исправе потнуно одузета одсграњивањем једног њеног битног дела — било текста било потписа (изузев случај, кад исправа има доказну снагу и без потписа).

дела само онда, кад је услед тога исправа изгубила Форму, која се захтева за њену доказну снагу. (2) Ако би услед делимичног оштећења садржине какве исправе преостали део њене садржине добио други смисао тако да она сад служи као доказ неке друго правно релеваптае чињеиице, онда би постојало и фалсификовање исираве. Тако то би био случај онда, кад би дужник цепањем хартије делимичној квити дао изглед укупне квите; али не онда, кад би била израдирана у каквој трговачкој књизи извесна белешка, која нема везе с осталом садржином. (3) Без значаја је то, што би се писмено могло понова читати после извесног времена од дана, кад је исправа имала бити употребљена 4 ). 2° Прикривање исправе постоји онда, кад је неком другом тајним начином одузега могуИност, да је уиотреби 5 ). (1) Без значаја је међутим, на који је начин ово постигнуто. (2) Такође није потребно, да је промењен положај исправе у простору. (3) Тајност је потребана за појам ове радње, јер је овде у питању једна врста преваре. (4) Ако би се прикривање исправе појављивало као ирисвајање исте, онда би постојала утаја, а не ово кривично дело. Оно би дакле било консумирано утајом. б) Има се узети, да је и ова врста преваре свршена самим уништењем, повредом или прикривањем исправе, т.ј. није потребно, да је онај, који се је имао обманути, доведен у заблуду и у следству исте извршио какву радњу на штету своје имовине. Тако било би ове врсте преваре, кад би А прикрио своју облигацију дату лицу Б, како би га тиме навео у заблуду, да је она изгубљена, те да га Б ие тужи о року за неплаћање дуга, или да пристане на мању суму. в) И овде важи наравно појам исираве дат у § 147. а1. 4. к. з. г) Исправа треба да је туђа 6 ). Но овај случај преваре могао би постојати и онда, кад је извршилац њен савласник што је изрично речено у § 247. т. 7 пруског к. з., јер је она тада ипак једним делом туђа. Ако би исправа била извршиочева, онда би могла постојати само обична иревара из § 252 к. з. д) У § 104. в. к. з. говори се о уништавању и прикривању исправа, које се на каквом јавном месту чувају или су каквом званичнику на чување предане. Према томе превара из § 254 т. 2. биће у идеалном стицају с овим кривичним

4 ) Уп. ВгпИпд 2 299. 5 ) Тако Ргапк 5 274 I 2 б, 01вћаивеп § 274, 6. ®) У § 274 т. 1. немачког к. з. вели ее: »исправу, која му или у општене припада или му не ариаада искључиво". Спорно је, шта ее има разумети под «или му не припада иекључиво". Према некима се то односи само за случај, кад је извршилац савл&сник исправе (г>. Иаг1 § 164, Меукг-АЦ(е1с1 610, Мегће1 II Н 3 807); ирема некима ту спада и олучај, кад на исправи извршиочевој неко трећи има какво стварно право или кад је неком трећем пренео државину с тим, да он постане сопственик, кад наступи извесан догађај (тако Ве1сћ8§ег1сћ1); а према некима и случај, кад неко трећи има право да траши издавање ствари (01аћашеп § 274, 2).