Полицијски гласник

СТРАНА 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ЈБРОЈ 1.

отоЈЕш представљао, наносно је мојој кеси видне повреде, и кад сам се у Гијотијеру одвојио од ових људи беше ми остало свега двадесет и осам марјаша. Са тако малом сумом нисам ни помишљао накакав хотел па тргу Теро. Пошто сам неко време лутао по прљавим и мрачним улицама друге вароши у Француској, опазим у улици „Четирп Шешира« пеку крчмицу где сам мислио да могу добити вечеру према моме имовном стаљу. Нисам се преварио, вечера беше средња п ја је врло брзо свршим. И:..ати апетит већ је једна неприлика а немати преноћншто то је друга. Док сам брисао нож, који у оствлом и није био много масан, стрепео сам од помисли да ћу моратп ноћити под ведрим небом, али чујем да за једним столомблизу мога неко говори поквареиим немачким језиком, како се говори у неким срезовима Холандије, који сам говор разумевао потпуно. Саговорници беху један човек и жена, обоје постаријип Јевреји. Знао сам дау Лиежу, као и у многим другим местима, људи ове врсте држе намештене собе и примају сумњиве људе. Одмах упитам ове да ли ми не би могли казати неки такав стан. Они ме понудише да одседнем код њих и одведу ме, у улицу Томасен. Шест кревета било је у собц у коју ме уведоше; ниједан од њих не беше заузет и како је било десет сати мислио сам да нећу ни имати друштва, и у том уверењу заспим. Кад сам се разбудио чујем неки разгоВор,. који ми је био познат. — Ево већ шест и по сати куцају рече неки познат ми глас... а ти још књеваш (а ти још спаваш). (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова пптања: I Суд општине градачке, актом својим Бр. 2о85, пита: »Суд ово општински уверио се, да полицијске власти пе примењују подједнако закон о таксама. Тако, начелник једнога среза тражи: да се пуномоћија, која издају приватни, напишу на таксираном бланкету од 2 дингра, и поред тога да плате таксу за потврду 2 50 дпнара. Исто тако, тражи: да се и уверења, који издају приватни, и која се тврде код општинских власти по ТБр. 337. закона о таксама, напишу на бланкету од 2 динара. Међутим, начелнпк другога среза тврдн пуномоћија на иростој хартији, а тако и уверења која тврде општинске власти прпма на нростој хартији. Како је овде неједнако тумачење закона о таксама, овоме суду потребно би било знати, који је пачелннк по овоме у праву за наплату таксе, а нарочито јс овом суду потребно објашњење за поменута уг.ерсња. Зато суд моли уредништво да по овоме да потребно објашшење".

— На ово пптање одговарамо: Све дотле, докле се не уведе у живот члан 71. закона о таксама, пуномоћија могу бити писана на обичној хартији. За њнхову потврду власт може наплатити свега 2 - 50 динара, и то 2 дин. за саму потврду у смислу т. 43. тариФе, а 0'50 дин. за молбу по напомени код тачке 1. тарифе, јер се она не могу оптеретити већом таксом. Уверења, која издају приватна лица на захтеве других, о каквом Факту, не морају бити писана на бланкету све дотле, докле се не уведе у живот чл. 71., али онда мора бити прилепљена такса у 2динарау смислу тачке 4. таксене тариФе. Ако ова уверења потврђују среске власти, оне ће наплатити таксу за потврду према тачци 43. и за молбу према броју лица по т. 1. а ако их потврђују општинеке власти, оне ће наплатити таксу нз т. 337. тарифе у готовом новцу. Овако па закон о таксама гледају у Пореској Управи, и тако власти треба и да поступају, да не би догпле до одговорности. II Деловођа општипе аранђеловачке пита: »Молим уреднпштво за објашњење: Ко је надлежан за издаваље уверења о сиротном стању и уверења за болничке трошкове, — да ли општински судови по чл. 5. тач. 0. закопа о таксама. пли иореска оделења, код којих су распореди порески, јер је ставом првим горње законске одредбе казано да су сиромаси они, који плаћају испод пет односно десет динара непосредне порезо, а упуством господина Министра Финансија од 18. априла 1898. године IIрбр : 10. 499, и расписом господипа Министра Унутраш • њих дела од 28. маја 1898. год. Бр : 5713, наређено је, да се у овим уверењима ставља број распореда и сума непосредне норезе, и да таква уверења издају само оне власти. код којих су распореди порески а никакво и они општински судови код којих нису распореди порески. Ја верујем да је закон јачи, али као деловођа општински, у општини где нема распореда пореског, наилазим на одговорност из чл. 5 теч. 6. под, 2. јер не знам колику непосредну порезу плаћа лице, које тражи уверење, и добпјам у суду акта од впше власти, која наређује да се поступа по упуству господинаМпниотра Финансија и распису господина Министва Упутрашњих Дела, напред казаним; те сам на двоумици о тачној прнмени закона.® — На ово питање одговарамо: Према распиоу г. Министра Финансија од 26 Фебруара 1902. године Пр.Бр. 5946, и распису његовом од 1. октобра 1909. год. БрВр. 20495, као и чл. 5. тачке 6. закона о таксама, уверења о сиромашном стању издају општштске власти онога места, где живи лице, које тражи уверење о сиромаштини. Према томе, иореска одељења нису надлежна за издавање ових уверења. Онн општински судови, који не врше наилагу пореза неиосредно, треба да има-

ју преписе распореда бр. 6 са свима променама које настану у току године, па да на основу њих издају уверења. Ако преписе ових распореда немају, онда ће службено тражити податке од пореског одељења о количипи пореза, који плаћају лица, која траже уверења, па ће на основу тих података издавати уверења. III Писар онштине лебанске пита: „Кмет села Криваче, реФератом својим од 1. марта 1911. год. Бр. 1078, оптужио је код суда општнне лебапске за заузете сеоске утриие по § 375 а. крив. зак. извесна лица из села Криваче. Заузеће ово извршено је на дан 28. Фебруара т. год. и на заузетом земл>ишту одмах засађене шљиве. Окривљени узети су за ово на одговор одмах 1. марта т. г. и дело су признали, што је и на лицу места чињеннм увиђајем судским утврђено. Ио овоме суд општ. лебанске иа основу § 375 а. крив. зак. донео је своју пресуду 1. априла тек. год. Бр. 1747, којом су захватачи кажњени са по 5 дана затвора без рада, да утрину напусте и шљиве поваде, чим пресуда ностане извршном, и да плате таксе за пресуду и присутним грађанима дангубе. Иресуду ову суд гшје могао одмах саопштити осуђенима зато, што су исти били отишли у рад, не јавивши се суду при поласку. Да би се пресуда могла саопштити осуђенима, суд је под 16. мајем т. г. Бр. 1747, писао преко начел. ср. јабланичког и молпо, да се осуђени потраже у земљи и стражарно упуте, да им се пресуда саопшти. Од тог времена — 16. маја т. г. — до 16. новембра ове год. нису се осуђени пронашли, нити је ср. власт известила суд општински о исходу тражења, но како је суд сам дознао, да су се осуђени вратили својим кућама, то их је одмах позвао и пресуду им саопштио 16. новембра ове год. Осуђени су изјавили благовремено жалбе на пресуду, и акта одпосна са пресудом суд општ. спровео је одмах лесковачком прв. суду на расматрање и решење. Лесковачки прв. суд. решењем својим од 9. децембра т. г. Бр. 40116, одобрио је пресуду суда општинског, и сва акта вратио суду на извршење. Сад настаје питање, да ли је пресуда суда општ. лебанске Бр. 1747. застарила по § 396. крив зак. пошто је од доношења пресуде — 1. априла т. г. па до саопштења исте 16. новембра т. г. протекло равно 7 месеци и 15 дана. Ако је пресуда застарила, а првостепени суд је одобрио, сме ли је суд општипски извршити пошто је првостеиени суд одобрио или не? к — На ово питање одговарамо: Пре него што је саопштена пресуда осуђенима, требало је утврдити: шта је радио срески начелник по тражењу општине лебанске, и да ли је његовим радом прекидана застарелост, па према томе