Полицијски гласник

СТРАНА 110.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14.

су после придодата овој општини изабрала су свака за собо кмета, који су и сада на тим положајима, то је овоме суду иејасно: хоћо ли сс сада вршити и избор сеоских кмотова или но, лошто придодата села нису ништа утицала на избор ових. Зато суд моли уредништво »Полициског Гласника" да у паредном броју изволи дати своје објашњењо о овоме, те како би суд знао шта ће приликом избора радити?" — На ово питање одговарамо: У одељку V закона о општинама, предвиђају се две могућности у погледу образовања нових општина. Једна је од њих, да се две постојоКе општине сиајају у једну нову, и о њима говоро чланови 59—63. Друга је, да со јсдна општина, састављена из вишо села, цепа — одваја —■ у две засебно општине, и о њима говоре чланови 64—-68. У овом истакнутом питању стоји случај спајања општине, јбр два села — Грабовац и Горње Точано, прилазе већ постојећој општини горњо-коњушкој и спајају се са овом. Према томе, питање о избору часника има да со регулише по чл. 63. закона о општинама. По њему, пак, ново спојена општина бира на заједннчком * збору председника и одборнпке, а села кметове само у том случају, ако их воћ немају, а ако их имају, онда их не бпрају, него остају стари. Ово је, у осталом, и са свим умесно, јер села и иначо бирају кмстове засебно, те спајање апсолутно не утиче на избор ових. Уредништво налази да је овако по закону, међутим Државни Савот, у одлуци својој од 16. новомбра 1911. год. Бр. 10581, налази, да се у овом случају образује нова општина, и да према чл. 68. закона о општинама треба бирати изнова све општинске часнике. III Суд општине јасиковачко, актом својим Бр. 277 пнта: »§ 375а кривичног закона гласи: в Ко самовласно завати или присвоји што од општинске или правилтелствонс или опште народне земље, томе да се одузме што је заватио, учињену штету да накнади и да се казни од три до тридесет дана затвора, па потом да со упути да код суда подигне редовну тужбу иротиву оног, у кога со државна земља затекла, ако мисли да на исту јачо право има". Но члану 94. закона о општинама оваква кривнч. дела спадају у надлежност општин. суда, док, међутим, чл. »6 тач. 3. став 6. истог закона наређује; да со кривица овога рода преносе у надлежност Првостепених Судова, колико се односе на општин. утрине, испусте, и прогоне. Како у овој општини већ има оваквпх кривица то со моли Уредништво за објашњење: у чији делокруг суђења долазе оваке кривицо?®.

— На ово питање одговарамо : Кадгод је у питању самовласно заузеће општинске или сеоске шумо, онда истрагу води н казну изриче дотични општински суд, на основу чл. 106. закона о шумама, било да доставу за заузоће чине појодинци, било општински нуномоћник. Кад је у питању заузеће општинских утрина, прогона и т. д. онда опет истрагу води и казну изриче општински суд, само не по горњем законском наређењу ного по § 375. а кр. закона, опет, наравно, на доставу појединаца, општинског пуномоћника, или самог суда. Кад, пак, није у питању кривична одговорност, бпло што је кривица за самовлашће застарила, било из којих других узрока, те се за повраћај општинске имовине мора да води редован грађански спор, онда су надложни првостепени судови у смислу тачке 3. чл. 86. закона о општинама. 0 овој истој ствари давато је обавештење и у 1910. години, али, види се, да га часници тога суда нису прочитали, ■ге овако задају излишан посао.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Кад је на збору извршен избор више часника, па је жалба изјављена противу избора једног или више, али не свих на томе збору изабраних часника, онда Државни Савет цени правилност избора само оних, противу чијег је избора жалба и изјављена, а не и осталих чији избор жалба не тангира. 30. јануара 1912. године извршен је избор иредседнина, два кмета и једног одбојЈника општино в Живота М., из В.... изјавио је жалбу Државном Савету само противу избора председника, и то због ових неправилности: 1., што противно чл. 52. тач. г. 5. одељак закона о општинама за председника бирачког одбора нијо узето лице из средине општинског одбора, већ лице пз збора, које нити је одборник нити какав општински часник; и 1 2., што је новоизабрани продседник општине закупац општинске касапске аренде за 19Г2. г. а сем тога и дужник општинске касе од закупа касапске аренде у прошлој (1911) год. — чл. 105. закона о општинама у вези чл. 71. одељак 4. истог закона. Трећи Одсек Државног Савета нашао је, да је жалитељ пзјавио жалбу Државном Савету само противу избора председника, па, према томе, да со у овом случају има ценитп питање само о правилности избора председника, а но и осталих часника. Узимајући у оцену ово питање, а по расмотрењу одиосних аката, Одсок је нашао, да се избор председника пе може огдасити као правилно извршен с тога, што јо утврђен навод жалитељев, да је бирачки одбор био састављен према пропису чл. 52 а закона о општинама, а

међутим тробало 1е у овом слунају поступити по пропису 5. одељка чл. 52. г. С тога је на оспову чл. 170. закона о општинама решио, да се избор председника поништи. Одлука од 2. марта 1912. г. Л» 1614.

Надзорна власт дужна је узети у оцену жалбу, изјављену противу одлуке општинског одбора о разрешењу општ. часника, без обзира на то, што је та одлука одборска донесена на основу предлога надзорне власти. Надзорна власт рошењем својим од 9. Фебруара 1912. г. № 1335, а на оспову чл. 148. закона о општинама, прсдложила је одбору општине м да В. Ј., председника, и С. С. и С. О., кметово исте општине, разреши од дужности, збогвишо неправилности, почињених у званичној дужности. Општински одбор усвојио је предлог надзорне власти и донео одлуку 16 .Фебруара 1912. год., да се председник и кмстови разреше од дужности. Противу ово одлуке општинског одбора, разрошени председник и кметови изјавили су жалбу надзорној власти, молећи је, да одлуку одбора поништи. Надзорна власт рошењем својим од 20. Фебруара 19Г2. год. № 1889 известила је жалитеље, да се у расматрање одлукс општинског одбора не може упуштати, пошто је разрешење потекло на предлог њон (надзорне власти), те је самим тим одлука одборска постала извршном (чл. 148. закона о општинама). Разрешени часници изјавили су жалбу Државпом Савету и у њој наволи, да рсшсњо надзорне власти не одговара закону из ових разлога: Безразложно је и неумесно позивањс на чл. 148. закона о општинама, јер тај законски пропис нигде не вели, да нома, места жалби на решење одборско, када со оно доноси на предлог надзорне власти. Ако је тај предлог неумесан, а одбор га прими и усвоји, зар да таква једна противзакона одлука ужива заштиту закона? Нити је то тенденција номенутог законског прописа, нити је то у осталом логично. Други став чл. 170. закона о онштинама баш изриком каже, да па све одлуко одборске има места жалби надзорној власти. Ту се и не вели, да, ако со одлука одборска заснива на предлогу надзорне власти, да у том случају нема места жалби на ту одлуку. Да јо законодавац то хтео, он би то свакако казао, исто опако, као што је лимитативно побројао све случајеве, када су одборске одлуке одмах изврпшо. Троћи Одсск Државног Савета нашао јо, да р.шење надзорне власти не одговара закону с тога, што јо надзорна власт била дужна према пропису II одсфка чл. 170. закона о општинама узети у расматрање и решавањс жалбу жалитеља противу одлуке општинског одбора о њиховом разрешоњу, без обзира на то, што јо та одборска одлука потекла услсд предлога саме надзорно власти.