Полицијски гласник

БРОЈ 20.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 155.

до резултата треба, пре свога, утврдити правац линија према њиховом ноложају на врху прстију, Ако се овај последњи слаже, треба приступити контроли детал>а. Пошто се утврди, да се ошнта Форма и број линија између центра отиска и троугла пресека подударају на отисцима који со упорсђују, приступа се испитивању детаља и нацрта. Ово испитивање може се вршити и на отиску у природној величини ако је само испитивач навикнут на ову врсту посла. Много је боље и лакше, међутим, ако се отисци, који се упоређују, увеличају у подјоднакој мори, која не треба да превазилази више од шест пута њихову природиу ве-

неидентичнн. Одступања од овога може бити само у оном случају кад отисак нијо правнлно узет. Да би се са ансолутном сигурношКу утврдио идентитет двају отисака, потребно јо да број и правац папиларних линија буду исти, и да со и на једиом и на другом налазе најмање по дванаост особености, разумо се јоднаких и на истим местима. Ако има више отисака од разних прстију, који се подударају са отисцима за улоређење, идептитет за један или два отиска може се закључити и на основу мањег броја њихових заједничких особености. Број отисака замоњује у овим случајовима број особопости.

Отисци у пластичним материјама. У пракси се понекад јавља потреба за иДентиФиковањем отисака у пластичним материјама (стакларски лепак, восак, смола итд.). Спсцијална природа ових отисака, код којих су папиларно лииије издубљене, отежава њихово упоређење са отпсцима произведеним уобичајо.ним начином, т. ј. помоћу штампарског мастила. Поред овога, и њпхово ФотограФиса1во пијо тако лако, јер њихове испупчене ивице — пошто су они конкавни — пројектују сенке, којс чине нсјасним спољне папиларне линије. Са ових разлога потребно је, ради успешног упоређења, калупити ове отиске помоћу париског

Слика 4.

гипса. На добиветшм калупима паппларне лпније показују се у рољефу. Калупе треба фотографисати скоро у природној величини, па добивони клише увеличати, окрећући га обратно (стакло да будо уз страну хартије која јо превучена желатином) да би се добило папиларне линије калупа у истом правцу као и код отиска на хартији. Треба још знати, да одстојања између папиларних линија код отисака у пластичпим материјама изгледају, услед природе ових материја и конвексног облика калупа, много веће у центру и много мања по ивицама но код отисака на хартији. Услод овога, изгледа на првтт по-

личину. Обично је довољпо троструко уволичавање. На увећаним снимцима треба прво утврдити једне исте полазне тачкс за оба отнска (централна линија, цептар троугла иресска, карактеристична виљушка итд.) п пратити једновремено липије на обе ФотограФије у циљу констатовања њиховог истоветног правца. Јодновромено са овим троба контролисати да ли со особоности папилариих линија: липијо у облику виљушака, острва, усамљено иинијо, изненадни прекиди линија, ожиљци итд. налазо на оба отиска и на истим местима. Ако се особеност једпог отисиа не налази на другом, значтт да су они

Ипторна страна руко — длап —- притежава такођо папиларпо линије, које на углачаним и једноликим површинама могу произвести отиско помаћу масних маторија на површини коже. Отисци ови упоређују се на исти начин као и отисци прстију. Међутим, ношто они покаЗују мање разноликости но отисци руку, то јо код њих теже наћи полазну тачку за бројање линија. Да би њихово упоређењо било што лакше и успешније, треба их поделити на више квадратних делова и испитивати понаособ одговарајуће квадрате. Слика 3.

Линија длана.