Полицијски гласник

1>Р0Ј 2.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

0'П'АМА 15.

и()ими са 0] 10м материнском токлом иежаошћу, која се таио разликује од оних страшних поступања, која сам за две послодње године доживео. Она је само желела да останем крај ње, и ја се томе покорим и ако је требало да будем стално еакривен; за три мосеца нисам излазио из куће. На крају овог времена досади ми се седети затворен и решим Је да изађем било прерушен, било на неки други начин. Мислпо сам да ме неће нико иознати, кад наједаниут пуче глас да сам ја у вароши; сва полиција нојури да ме ухвати; сваки час су долазили мојој матори али никако нису могли пронаћи гдо сам сакривен. Моја собица није била много велика, имала је свега десет с.топа дужине и шост ширине, али сам је био тако удесио да ни онај, што је доцније купио ту кућу и становао у њој четири године, нијо ни помишљао да те одаје нма и вороватно не би за њу сазнао ни после да му ја нисам казао. Верујући да ми собу не могу пронаћи, а тако исто да ме и ван ње не могу ухватмти, излазио сам врло често. Једнога четвртка толико сам забасао да сам отишао на један бал гдо је било више од •200 лица. Био сам у оделу маркиза; једна жена са којом сам раније имао веза познаде ме и каза .једној другој жени, која је имала разлога да мо мрзи, и за непуни четврт часа сви су знали под којим је оделом сакривен Видок. То чуше и два наредника, Делрн и Шарпантје, који су као полиција, реда ради, били на балу. Један од њих ми приђе и рече ми полако да нма са мном да насамо разговара. Свако противљење било би врло опасно и ја изиђем. Дошав у двориште Дслри ме запита за име. Нисам се ни за тренутак збунио и кажом му једно друго име предлажући му да скинем маску ако хоће. Ја то не тражим, каже он, али не бих се љутио да вас видим. Онда, одговорим ја, имајте доброту да ми одвежоте врвце на маски које су се замрсиле. Задовољан овим Делри прнђе иза мено, али у том тренутку ја га дохватим с леђа и оборим једним наглим покретом, а песннцом свалим и његовог помоћника. (НАСТЛВИТчЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учнњена су нам ова питања: I Јодап полицијски писар пита: „Решењем Књажевачког Првостепеног Оуда, осуђено је извесно лице из Валевца, па плаћање дуга у суми 500 динара. Поверилац је поднео ово осудно решење начелнику среза заглавског на извршење, који је актом својим наредио општинском суду, да узме у попису дужпикову воденицу са два витла и плацом воденичним, јер јо поверилац, пстовремеио — када је наплату тражио — поднео и доказе да дужник сем воденице и воденичног плаца пема довол.по зомлЈе по закону.

Али па основи одлуке Државног Савота од 28. маја 1904. г. Бр. 4436, којом је расправљено: да воденицаи воденични плац нису од нописа заштићени по § 471. грађ. пост. поверилац је тражио да се ово имање изложи продаји. Ну извршна власт, без обзира на ову одлуку, по замени тач. 4. § 471. од 24. децембра 187:). год. и распису г. Министра Правдо од 4. Фебруара 1874. год. ио званичној дужности тражила је од оппгг. суда извештај: да ли ду жпмк сем водонице и воденичног плаца има довољно земљо по закону, и суд и одбор исте оиштине издао јо уверење, да дужник осим воденице н воденичног плаца нема довољно зомље по загсону. Сем тога и дужник писменом прсдставком — по извршеном попису — тражио је, да се попис скине, јер му је, велн, воденица и воденични плац заштићена од пописа ио § 471. грађ. пост. Стога се моли уредништво да изволи објаснитн : шта у овом олуча.ју треба да уради извршна власт — да ли да се придржава одлуке Држ. Савета и да воденицу и воденични плац за паплату дуга прода, или да повериоца у смислу § 497. грађ. пост. извести о немогућпости наплате, као и да ли јо земљоделцу воденица и воденични плац од поииса заштићена, или само воденица, а воденични илац не?" — На ово тштање одговарамо: Питање: да ли и водонице улазе у ред оних зграда, ко.је су земљоделцу заштићено § 471. грађ. судског поступка, није ново. Оно је било до сада толико нутапредмет раснрављања и административних и судских власти, па ипак није постављепо стално правило, ко.је би служилокао основица за постунак власти у даним случајевима. Највиши наш суд — Касација — изјашњавао се неколико пута о овоме данас овако, сутра онако. Тако, одлуком својом од 20. Фебруара 1903. год. Бр. 6474, Касациони Суд је нашао, да воденица иије заштићепа § 471. грађ. суд. поступка, н да се може продати за дугове земљорадника, а одлуком сг.ојом од 11. новембра 1899. године Бр. 9128, оп је нашао, да и воденица. улази у оно имање, које је заштмћено поменутом законском одредбом, ако дужник без ње нема Ђ на?лавицу к . Државии Савет, опет, одлуком својом од 28. маја 1904. год. Бр. 4436, нашао је, да воденица чак и онда, кад служи као стан земљоделцу, иије заштићена од продаје. После овако разноликпх погледа нашега правосуђа и административиих власти, одиста је тешко дати упутства: да ли воденицу треба продати за приватно дугове или пе? Али ако се потражи намора законодавца, која га је определила да одроди благодејање из § 471. грађ. суд. поступка, онда је много правилније стати на гледиште, да се воденица не може продати за дугове, кад год земљодолац без ње нема законом одређену „ наглавицу с( .

Како и у овом случају стоји такво стање, и како стоји и захтев дужника. да се попис са воденице и воденичног плацаскине, онда би нзвршна власт могла да констатује стање ствари, па да у смислу § 466. грађ. суд. пост. с обзнром на § 471. поменутог закона, упути иовериоца да судским путем докаж,о, да се из пописане воденице може нанлатити за својо приватно потраживање. Што се тиче водеиичног нлаца оп у општо по може битн продмет поииса, кад дужник нема онолико имања, колико му закон штити, пошто закон штити од пописа земљу ма где она била. 11 Суд општине нријеворске, актом својим Бр. 2126, пита: »Због тога, што су се у општини догађале миоге крађе, суд и одбор, одлуком својом од 23 октобра Бр. 1241, ставио је под полицијски надзор 11 лица. Али та лица нису позвана про допошења решења, да се на основу закона бране, нити пак да су саслушавана, већ кад им је горње решење одборско саопштено њих 5 лица изјаве жалбу надзорној државној власти у закоиом року, а ресто њих нису жалбе изјавили, и суд кад је жалбе добио ио расмотроњу, нослао је сва акта, решење суда и одбора и њихове жалбо начелнику среза љубићског и он јо поменуто решење на основу § 4. пол. уред. одобрио, а жалбе као неумес.не одбацио. Сад, дакле, прома решењу начел. истога среза решење одборско извршно је. Али како по уставу чл. 11. Краљ. Србије јаоно стоји, да се нико осудити не може, док не буде надлежпо саслушан, или законим начином позван да се брани, а у овом случају то нијо учињено, нити је полицијска власт, ирмликом расматрања решења, учинила примедбу, већ је решоње одобрила, то настајо питањс: Да ли суд сме осуђенс иодвргнути полицијском надзору или не; И шта треба суд да уради по овом случају па да не буде одговорностп, а, за осуђене пема никакве приватне тужбе, јор суд сад стоји у двоумици кад је већ сам суд то пропустио па и начелник срески. И најзад кад би се осуђени подволи издржавању надзора и исти одрж,али да ли би било кривично одговорности п до кога, да ли суда и одбора или нач. среског, који је решење одобрио, или заједно. Моли се уреднпштво да ово у свом наредном броју што пре изнесе, како но би какав случај по овомо наступио, јор поједини грађани траже да се осуђени надзору подвргну у пптересу личне н имовне безбедности суграђана". — На ово питање одговарамо: Општински суд саопштио је своје и . одборско решење дотичним лицима, која су стављена под надзор, и тако им иружмо прилику да употребе право жалбс, ако су налазили, да решоњо не одговара закону. Кад се ноки од њих у онште нису хтели користити употребом правиих средстава, а према нскима је решење одо-