Полицијски гласник

СТРАНА 34.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

2. Да би писмено било исправа, потребно је, да »служи за доказ ирава или иравиих одиошења {{[ (другим речима, да је Ђ од важиости за доказ <( ирава или правних одношења 1 ). а) Није дакле довољно за постојање исираве, да је писмено иамењеио меродавном вољом, било у напред било касније (н. пр. приватна иисма, која касније могу бити намељена да служе као доказ у брачној парници), да буде доказно средство, нити да је иамењеио за иравии саобраћај, већ треба да је од важиости за доказ, т.ј. да служи за доказ ирава и иравиих одиошаја. б) Има се узети, да једно писмено служи за доказ права и правних односа (одн. да ј з од важности за доказ ових) онда, кад њеио доказио својство лежи у самој њеиој садржиии или се може из ње иозиати, а но зависи од спољних случајности, н. ир. од тога, да ли иостоји извссан број основа подозрења, који би заједно с основом подозрења писмсном заснованим нешто доказати 2 ), Другим речима извесно писмено служи за доказ права или правних одиошаја онда, кад се из саме његове садржиие може закључити иа какву иравио релативиу чињеиицу, т. ј. чињеницу, која сама, или у вези с другим доказује постанак, престанак или пром<_ну каквог правиог одношаја 3 ). 1° Ргапћ разликује овде у месно три случаја 4 ). Извесно писмено ће на име иснуњавати онај услов, и према томе бити исправа: (1) Кад садржи качву изјаву, која је иеиосредио правио релевантна. То су изјаве, којима се изјављује каква правно релевантна воља, и писмена, у којима су оне садржане, зову се дисиозитивие исправе. Такве су исправе облигације, признанице, менице, тестаменти, исправеупућене уредништву каквих новина, иисм не поруџбинЈ, иисмене изјаве о добу ста-

*) Опорно је било, да ли је и кантарска иризнаница овако писмено, т. ј. да ли је и оиа једна ионрава, и према томе да ли може бити објекат ФалсиФиковања. К. С. је умесно рептио ово питање потврдно. ((По чл, 1 зак. о оиштинској мерини, вели К. 0. (о. с. 1919. Бр. 1 1402, Н. § 147, ст. 8), све што се у јавном саобраћају ирода, а у тежини од 25 килограма или метара, мора се измерити на општинским мерилима, кантарима, — а по другом одељку чл. 3. истог закона мерење врше општински службеници, мер-ачи, којп при ступању у ову службу морају иоложити заклетву. Сем тога по чл. 21. иравила о извр.нењу закона о општинској мерини, мерачи су дужни издати сопственику измерене робе признаницу о измереној роби, у којој признаници мора бити означен број колета и укупна тежина измерене робе. Кад према напред наведеним законским прописима, све што се у јавџом саобраћају ирода, м<»ра бити иа општинском кантару измерено, да сопственик измерене робе добија каитарску признаницу о количини и тежини измерених предмета, и да те кантарске иризнанпце издају заклети општински службеници, — то оида овако издата признаница према §§ 87. и 188. грађ. суд. ност. има карактер јавне исараве, која у овом случају служи продавцу као доказ о количиии и тежини измереног предмета, и по којој му признаници купац куповну цену за измерену робу има испдатити... 0 Према томе кад би продавац преправио кантарску признаиицу у погледу количине или тежине и употребио је према купцу, извршио би ФалсиФиковање из § 148. т. 2. к. з. 2 ) Тако 018ћаи8еп § 267, 15 а, в. ВиН 0- 8 28 31, НШзсћпег 2 232, в. и РгапЈс § 267 IV 2. 3 ) Тако Ргапћ § 2(37 IV 2. 4 ) § 267 IV '2 а), ђ), с).

рости и ранијим болестима ири закључивању уговора о осигурању. Ако које писмено овс врсти не испуњује законом прописану Форму, могуће је, да онда губи доказну снагу, те не би било исправа. (2) Кад садржи извештај о каквој релевантној чињеници, као што су н. пр. протокол о скупштини каквог акционарског друштва или трговачке књиге каквог трговца (наравно ре оне, кој би трговац водио једино тога ради, да би имао иреглед о стању својих послова, иошто оне тада не служе за доказ) као и писмена, која садрже саопштења чисто личие нрироде (н. пр. саепшт ње шеФа извесног надлештва претпостављеној власти, да чиновник није долазио на дужгост извесно време). (3) Кад не садржи какву непоср дно иравно релевантну изјаву, нити нзвештај о каквој правно релевантној чињ ници. али се из његове садржиие може иеиосредио закључити иа какву иравио релеваитиу чињеиицу* Док у прва два случаја само писмено служи директио за доказ о каквој правно релевантној чињеници, овде оно служи томе средством неиосредног закључивања. Тако с .?• може из љубавног писма извести неиоср дан закључак на ностојање браколомних односа, или из датума извесне доиисне карте може се закључити, да чиновник А у извесно време није био на месту, где је онда требао бити. Међутим не би било исправа нисмено, из кога се можз само закључити на какав основ подозрења о извесној правно релевантној чињеници, пошто је закључак на ову иосредаи 1 ). 2° Није према томе исирава оно ииомено, чије доказно својство не истиче из његове садржине, већ из самог његовог иостојања , које дакле служи као доказ нечега самим тим, што иостоји. 3° Није исправа ни оно писмено, које се односи иа какав ииштаваи иравни иосао, јер онда оно не садржи једпу нравно релевантну чињеницу. Без значаја је међут^м овде, да ли је тај правни посао, који је као такав ништаван, иравно релевантна чињеница у ком другом иогл зду. 4° Није међутим иотр бно, да исправа сама за себе доказује извесно право или правни одношај, већ је довољно да она, одн. њоме доказана правно рел вантна чињеиица, тек у вози с другим доказним средствима доказуј з изв сно право или праван одношај 2 ). Тако, довољно ј , да се писм ном доказује само одустанак одуговора, а не и закључење његово, које сз има доказати паку вези с другим доказима. Но она тада не смз служити само случајио као допуна другим доказним средствима, јер сз онда не може рећи, да њена доказна снага истиче из сам њене садржине 3 ).

') Уп. Ргапћ § 267 IV 2. 2 ) «Према деФиницији исираве, коју наш законодавац даје, вели умесно у овом смислу К. 0, (1903. Бр. 6203. и о. с, 1909. Бр. 7394, Н. § 147, стр. 5), нод њоме се разуме свако иисмеио, које је од важности за доказ о уговорима, ослобођењима итд., без обзира на то, да ли се таква исправа као почетак доказа о Факту, о коме гласи, мора према § 291 грађ. суд. пост. допуњавати другим доказним средствима 0 . 3 ) Уп. Ргапћ § 267 IV 2, 018ћаи8сп § 267.

5° Дрвољно је, да иисмсно служи као доказ ма којег права илп правног одношаја, дакле не баш оних, на које је издавалац истог мислио или хт.о доказати 1 ). Зато сз питање, да ли нзвесно писмено служи за доказ нрава и правних одношаја, има рсшавати, не с обзиром на ово или оно лице, овај или онај правни одношај или ираво, у опште с обзиром на коикретие околиости. већ објективно, ш пђ8Гга<:1о г ). Г)° Није потребно, да се из самоЈ- писмена види, да је чињен ица, која се њеном садржином доказује иравио релеиаитиа*). 7° Да би било исправа, писмено мора служити за доказ у ма којем редовном поступку, ЦИВИЛНОМ, К})ИВИЧНО- правном или ма ком другом 4 ). Није дакле довољно то, што би оно служило за до:;аз у ван('удском саобраћају. •'>ато се доказно свбјство писмена има да исиитује ирома нроц суалним правилима. Тако приватне писмене сведоџбе не могу се сматрати као исправе. јер саме за ссбе н мају доказно својство, већ је потребно, да је сведок иснитан од надлежне власти према одредбама закона о крии. суд. поступку, у колико није друкчије од законодавца прописано или од странака уговореио. 7° Без значаја је ирирода права нли правног одношаја, за чији доказ служи писмено. Тако то може бити јавно или нриватно право или правни одношај. На ир. приватиа кривична тужба је иисмено, које служи за доказ једног јавиог правног одношаја, а лекарски рецепт, на основу којег је аиот^кар овлашћен на давање нреписане материје, служи за доказ једног ириватиог нравног одношаја. 8° Без значаја ј , да ли писмсно служи као доказ постанка, престанка или нромене нрава или правног одношаја: в) Без значаја је, да ли је писмено издато у Србији или у иностранству. г} Није без значаја је, да ли је писмено јавио или ирпватио, јер се § 147 к. з. односи оамо на ириватие исираве. а о јавним исиравама говори се у § 148. д) Без зиачаја је, да ли се смисао садржине писмена разуме од сваког иисменог лица или само од лица, која су у ствар посвећена. 1)) Из тога, што доказна снага иисмена треба да истиче из саме његове садржине, да би било иснрава, излази, да је исправа једна материализираиа изјава, којом се каква мисао изражава, да је дакле исправа писмено, на коме се иалази као његов саставни део каква изјава мисли, тим писменом ованлоћена. Прави значај исправе лежи дакле у мисли, која је њоме изјављена 1 ). Тиме се она одликуј з од других снољних објеката (н. ир. куће, реке), који имају такође доказну снагу и према томс иравни значај, али ие по томе, што би она садржавала изјаву какве мисли,

г ) Уп. 01бћаи8еп, § 267 16, V. 1 ,1821 § 160 III. 2 ) Тако 018ћаи8еп § 267 16. Прот. ВтсНпд 2 203 пр. 3, Рисћз 667. 3 ) Уп. Ргапћ § 267 IV 2. 4 ) Тако ОПгаизеп § 267, 14, М еуег-А11(е1(1 60(1. Прот. Ргапћ § 267 IV 2, Р. М егке1 431, према којима је довољно, да имају доказно својство у вансудском саобраћају.