Полицијски гласник

СТРАНА 370.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47.

в 1 ! Противиравност овде није унета као специјалан елеменат. г) И овде је потребан исти саецијалан услов инкриминације као код претходне врсте преваре (в. 1 г). д) Извршилац може бити као и код претходне врсте преваре сваки без разлике (»онај, који по уговору поверитељу предану (дакле ма од кога, т. ј. било од њега било од кога другога ручну залогу тајно од овога одузме). 3. Звхтевање судским аутем извесне аокретне ствари или вредности те ствари, на коју се има, ираво, али коју је тужилац већ узео тајно из иритежања лица, код кога се је она налазила (т. 3). а) Ова врста преваре одликује се тиме, што се обмана састоји у навођењу некога среством тужбе, да изда какву ствар или да плати вредност какве отвари од извршиоца тајно већ одузете лажаим представљањем, да она није узета, одн. нрикривањем или изопачавањем истине о томе. б) Ствар треба да је покретна, да се на њој има право, т. ј. да припада извршиоцу, и да се тражи судским путем. Ако је не би захтевао судским путем, превара ће постојати само оида, кад је испуњен појам преваре дат у § 251. к. з. в) Ова врста преваре свршена је самим тим, што се судским путем захтева ствар или вредност ствари тајно узете. Није дакле потребно, да је притежалац ствари био наведен, да у заблуди плати вредност ствари, т. ј. да учпни нешто на уштрб свог имања, јер се вели само, »захтева«, а сем тога се додаје: »Овај ће се казнити и онда, кад бивши притежатељ никакву штету због тога претрпео није«. VI. Продаја робе извесног квалитета под видом робе бољег квадитета но што је она у ствари, или лаасне робе под видом праве од стране занатлија (§ 256. к. з). а) Ова се превара одликује тиме, што се обмана састоји у навођену у заблуду при продаји робе лажним предотављањем о њеном квалитету нрикривањем илн изопачавањем истине о томе. б) Од општег нојма преваре није учињеи никакав изузетак у погледу питања, кад је ова превара свршена. Потребно је према томе за постојање свршеие преваре ове врсте, да је продавац у заблуди о квалитету робе исту купио. в) Потребан је један саецијалан услов инкриминације. Извршилац треба на име, да је занатлија или трговац. Захтевање овог услова инкриминације објашњава се тиме, што се веће поверење у погледу квалитета робе полаже у онога, који ју је сам израдио или који њоме тргује него у друго које лице. Ако би према томе друго које лице извршило какву продају, могла би постојати само превара из § 252. к, з. г) Законодавац наводи за иример преваре ове врсте продају злата, сребра и драгоцености (»н. пр. кад они, који злато или сребро обделавају, без нумере и свог нмена лажно злато или сребро продају, или га за чистије, него што је, продају.."). С обзиром на то што се у здату, сребру

и драгоценостима публика мало разуме, те се према томе од златара и трговаца с драгоценостима купује више на веру, него од занатлија и трговаца с другом робом, Ценић узима, да се § 256 односи оамо на златаре и трговце с драгоценостима. По ово мишљење је очигледно противно закону, у коме се вели: Кад занатлије упражњавајући свој запат превару учине (не чини се дакле разлика међу занатлијама), н. пр. кад они, који злато и сребро обделавају..." д) Деоба на нреступну и иступну превару према вредности важи и за, ову врсту лреваре. VII. У 383 т. 2 к. з. предвиђена је једна врста иступне преваре: Издавање новца од нање вредности под већу вредност при пазару или инач:е при промени другоме, који течај новца но познаје као и обарање вредности новца. Ако би вредност пггете нанете обманутим прелазила меру означеиуу § 31)1. к. з., постојала би варавно преступна превара из § 252. к. з. За постојање кривца потребно је, разуме се, да је извршилац свестан тога, да је вредност новца мања одн. веће од вредности, нод коју га он из« даје одн. пр"има („навалице значи дакле умишљајно с< ). VIII. У § 382. к. з. предвиђене су две врсте иступне преваре: 1. Уметање ствари мање вредности у брашно, маст,. лој, восак, сир и друге сличне ствари (т 4). Ако је ова врста преваре преступна, има се примеиити § 252. к. з. За ово дело се казни, и ако ствари у питању нису никоме продате, и ако дакле превара још није ни покушаја јер се ово не захтева, казни се према томе и за само уметање других ствари, т. ј. за једну ириаремну радњу преваре. 3, Стављање у брагино, жито и томе иодобно одозго боље робе а одоздо лошије (т. 5). И овде важи исто што и за претходну врсту преваре (в. 1). (НАСТАВИТ.Е СЕ) ПОЖАРИ И ПАЉЕВИНЕ

(НАСТАВАК) Излази само од себе да и остали диспозитиви за упаљивање, базирани на хемијским реакцијама, могу послужити за вршење злонамерних паљевина, али би нас далеко одвело кад би их овде све набрајали Они, које смо описали, најтипичнији су и најћешће се употребљују. Констатације на лицу места. Приликом изласка на место пожара или паљевине треба, пре свега, изнаћи оно место на коме је ватра почела. Ако је ватра благовремено угашена, ово место може се лако открити по већој количини сагорелих материја на њему услед дужег трајања ватре. Погпто је ово место откривено, треба утврдити природу остатака изгорелих материја. Ако је ватра била потпаљена хартијом, сеном или иверјем, ове матерерије

могу се често познати но облику и изгледу сагорелих остатака, који често нису потпуно изгорели, већ само карбонизовани, ако не сасвим а оно бар делом. Овом приликом не треба изгубити из вида да је сагоревање знатно задржато ако су ове материје претходно биле поливене петролеумом, У овим случајевима могућно је још осетити карактеристични мирис нетролеума који је, у највише прилика, доказ злонамерне паљевине. Помињемо овом приликом дазлочинци, у циљу што сигурнијег изазивања ватре, нагомилавају око њене почетне тачке што више лако запаљивих материја, или ову тачку преносе што ближе месту на коме ове материје обично стаје. Констатовање остатака запаљивих материја око ове тачке, на месту на коме се обично оне не налазе, илн њено откривање у нопосредној близини ових материја, драгоцени су, дакле, знаци за решење питања о томе да ли је пожар случајан или злонамеран. Почетци пожара у извецним случајевима — кад нема довољно ваздуха гасе се сами од себе, као н. пр. у малим, херметички затвореним собама. Да би избегли ову евентуалност, обазриви злочинци старају се да произведу довољну ваздушну промају на месту потпаљивања ватре. Констатовање овог Факта може бити од велике важности по истрагу. Ако се одељењу, у коме је појављени пожар одмах угашен, нађу, преко обичаја, отворени прозори и врата, услед чега је наступила промаја, ова констатација доказиваће један необичан Факт. Разуме се већ, да у сличним случајевима треба утврдити, испитивањем оних који су први дошли на лице места, стање овог места у моменту њиховог доласка, јер се лако може ^есити да су и они сами поотварали прозоре. Један пример увиђаја на месту пожара. Из нримера који наводимо, а у коме је репродукован један од наших рапората поводом једног покушаја пожара, увидеће се најбоље како у сличним случајевима треба вршити увиђај на. лицу места. ».... У стану реченог Г... појавио се пожар ноћу између 27. и 28. новембра. Задатак потписатог вештака био је да, по могућству, констатује да ли је овај пожар био резултат злочиначке намере или не? Кућа, у којој станује именовани Г... састоји се из једне кујне до које се доспева спољним басамацима, а која је, помоћу врата, у вези са једном собом. Ова соба у вези је са једном малом собом (спаваћом), а из ове се, опет, кроз једну рупу, може доспети у шупу. Спољне степенице воде још и у собу на тавану. Једне стрмените и узане степенице воде из кујне у другу, пространу собу на тавану. која је у вези са две ниске суседне собе. Све су ове собе обложене дрветом. Г.,., према његовом сопственом казивању, не станује већ од дужег времена у овој кући, већ код рођака у селу. Намештај овог напуштеног стана врло је примитиван и без вредносги. Ормани