Полицијски гласник

СТРАНА 74.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 10.

ж) Исправа треба да ,је јавиа по ааконодавству државо. којој припада издавалац 1 ). Вез значаја .је дакле, кад је псправа постала у којој страној држави, да ли јо јавпа и по законодавству ове, ако издавалац не припада страној држави. Но ако се у домаћем праву захтева нострификација и ова није извршена, онда исправа нећо код нас битн јавна, веђ приватна 2 ). Ово се захтева у § 187 т. 3. грађ. суд. пост., у комо се велм, да су јаане исправо: »Исправе страних власти у законитом виду издане и потврђене у српском министарству иностраних дела (с . Кад издавалац припада страној држави, онда је наравно потребно, да је он према законодавству своје државе надлежан за издавање дотичнс исправе, и да је исправа издата у законитој Форми у тој држави. з) Неоверен препис какво јавне исправе није јаока исправа, пошто му недостаје Форма прописана за јавне исправе. Он би изузетно могао бити само ариватиа исправа. Међутим препис ириватне исправе оверен у прописаној Форми од надлежног чиновника јавна је исправа 8 ). н) Писмено може бити или састављено или издато или оверено (тоболс) од државног надлоштва, чиновнпка итд. Оверавање се односи на приватне исправо, које тичге постају јавне исправе, само у колико допире овораван>е. Тако кад је оворен само потпис издаваоца исправе, онда је јавна исправа само потпис с прпмедбом оверавања, а ако су оверени и текст и потпис, опда цола псправа постаје јавна. Ко бп у ирвом случају Фалсифпковао само текст, извршио би тиме ФалснФиковање ириватне , а ако би ФалсиФиковао уједио и оверавање потписа, извршио би и ФалсиФиковаље јавпе исправе. Као што се види, јавне п прпватне исправо могу се налазити на истом писмену 4 ). ј) Без значаја је, да лн у погледу своје садржине исправа одговара законским прописима о томе. Тако јавна је исправа званично оверен нетачан нрепис какве исправе 5 ). к) Да би пзвеспа исправа бпла јавна, потребно је и то, да она служи за доказ ирема сваком трећем, другпм речима у јавном саобраћају 6 ). Тако нису јавпе исправе писмена саопштења пзмеђу две власти или између претпостављеиог и потчињеног (н. пр. пријава каквог злочина од страно жандарма његовом претпостављеном). л) Под „друштвом" со има овде разумоти само друштво јавно-иравног ка-

') Уп. 01вћаииеп § 267, 7, ВгпсИпд 2 217, Р. Мегће1 380. -) Уп. В1п<Ипд 2 217. 3 ) Уп. 01вћаиаеп § 267, 7 (сем гот препис обично нема док.мзну снагу, те нијо у оншто исправач 4 ) Уп. 01аћаииеп § 207, 7. ВГпсИпд 2 217, Р. Мегће1 373. Ргапћ § 267 IV. 5 ) Уп. ОШгаиаеп § 2 67, 7. в ) ВтсИпд 2 214, Ргапћ § 267 IV 1 с!, 01хћацзеп § 267. Према Мсгће1-у (356) треба водити рачуна о томе, да ли је исправа издана на основу којсјавноолужбено обвезе или само упутаррБо — службене обвезе.

рактера, јер се овде протпоставља, да издавалац одн. оверилац исцраве има »јавну достоверпост®. Исправе издате н. пр. од каквог приватног акцнонарског друштва но спадају дакле овде, већ иод § 147. Изузотак је учињен законом о повластицама новчаним заводи.ма од 24. септембра 1871. год. за исправе издате од »БеоградскогКродитиог Завода", »Смедеревске Кредитне Банке", „ПоЈкаревачке Банке" и у основним правилима о иепсионом Фонду за занатлије и њихове породице од 18. октомбра 1898. год. 1 ). Под лицима, »која по нашим или страним законима имају јавну достоверност с< имају се разумети за разлику од надлештава индивидуално одрођена лица. Тако овде би спадало исправе издане од ког Француског бележника (по1;а1ге) или св -штенички изводи. љ) 0 јавним исправама говори се у § 187. грађ. суд. пост. м) Јавне исправе уживају .јачу кривично-иравну заштиту, јој > имају доказну снагу јачу од приватпих иснрава (в. § 188 и 189 грађ. суд. пост.). н) Званичне књиге н иротоколи или сиискови, који се воде с јавном достоверношћц, јавне су исправе, те је засебно помињање истих у т. 3. § 148 излишно. њ) Место набрајања у т. 2. и 3. § 148 требало је рећи „у виду јавно исправо®, и онда би све било обухнаћено. (свршит.е св) 0 ГРАБАНСТВУ - С ПОГЛЕДОМ НА ПОЗИТИВНЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА (нАСТАВАк) IV Надобијање грађанства прпрођењем: Националитет треба да будо росултанта ириродннх особина човекових и ресултанта његових осећања, 11о томе фађанство не треба да буде никоме наметпуто од стране јсдне државе, кад он налази да треба да припада другој. То је сагласно и са слободом кретања човековог и са слободом у развијању и избору средпна. Пошто грађанство трсба да буде опрсдељено самим човеком, и пошто сваки собе најбоље познаје, то ваља поштовати изразиту вољу појединог човека и дозволити му, да раније поданство замени другим и да се уврстп управо тамо, гдо му је мссто. А како је пак држава на својој територијн суверена и како она нијо дужна да води ра') Да се „Београдском Кредитиом .Чаводу Смедеревс-кој Кредитној Ванци и Ножаревачкој Ванци изузетно од постојећих законских опредељења даду ове повластице: 1. лажно прављење као и нодражаваље ма кога рода исправа којс помеиути заводн издавали буду, казниће се оним какпама, које су опредељене за лажно прављење или подражавање јавиих исправа 0 . — Чл. 8 4. прав. о п. ф . : «На основи закона о новластицама новчаним заводима... ненсионом Фонду за занатлије и њихове нородице, дају се ове повластице: 1'. Лажно нрављење као и подражавање ма кога рода исправа, које поменути фонд издавао буде, казниће се оним казнама, које су онредељене за лажно прављење или подражавање јавних исправа".

чуна о вољп странаца, то ваља поштоватп п њено право, да странс поданикс може и не примити за својс. Ако се воља државе са вољом страног иоданика поклопе у ногледу промене грађанства дејство је прирођсње илп натурализација. Прпрођењо, суп[)отно нсгдашњим појмовима, данас се свуда прнзнаје, и њиме со ново грађанство стиче а старо губи, ношто јсдно лпцс треба да ирипада само једној држави. § 44. грађанског закона нредвиђа, да се српско грађанство добија и прирођењем: »кад би иностранац пуних седам година било у служби државној, било у вођењу заната или земљорадњи или у каквом другом полезном занимању овде прожпвео и за све то време би поштепо и сходно законима земаљским жнвсо не учинивши никаква злочинства". Из онога, што смо. раније навели, излази, да једно лице, које је странац, а којо у Србији живи седам годииа не мора постати српски поданик, ако то нећо, и ако то стално чимо показује, као и то, да држава има право, да странца нс прими у своје грађанство и мимо тога што овај стало живи у Србији седам година, — јер се поданство нс натура нити изнуђава. Натурализација може битн: колективна — кад са шсфом Фамилијс мењају грађанство сви чланови њени, делимичпо колективна — кад са шефом нородице мењају ноданство његова жена и сви малолетни чланови, и индивидуална кад јс везана само за једно лице. За колективну иатурализацију говори породично јединство, а за индивидуалну начело лоштовања индивидуалне слободе. Да ли је у нас усвојено индивидуално или колективно прирођење, није законом изричио опредељсно; али, с погледом па | 48. грађанског закона, но комс жена страница удајом за Србина постаје Срнкиња, и на § 44. грађ. зак., који је на становишту шп8 зап^шшз па по томе п за породично јединство у погледу грађанства, може се закључити, да јо код нас прирођење свагда делимично — колективно т.ј. да са шофом Фамилије морају бити прирођени : жена и малолетна деца. У пракси је овако и тумачено. То пак што се у акту, којим се прирођсњс дозвољава, именују и жона и малолетна деца, чини сс једино у томс циљу, да не буде доцније сиорннх пптања око утврђивања подапства тих лица. У осталом зар би имало разлога, остављати на вољу шефу нородице, да он, без воље малолетника (јер је ови у правном смислу немају) одлучуј за колективност или за иидивидуалност прирођења, кад би законски смисао био у то.мо правцу: дљ се признаје само пндивидуална натурализација; — да ли је натурализација индпвидуална или колсктивна, то би бпло наређењо јавно-правног карактера, и то иарсђење не може мењати вол>а шофа једне стране Фамилије. Под претпоставком, да је код нас индпвидуално прирођењс, не би могла колективиост натурализације за малолетнике да се признаје ни актом о прирођењу ; међу тим, тим се актом признаје колективност, —- а то