Полицијски гласник

ВРОЈ 23.

ПОЈШПШСКИ Г31А.СНИК

СТР МДА \81.

пописивањс робо иравдала јо мојо нољубопитство. Имао сам страшиу иоК. Најзад, у четири сата изјутра звок окова казивашо ми да паклопа поворка одлази п ја одахном душом. Онај је патио који појми узбуђење у које мс је бацило присуство ове гомиле разбојиика и њихових чувара. Помисао да поново носим окове, којо сам са толико муке скинуо, гоњаше ме боз простанка: моју тајну нисам зиао само ја, а имало је још робијаша у свету, и ако их избегавам готови су да меиздаду; и тако мој мир и моје ноћи билису угрожени свуда и свагда. Један поглед, име неког полицајца, појава жандарма, читање пресудс, све изазиваше и одржаваше моје узбуђење! Колико сам пута проклињао неваљалце који су се, злоупотребив мојо младићство, смејали моме страдању ; проклињао с'ам и суд који ме је неправедпом осудом гурнуо у један вртлог, чијих со мрља нисам могао више отрести; проклињао сам и судске устапове које затварају врата покајању. Био сам изван друштва, па ипак сам желео да га помажем, ја сам то и радио, то доказујом мојом непроменљивом исправпошћу посло сваког бегства, мојим урсдним животом и марљивом сталпошћу да испуним све мојо завете. У мојој души појави се сад неки страх од овога Пакоја. кога сам натерао у затнор. Размпшљајући о томо изгледало ми јо као да сам у овој прилици радио сувише олако ; продосећао сам неку песрећу и мој се предосоћај оствари. Пакоја су водили у Париз, па вратили у Оксер ради поког сучешћа, и он ту дознаде, да сам ја још у вароши. Како је на мене увек сумњао ои се сад реши да ми врати зајам: исприча апсанџији све што јо о мени зпао. Апсанџија извести протпостављоне, али уверењс о мојој исправиости било јо у Оксеру, где сам се 'бавио три месеца, тако јако, да судија, чијо име прећуткујом, да би избегао галаму позва ме пријатељски и извести ме о свему томе. Мисам имао потребе да признајем истину, моја јо забупа њу доказивала; ја сам само имао снаго да кажсм: хтео сам, господине, да будем поштен човек. Не рекав ми ништа судија изиђе а мене остави самог; разумео сам њогово племонито ћутање. За чотврт часа отишао сам из Оксера п из новог склоништа напишем Апотп да је обавестим о овој повој беди. (нлставиће се)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Судско-криминални институт на универзитету у Риму. — Под управом чувеног профосора Енрика Фериа на универзитету у Риму основан је институт за судско - криминалне студије са овим програмом: 1. Соматичко и исихичко исаитивање злочинаца (проФесор Салватор Отолепти); 2. Клиничко студирање алочинаца душевно оболелих и невроиатичара (професор Августо 'Куаноли); 3. Суд-

ска ексиериментала исихологије (проФесор Санте де Сантис); 4. Практично судскомедицинска вежбања (проФесор Атилнје Аскарели); 5. Кривично ираво и иостуиак, критика јурисируденције и казненог иравосуђа, судске дискусије и беседништво, техника казнених завода (профосори: Бнрико Фери и Силвио Лонђи), и 6. Полицијска техник а, криминална социјологија, статистика судска и казнених завода (проФесор АлФредо НичеФоро). Детаљни програм последње групе обухвата: а) Фотографисање места извршеног злочина и трансформисање судске фотографије у архитетски илан; б) Метричко фотографисање лешеваирана; в) Трагове и г) Системе идентификација.

Питање о вагабондааси у француској. — Сенат Француски усвојио је, на првом читању, закон „о циркулацији номада и , по коме све личности, које немају сталног домицила и резиденције, воћ путују из места у место, нарочито с панађура на панађур у циљу обављања какве трговине или индустријо, морају бити снабдевено легитимационим картама, које ћо, порсд личног описа и осталих података, садржавати и њихове ФотограФијо. Остали номади, т. ј. оии који но обавл^ају никакву трговину ни индустрију, морају имати логитимационе карте са аитропометријским описом. За улазак номада странаца у зомљу, потребно јо нарочито одобрење пограничие полицијско власти. Лица, која би Фабриковала лажне легитимационе карте, или нраве ФалсиФиковала, кажњавају се, по овом закону, затвором од дво до пет год. и новчано од 100 до 1000 динара.

Криминалитет у Белгији. — Пре кратког вромена објављона је судска статистика за 1910, год., из које со види, да је те године осуђено у Белгији 53.420 лица, међу којима има 40.712 мушких и 12.708 женских. Код личности, које су први пут осуђене, максимум кримнналитета је између 21 и 25 год., а код повратника измсђу 25 и 35 год. Жонски криминалитет достигао је свој максимум између 30 и 35 год. Цолокупан број кривичних дела, која су ова лица извршила, износи 70.256. У год. 1909. број овај изросио је 66.212, а број преступника 50.19 4. Кривична дола, због којих је изрочона осуда у 1910. год., ова су: ФалсиФиковање рукописа 470 лица. Узурпација функција, титула и имена 1.326 лица. Злочини и проступи против јавног реда 10.584 лица. Злочини и преступи против јавно сигурности 2.605 лица. Злочинп и преступи против јавног морала 2.182 лица. Браколомство и бигамија 1.193 лица. Атентати на индивидуалну слободу и повреде домицила 208 лица. Клевете и увреде 3.255 лица. Крађе 11.534 лица. Злоупотроба повсрења, преваре и обмано 4.157 лица.

Јатаковаље 1.191 лице. Упиштај туђе имовине 3.260 лица. Телесне повреде 27.796 лица. Поред овога, пред полицијским судовима суђено је 157.831 дело, махом полицијских иступа (149.941), а за само пијанство осуђено је 22.052 лица — 81 више но у 1909. години.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су иам ова питања: I Начелник среза поцерског, актом својим Бр. 5252, пита: „Ја сам данас послао Господину Министру Народнс Привреде представку следеће садржине: »Закон о сеоским дућанима, донот јо 20. Фобруара 1891. године. Потар X. Костић, из Накучана, отворио је у селу Накучанима сооскп дућап и отночоо у њему да ради и продаје разно артикле. Али, како оп иијо добио одобрење, које со чл. 3. закона о сооскпм ду1)анима тражи, ја сам решењем мојим од 10. марта ток. године у смислу § 373. а закона кривичног забранио Петру отварање сеоског дућана, док не добије зато надлежно одобрење, којо се тражп чл. 3. закона о сеоским дућапима. Но, по жалби Петровој, Првостепени Шабачки Суд поништио је моје решење и стао на то гледиште: 1.) Да кад неко по чл. 5. закона о радњама протоколишо Фирму, своје трговачке радње, а Петар је то урадио, има права да држи сеоски дућан. 2.) Да се трговачко ра&ње могу држати и по селима, чл. 30. зак. о радњама. 3.) Да закон о оеским дућапима сада и не вреди, јер је исти укинут, по чл. 164. закона о радњама, јер је закон о сеским дућанима, како суд налази у супротности са законом о радњама. Налазећи, да разлози судски у овоме конкретномо случају нису на своме месту са ових разлога: а.) Што чл. 5. закона о радп.ама говори о протоколисању трговачке Фирмо. Па и ако је неко протоколисао Форму он ипак не може држати сеоскидућан, кад зато нема одобрење, које се тражп по закону о соским дућаннма. б.) Јест, да се трговачко радње по чл. 30. закона о радњама могу држатп и по селима као што суд налази, али се не могу држати сооски дућани, кад зато нема надлежног одобрења. в.) ТДто закон о сеоским дућанима није укинут чл. 164. закона о радњама као што суд наводи, — част ми јо послати Господину Министру под ■/, сва акта овога продмота са молбом, да ми даде потребна упуства, шта да со у будућо ради, јер пмам сада масу оваквих предмета на решавању, или да од Касационог Суда тражи потробно мишљење: да лн вреди н сада закон о сеоским дућанима ".