Полицијски гласник

СТРАНА 152.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

да допусти да једно исто лице може бити у улози и одговорног уредника и власника, — то нарочито казало. За потврду правилности таквога разумевања овог законског прописа може се навести и чи. 41. зак. о штампи, којим је установљена одговорност и власника листа за таксу, трошкове и накнаду штоте, ако се то не би могло наплатити од одговорног уредника, као и носледњи став чл. 50. истог закона, но коме се, ако се суди уреднику или писцу, на претрес мора позвати и власник, да би своју реч у погледу на одбрану и он дао, пошто за грађанске досуде одговара и он, иоред уредника или аисца. Касациони Суд обзнањујо ово решење своје опште седнице, ради управљања у свима таквим случајевима. с<

Општински часници нису одговорни за дело из § 127. крив. зак. и ако њихова пресуда не би одговарала правом стању ствари, само ако се докаже да при доношењу такве пресуде није било намере или нехата да се коме учини штета или неправда, и када је исту пресуду одобрио и првост. суд. (Одлука Касационог Суда од 28. аирила 1912. Бр. 57 12). Држав. тужилац оптужио је првостеп. суду: ЈанаКка, Тодора и Димитрија из II. зато што су као општински часници, но спору Мито В., противу Димнтрнја и Ђорћа М. онд., због заузоКа пута службености, пресудом својом казнили тужиоца Ђорђа са 5 дана затвора с тим, да пут пусти прско своје баште, и ту просуду образложили како је сведоцима утврђено да је пут и раније био, а међутим утврђсно је увиђајем да пут ранијо ту нијо био, — те су тимо учинили тужиоцу неправду у корист Мито В., чнме су себи створили кривицу предвнђену н кажњиву по § 127. II одсљ. у в. § 132. крив. зак. Првостепсни је суд нашао: да би могло постојати кривично дело из § 127. крив. зак. потрсбно је да се ислеђењсм утврди, да се чиновннк у општо при саслушању, ислсђсњу или рсшавању кривичних, грађанских и трг. предмота намерно , или из нехата или наваличпо учинио повиним какве неправде у корист или штету које парничне стране. Не утврдили се ислеђоњом ни јсдно од овога, онда ниуком случају но можо бити рочи о постојању овога дела. У овом конкрстном случају, тужбом приват. тужноца као и државног тужиоца продстављено је, да су сви оптужсни као часницп и деловођа општински навалично, намерно или нехатно у спору прпв. тужиоца Ђорђа п Мите В., због самовлашћа, донели нресуду иа штету прпв. тужиоца Ђорђа — противно правом стању ствари — ову пресуду, за тим, пошто јс изврпшом постала, и извршили, и тимо соби причинили кривичну одговорност за доло из § 127. крив, зак. Али, како се ислођењем ове кривицо утвр-

ђује: 1) да намер а, нехат или хотичност код сва три оптужена за доношење поменуте пресудо у делу самовлашћа опт. Ђорђа по тужби Мите В., — апсолутно ничим није утврђена да су они багн хтели да со ова пресуда, и противно правом стању, донесе у корист Мите а на штсту прив. туж. Ђорђа, веђ да су ову пресуду само па основу њиховог схватања смисла законског донели; и 2) да јо према одлуци првост. суда бр. 2174, пресуда општ. суда бр. 86, који су оптужени донели и загпта со у овом делу окривљују, одобрена као закону саобразна, — то јо против правност њихове радње у доношењу ове пресуде апсолутно искључена. Прома изложеномо, налазеКи да у радњи оптужених нема карактерних внакова за постојање дела из § Г27. кр. з. у в. § 132. крив. зак.' нити друго које кривич. дело, — првостепеии је суд решоњем својим одлучио: да со сви оптужени за представљено дело, на основу § 250 а крив. пост. отпусте испод суђоња. Касациони Суд је рошењем својим од 28. априла 1912. г. .№ 5712. оснажио ово решење првост. суда.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАБЕ

П О Т Е Р Е Димитрије Дерић, из Соља, који је био наотојпик Фабрике шећера у селу Иољапима, одвео је Милу, жену Владимира Милонановића, из истог места, и том приликом однели му и 6 6 динара у новцу и разне ствари. Димитрије је стар 2 3 године, црномањаст, у оделу од шајка, па глави црни гаешир. Мила има 1 9 годипа, смеђа, очију црннх, трудиа је. Депоша начелства округа моравскогБр. 55 5 3. Мидоје М иљкови 1 ј , мајстор цреиарски, из Дуге Пол.анс у срезу нишком, са још своја два друга, украо је своме газди Радоју Миловановићу, из Миличинице, 60 динара. једну проотирку и једну поњаву, па сва тројица побегли. Депеша начелника среза подгорског Бр. 5871. Сава Милић, обућарски радник, родом из Књажевца, покрао је свога газду Костадина Ђакона, чизмара у Турну-Севорип, у Румунији, па побегао. Собом је однео: две новчанице румунске од по 100 нинара, 12 иовчаница од по 20 динара и 410 динара у сребру. Он је отар 17 година, оредњег раота, очију омеђих, на деспој странн горњо уснице има црн мдадеж. Депеша начелника ореза кључког Бр. 6 646. Живко Илић, родом из Жабара у округу пожаревачком, украо јо из магацина Блектричног Друштва, 194 динара у новцу. Акт кварта дорћолоког Бр. 28 59. Петар Несторовић, машиновођа, отар 2 5 година, омален, има да се спроведе оуду, али ое не зна где је. Депеша начелотва окр. нишког Бр. 4928.

Препоручује ое полицијоким и онштинским властима, да за овим побеглим лицима учине најживљу иотеру, и у олучају проналаока стражарно их упуте властима које су потернице издале, с позивом на означене бројеве акта или депеша.

Т Р А Ж И С Е Милена, 12 годишња кћи Милиоава Богдановића, из Саранова, отишла је од куће Јована Апостоловића, из Смедерева, где је била цод своје. Она је плава, очију зелених, косе плаве, лица округлог. На олучај проналаока треба је спровести у Смедерево. Депеша начелотва окр. омедеревоког Бр. 4 407.

ОГЛАШЕН ЗА ХАЈДУКА

НАЂЕН ЛЕШ У атару ошптине салаковачке, среза пожаревачког, на путу Пожарева — Потровац, нађен је леш нопознатог лица. Леш оу већ оглодали пси, те је оотала само лобања и кичма, да се сада по лицу не може утврдити идентитет. Од одела нађено је: чакширо од сигавог сељачког сукна са гајтаном; грудњак без рукава од нлаве тканине; гуњ, Фермен и коноран од црног сукна, шубара и опанци оа кајишима. Нађена је и једна кеса за повац са гајтаном око врата, у којој је био један убруо за јело оа црвеним пругама. Нађени су, даље, оотатци од смеђе косе, кратко шишане и један отари штап кукаст. IIо свему изгледа да је ово лице било неки марвени или ракициоки трговац, па убијен и опљачкан пре 15 — 2 0 дана и бачен. Одело је оачувано и налази се код власти ореза пожаревачког. Да би се утврдио идентитот, треба да ое они, којима јо нестало члаиа породице, јаве поменутој власги. Депоша начелника ср. иожаревачкогБр. 7448.

Богдан М. Станић, из Коњарника у општини дубовској среза добричког, решен,ем начелотва округа топличког оглашен је за хајдука, и сада је сваком слободно да га убије. Он је уцењен оа 500 динара, и та ће се сума издати оном, који га убије, ухвати или власти прокаже. Ради лакшег пронаБогдан М. СтаниП. лаока »У и олику. Депеша начелства округа топличког Бр. 36 57.

Штампа Краљ. Срп Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.