Полицијски гласник

БРОЈ 9.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 4. МАРТА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, и износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ, ЗА ИНОСТРАНСТВО: ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПОЈМУ ИСПРАВЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ од ДР. ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (нАСТАВАк) (5) Могуће је: «) Даје једна иста исправа више пута употребљена. Мма се онда узети, да постоји само јодно кривилно дело ФадсиФиковања (в. 0. Д. § 39 I I), 1 ) да је дакле број употреба равнодушан, јер нс изгледа ни по чему, да је законодавац у ставу „лажну исправу начини или праву исправу нреиначи н њом се послужи® мислио на једну једину употребу. Неки узимају, да овде ностоји реални стицај више ФалсиФиковања. 2 ), а неки да постоји реални стицај иамеђу ФалсиФиковања (§ 147 а1. 1) и употребо лажне нсправе (§ 147 а1. 2), т.ј. да се сваком идућом употребом врши кривично дело употробе лажне исправе 8 ). /Ј) Да су више лажиих псправа употребљене у исто вроме према истом лицу. Овде се има узети, да постоји реаини стпцај толико фалсифиј:овања, колико је лажних исправа употребљено 4 ). Овако се нма узети и онда, кад сво лажне исправе служе за доказ нстаг права или правног одношаја. Више лажних исправа могу бити оадржане на једној истој хартији. Тако менични Формулар садржи две исправо, кад су акцепт и индосман лажни 5 ). Зато би извршио више фалсификовања онај, који начини потпуно лажну меннцу (с лажним акцептом и индосманима). Има исправа, којо морају бити снабдовене са

') Тако Вт/Ипд 2 254 и НапсШисћ 558, Ргапк § 267 V 2 с, 15. ШхI § 161 III. Ј ) Тако Шисћпег 2 548, 01аћаивеп § 2 67, 50 а. 3 ) Тако Оррепћо{ § 267, 32. 4 ) Прот. V. § 161 III, 01$ћаи$еп § 267, 50 б, ирема којима се има узети, да овде постоји само једно кривичио дело фалсификоваља. Тако и ВтсИпд 2 253, али из тог разлога, што се иа основу § 73 немачки к. з. реални стицај, који у ствари овде постоји, претвара у идеални. 5 ) Уп. ВтсЧпд 2 253.

више потписа као н. пр. пресудо судске и протоколп с главног протреса, те се зато имају сматрати као једна јодина иснрава 1 ). И у опште та околност, што је какво пнсмено снабдевено са више потписа, сама за себе је без значаја за питање, да ли оно садржи једну плн више исправа, јер да би какво писмено садржавало више исправа, потребно је, да садржи више изјава, као што може бити случај с меницом. Зато се има узети, да је извршио само једно кривично дело Фалсификовања онај, који би начинио онаку лажну исправу (пресуду н. пр.), и ако би били ФалсиФиковани сви потписи. 5° Није потребно за ностојање овог кривичног дела, да је онај, према коме је исправа употребљена, од тога претрпео какву штету, као ни то, да је извршилац прибавио себи или другоме какву корист употробом 2 ). II. Било је врло спорно, да ли посто .ји кривично дело ФалсиФиковања , кад се лажна депеша начини или права депеша преиначи ипосредством телеграФског надлоштва некоме упути. На ово се питање има несумњиво потврдно одговорити. Депеша, која се предаје ради отправљања, исправа је, ако садржи правно релевант чињенице 3 ), али се овом предајом не врши употреба исто према телеграфском надлештву, пошто је за ово надлештво садржина депеше без значаја, те се на тај начин она према њему не употребљује

Ј ) Уп. ВтИпд 2 253/4. 2 ) Т&ко К. С. (1908. Бр. 12058 и о. с. 1900 Б.р. 861). (( Не може се узети, вели К. О., да не стоји дело из § 147 к. з. зато, што оптужени својом радњом није нанео никакву штету ириватном тужиоцу, пошто је тужилац у време исплате инкриминисане исправе (менице) имао код себе новаца оптуженог, те је тим новцем инкриминисану исправу (меницу) и исплатио. Јер кад је признаљем оптуженог утврђено, да је он на инкриминисаној исправи (меници) потписао тужиоца без зиања и одобрења овога, да је по истој исправи (меници) оптужени узео новац, и да је тужилац исту исправу (меницу) морао исплатити, онда и без обзира на то, што тужилац онаквом радњом оптуженог није претрпео никакву штету, пошто је дотичну исправу (меницу) исплатио новцем оптуженога овде стоји дело из § 147 к. з., јер у самој оваквој радњи оптуженпг има свих услова за постојање дела из § 147 к. з.». *) Уп. Оићаивеп § 267, 41 а, Ргапк § 267 VII, МеуегА 11(еШ 605. Прот. Меуег О 8 47 105.

као исправа 1 ). Тако се, исто овом пре! дајом не врши употреба депеше ирема адресату, пошто се оригинална депеша њему не предаје, а за појам употребе је потребно, да је исправа неком учињена приступачна тако, да ју је чулно опазио 2 ). Једино се долазна депеша може према адресату употребити. Пошто се пак ова депеша сматра као оригинал у погледу своје доказне снаге, те је према томе исправа, ако садржи какву правно релевантну чињеницу, то се на тај начин тек предајом долазне деиеше адресату посредством тегеграфског надлештва врши кривимно дело фалсификовања 3 ). 1. ФалсиФиковање депеше може се наравно извршити и без посредовања телеграфског надлештва. То би био случај н. пр. онда, кад би разносач депеше чинио измене на истој. 2. Као исправа се има сматрати не само прави текот депеше, већ и службени подаци на истој, н. пр. датум отправљања и предаје адресату 4 ). III. 1. Ово кривично дело је свршено самом употребом лажне исправе. Без значаја је дакле, да ли је ФалсиФикатор тиме свој циљ постигао. 2. Што се покушаја овог кривичног дела тиче, врло је спорно, да ли постоји покушај истог, кад је лажна исправа начињена -или права исправа преиначена, али још није употребљавана. а) Према некима у овом случају неће бити покушаја, већ постоји само радња припремања 5 ). Покушај овог кривичног дела постоји, веле, тек онда, кад је употроба отпочета. Тако било би покушаја, кад би А начинио лажну исправу и дао јо лицу Б, да је ову употреби према лицу В, у чему је био спречен.

Ј ) Уп. ОГзћаизсп § 267, 41 а, Ргапћ § 267 VII, ВгпсИпд 2 258, Мегће1 Н. Н. 449, ОоШзсћтгсИ 203, ИатЂасћ 109. * 2 ) Уп. 018ћашеп § 267, 41 а, Ргапћ § 267 VII, ВгпИпд 2 258 № 5. 3 ) Уп. 018ћаи8еп, § 267, 41 б, ВгпсИпд , 2 257, Ргапћ § 267 VII, V. иш § 161 I 2, Меуег-А11(еШ 605, Меуег О 8 47 106, СоШзсћтШ 611. 4 ) Уп. 018ћаизеп § 2 67, 41 а, Ргапћ § 267 VII* Прот. ВгпсИпд 2 25 5, 2 57, Батђасћ 101. 5 ) Тако ВаитдаНеп ^ећге уош ^егзисћ 413, Коћ1ег бЂисЦеп 18, ^епг 197.