Полицијски гласник

СТРАНА 170.

ПОЛШДИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22.

Суд то и учинио, јер је у својој пресуди од 3 IX 1911. I'. № 469, збиља цепио сва потребна Факта н поново стекао уверење на штету оптужених. После овога наступило је иешто сасвнм ново. Касациони Суд својим примодбама № 12597, упућујс Апелациони Суд па оцепу веродостојности сведока Ђ. још и по томо, што је и тај сведок, као виша надзориа власт учествовао у издању те исте неистините исправо, за коју одговарају оптужени. § 114. крив. с. пост. И гата сад бива? У уверењу апелационих судија паступа прави обрт; Апелациони Суд, који је већ три пута вршио оцеиу овога предмста, сада — противно ранијим исцрпни.м оценама — налази; да се казивању овога сводока не може поклонити вера и због тога ослобођава оптужсне. Одиста саовпм неочекиванп резултат! Овакав поремећај могао би се правдати само каквим новпм и битним Фактом, који бп онемогућио ранпјо гледиште суда. Кад тога овде нсма, онда произвођењо оваквог резултата, посло свега што је томе претходнло, најубедљивији је доказ: да садањи систом писмснога иоступања код Апелационога Суда не ваља и да га треба што пре мењатн. Судећи суд треба да буде у могуКности да неиосредно исиита с.вс битпс доказс и тако ирибави си^урно уверсње о истипитости какве чињеницс у кривичноме иостуиању, које се онда не би могло тако лако пореметити, као што је овдс било. Стоји то, да Касациони Суд по § 274. крив. с. пост. можо упућивати пижо судове на поновну оцену појединих Фактичких питања, предсчавајући им извесне утврђене моменто, који на ту оцену могу имати утицаја 1 ). Ну нема сумње да је дужност Касапионог Суда, да у овом погледу буде веома пажљнв. Ваља избегавати овакво случајеве, као што јо овај; не треба. да се ствар доведо у такво стање, да нпжи судови моњају своја увсрења о битним Фактима, бсз појаве каквих нових и решавајућих Факата, који би с разлогом могли да измене раније уверењо судија. Противна процедура, с многобројним ништењима одлука»о Фактичким питањима, даје повода да се сумња у квалитет судске оцепе, а то руши веру у правосуђе. 44. Стараоц масе може учинити кажјбиво дело из § 280. к. зак. само таквом радњом, коју би учииио као стараоц, за маеу, а ие и каквим цравним послом, који он чини лично у своје име, и ако би тај правни посао могао причинити имовну пхтету пупили, због тога што се у томе правном односу сукобљавају интереси стараоца и пупиле. [0. С. 28. V 1911. № 7423].

') Тај случај није овде, јер не стоји да полидијски чиновнин лично оверава чињеницу, о којој овде гласи исправа, коју су издали оптужеди. Полицијски чиновдик оверава ту чињеницу само на основу изјаве одборника, који су на исправи потписани, и само они одговарају за њену истинитост. Полидијски чиновник одговара само за истинитост 4 >пкта: да су дотписани одборници пред њим изјавили да су они ту исправу издали. С тога јв овде и позивање на § 114. кр. с. п. било беспредметно.

X је оптужен што је. као својо продао извсспо пекретно имање А. а овај га препродао Б., ма да је оптужени X знао да то имање нијс њсгово већ масо пок. Ј., којој је он стараоц. Разлози решења ирвост, суда: в Из акта овог ислеђења види се, да је имањс, о коме јс р-ч у реферату овог рошења, пописано као својина масе пок. Ј., да је пОпису истог имања био присутан као старалац олт. X. и да на исти иије стављао никакво примедбе, јер је овај попис п учињен по његовој изјави код старат. судије.... Навод опт. X да му је пок Ј. ово имањо уступно не може опстати Како јо опт. X. стараоц масо пок. Ј., то овдо стоји дсло из § 280. к. закона". Примедбе I 0. К. С. од 12 V 1911 г. № 6699, које су усвојенс од Оиште Седнице. »Превда § 280. кр. зак. за појам овог дела потребно је да старалац са зиањем учипи што на штоту новероног му лица. Прома томо да би у овом оитужсњу постојало престављено дело, потрсбно јо да јо опт. X. као стараоц масо пок. Ј. извршио такву радњу, која би имала за послодицу штоту на массном имању, којо му је повсрено. Међутим икриминована радња оптуженог нема тај карактер. Јер кад суд налази за утврђено, да је непокретно имање, које је оптужони продавао. и за којо он мисли да га може продаватп као своје, масона својпна а не оптужопога, онда овде не може бити за масу оштоћења, пошто продаја туђих ствари но може имати законскс вредности — § 293. грађ, нити је у овом случају од странс онтуженог извршен по закону и пренос тога имања, а нема ни запонско могућностп да се изврши тај пренос иа купца, коме је оптужени продао имање. У радњи опт. X. ие може, дакле, овдо бити прома маси брата му пок. Ј., чпји јо он стараоц, дело ллоупотребо поверења, већ се та радња може појавити само као доло преварс, извршено прсма ономо, с којим јо продају уговорио, ако би се утврдило постојањс, за то дело субјективних елемената«. Наиомена. Правилно је Касациони Суд пашао да овде нема дела из § 280 к. зак., само се не можемо сложити у мотивима, изнетим за то у прнмодбама. Ми налазнмо да овдо нема законских логодаба за постојањо овога дела зато: што је олтужени овде учинио дотични правни посао лично за себе, располажући са својпм правом својине, за које он држи и тврди да га има. Оп није ни радио као старалац тужилачко масе, која такође полаже право својине на исто имањо, и према томе овдо правни посао, који је вршио оптужени иема основа у његовом правном односу према тужплачкој маси, као њеном стараоцу, па нема ни битног елемента за злоупотребу поверене му дужиости *). Ну овде нема ни с1о1из-а опт. X., дакле нема ни субјективне по') Види: 01зћаиаеп, Коттеп4аг2дт 81га%еае1гђдсћ, VII А, Вег[т 1906., код § 260. и. 4 а) посл. одељ., Ргапк, Ваз 81гаГ§е8е12ћисћ итд . VIII X А., Тићтвеп 1911., код § 266. II:

годбе за деликт из § 280 к. зак., због чсга он но може кривично одговарати ни онда кад би со сматрало да има објектнвпих елсмената. Оптужони је ово имањ') продао као својо; он се бранп да је то имање његова својина, па за доказ тог.ч подноси и извеспу исправу. Може пи се онда узсти да је чисто и јасно да оптужони зна, да он продајом тога пмања наноси штоту маси, кад он држи да продајс своје имањс, а то по закону можо да чипи? Свакако да ис може; јасно ј>: само то: да овакав правни однос опт. X. прома маси, којој јс старалац, чинп га пеподобнпм за стараоца ово масо, јер су његоии п масепи иитсрсси у отворсном сукобу, али само то по даје и законско иогодбо за постојањо помснутог деликта. (нлставмт.е се) ТРАГОВИ НОГУ И РУКУ У КРИВИННИМ ИСТРАГАМА (свршегак) Отисци точкова. Кутањ и Флореис прспоручују, да сс код отисака точкова обраћа пажња па: 1. прсчник отиска; 2. број клинаца п остале особоностп; 3. всличниу круга точка; 4. одстојање пзмеђу два точка, које варира прсма прсделима, и 5. на смрвљеност шљунка и упадањо точкова у земљу, на основу којпх је могућио одродити тежину торста на колнма. Точкови окружени цилпндричним или пнеуматичним каучуком не производе полуцилиндричан отисак. Срсдипа њиховог отиска представља један гребон, више или мање наглашсн, услед кога отпсак изгледа као да је састављен из два ваљка, који су стављони једаи порсд другог. Отисак колских точкова у снегу означујо правац хода својим трансворсалипм раСцепима у облику стспеница. Притискујући снег и продужујући свој окрст, точак га поднже у малој количини, који со доцније враћа на своје место како услод сопотвене тожине тако и услод додира са околним онегом. На овај начип образују се трансворсалнн расцопи, чији јо горњи доо нешто мало одигнут. Цслина образује степенице, а најузвишенијо ивицо на гомилама снога означују правац супротан правцу кола. Ово исто дошава се често и са отисцима у блату. Правац пута кола можо се још одредити и по правцу потковица стоке, ио угаженој трави и кидању малих гранчица. Колица с једиим точком производе једнолик отисак, који јс удаљен за два сантиметра од отнсака пета лица које их гура. Аутомобили. Крађо, које се врше уз припомоћ аутомобила, свв су чешћс, те јо отуда и потроба за одрс1)Ивањем њиховог правца свс већа. Правац овај пемогућно је одредити простим поглодом ако јо пут раван. Сасвим је друга ствар ако је овај мало брдовит, и ако на точковима има