Полицијски гласник

СТРАНА 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1.

овде сведочено ? Стручњак : Не могу. Саопштења појединих лица не могу се објаснити, јер свакп поједини човек може разне ствари, које почивају на обмани, износити као Факта. Ја вас подсећам на познату мађионичарску виштину, кад мађионичар баца поморанџу шест до осам пута у вис у све вишим остојањима, а при том сваког пута све ниже спушта руку. Последње тобожње бацање извршује са руком сасвим доле спуштеном. Али мађионичар меће поморанџу на своје крило и само ради тако, као да је баца у вис. Сви гледаоци пак, уверени су, да је помораеџе нестало у ваздуху. То је један примср, како се прпменом, буђењем очекивања могу изазвати обмане. Државни тужилац: Да ли можете објаснити, како се могло цвеће појављипати неповређено и свеже као роса? Стручњак: МогуКно је, да се то чинило помоћу једне влажне кесе од воштаног платна. — Виши лекар Бг Хенеберг: цвеће се може и ледом конзервирати. — Бранилац БгШвиндт: Господине проФесоре 1)г Десоаре! Да ли можете видовитост објаснити са ФнлосоФске тачко гледишта? Стручњак: Такве обмане дешавају се и код потпуно нормалних лица. У многим случајевима ту се ствар не тпче халуцинација, већ илузија, као што се н. пр. може десити неком човеку, да му се каква завеса привида као нека прилика. — Бран. Е>г Швиндт : Ви, дакле, сматрате, да је то пуки случај што су били тачни описи, к је је дала госпођа Роте о појединим личностима. Струпњак: Да. — Бранилац: Да ли сте се вп у вашим студијама занимали и спиритизмом? Стручњак: Јесам. — Бранилац: Онда је значајно, да ови проблеми и апорти још нису научно оборени? Стручњак: 11а онда би се морало поништити све наше хнљадугодишње научно искуство и изб^ исати све научне поставке о бићу материје. Терет доказивања лежи на другој страни. Мора се навести сасвим стриктан и објективан доказ, који не зависи од способности оиажања појединих лица. Бранилац: Па како се може објаснити то, што је оптужена толико цвеће извлачила из своје одеће ? Стручњак: Има много могућности, само не зиам, зашто би ја морао лупати главу о томе. — Стручњак, виши лекар Г>г Хенеберг: Према огледима, које сам Ја вршио са оптуженом у болници, могу рећи, да је оптужена давала сасвим неодређене описе о личностима и да је тек после, уз припомоћ дотичних гледалаца и њихових несвесних узгредних примедаба, своје оиисе све више специјализирала и подробније их излагала. — Предс.: Је ли то, што смо чули о видовитости, патолошка појава ? Стручњак: То је патолошка појава, алн њу не треба- схватпти као душевну болест. Сведок Герлинг: Импресарио Јенч умео је вешто, да испипка поједине чланове Фамилије. Опе ствари, које је он дознавао, после је износила госпоћа Роте. На једној седници била јој је намештена једна замка и она је днректно палауту замку, јер је дала измпшљене податке о извесној личиости, — Стручњак, дроФ.

Вг Иупе: Проблеми апорта су најпровиднији и он је према њима скептичан. У осталом он мора рећн, да такве комплициране манипулације, какве су се морале вршити код апората, нису вршепе у трансу. Код сведока морају се разлпковати 3. групе: 1. индиФерентни, 2. обманути, 3. они, који се куну у госпођу Роте. Ови последњи чврсто су убеђени у постојање надчулних сила, Али се при том мора замислити и то, да је оптужена стојала према учесницима одприлике као хипногизер према хипнотисанима. Пало је питање: Зашто гослођа Роте није постала мађионичарком ? Па зато, што она као мађпоничарка, ирема сведоџби ироФ. 1 )г Десхара, не би баш особито напредовала, јер су њени трикови прости, и што њена способност за обмањивање публике успева само у оној особитој спиритисгичкој средипи, где се седнице отварају молитвом, где се друштво ословљава са „брате" и „сестро" и где се дешавају оотале сличне ствари, које дејствују на пријемчиве душе. Стање транса код госпође Роте није било право. јер је оно брзо долазило и врло брзо пролазило. Што се тиче медицинске стране, мора се истаћи, да госпођа Роте за све време притвора није показивала ни какво абнормално душевно стање. Према свему закључуЈем, да код оптужене постоји извесна умањена свест, али није пскључена слободна воља. —■ Тиме је завршено доказивање на претресу. Државни тужилац Фридхајм: Ствар је теолога, да испитају, чега и колико има у себи спиритизам. Овде је'питање о томе, да ли је оптужена извршила кажњиве радње и да ли је за то одговорна. Оптужена, нема сумње, у великој мери влада собом. Та влада собом била јој је потребна, да би успешно изводила своју улогу. Она уз то има нечег што Фасцинира, она има нечега у својим очима, што утиче на простодушне. Она је и за ових шест дана претреса показала велико вла дање собом. Она је са самоноуздањем, на мудар и сигуран начин прппремала заједно са Јенчом седнице. Унапрсд се све најбрпжљивије испитивало, лекари и научници искључивани су са седница колико год је бнло могућно. Бсз обзира на случај, кад је ухваћена од полиције, она је и у многим другим случајевима хвагана у варању. Њенн говори у трансу понајвише су со састојали из религпозних напомена, које су се лако училе напамет. Она је за то употребљавала једну песмарицу из годпне 1839. Тако исто није тачно, да је она била без свестп за време говора у трансу. Она се можда и налазила у неком стању пол)сна, алн њена моћ воље није била искључена. Опа је при пуној свестп варала слушаоце, како им молсс у разним Формама доносити поздраве од духова. Она је била прп толикој свести, да је опсенарске вештине изводпла са потребном окретношћу. Доказапо је, да је опа извршила превару у 59 случајева. При одмеравању казне треба имати у виду, да су махпнације оптужено биле оаште оаасне. Она је у својим радњама спекулирала са најсветијим људским осећајима. Оиа због

тога заслужује најоштрију осуду, што је радила, да би постигла материјалне користи. Њени поступци су и због тога опасни, шго је она духове, који су се можда већ колебали, још више избила из равнотеже. Ја предлажем казну од 2'/ 2 године затвора, а поред тога 500 марака новчане казне, с тим, да јој се урачуна одлежанл притвор од 6 месеца Браннлац Вг Швиндт: Ја донуштам себи слободу, да прво подсетим суд на то, да је претходница оптужене, ранији медиум Валеска ТепФер била осуђена само 0 месеца затвора. Не може се управо разумети, зашто би оптужену требало строже казнити. Суд неће очекивати, да се јл заппмам проблемима, који су овде изношени за шест дана претреса. Да ли је веровање спиритиста оправдано или је то слепа вера, може се оставнти на страну. Људи се оеећају срећни у тој вери и за то им треба оставити ту веру. Али ја сумњам, да ли овде стоји случај преваре у правном смислу. Овде је питање о радњи и накнади и о томе, да ли је оптужена добро мислила. Оптужена није за новац обећавала неку одређену радњу, већ само могућност, да се може присуствовати седници. Она никада нпје ноуздано стазљала у изглед, да ће њени експерименти уснети. Немогућно је ставити се на то гледиште, да је ова казанџика са својим духовним способностима морала стајати нзнад моћи познања толиких високообразованих људи, којп су је тражили и са њоме веровали у надземаљске, надчулне ствари. Опа пзвесно нпје мање веровала него сви остали; она је такође једна међу многима. Она је веровала, да чини добро дело, док је није пронашао Јенч. Од тога времена ствар на сваки начин добија нешто занатски карактер. Учесници на седницама могли су се разочарати о опоме што су видели, могли су бити вређанп у својим унутрашњим осећањима, али о каквој превари у правноме смислу не може бити IIи речи. Ако суд није тога мпшл.ења, онда треба обратити пажњу на то, загпто је дрл;авни тужилац предлолшо тако необично високу казну. Један стручњак наавао је оптужену натолошком варалицом; то је права противречност. У сваком случају опужена је једна хистерична, лако узбудљива особа. Ако би бпла осуђена, онда је довољно осудити је са 0 месеца, колико је већ одлежала у притвору. Бранплац Вг Тиие: Очигледно је, да је овај претрес требао да буде један велики удар за спиритизам, али се он претворно у један удар по води; он кпје нншта допринео, да се спиритизам искорени. На против, овај је претрас постао највећом рекламом за сппрнтизам. Да ли је уопште било потребно, да се спиритизам сузбија? Толико ипак стоји несумњиво, да спиритизам не прулса ничега неморалног, ничега кажњивог, а с друге стране дотпче се читавог низа највећих ироблема.Сваки је човек нмао можда једном тренутака, у којима би озбиљно размишљао о тим проблемима и када је у Фаустовском нагопу полселео да отшкрине ону завесу, која јо навучепа