Полицијски гласник

БРОЈ 24.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 24. ЈУНА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„пој1ицијски гј1асник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти , иизноси: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва , а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишље. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Њогово Величанство Краљ Потар I, благоволео је, на продлог Мннистра Унутражњих Дела, поставити: за начелника друго клаое среза звишког Милана Јанковића, секретара иото класе начолства округа чачанског, по службеној потреби; па секретара треће класе начелства округа чачанског Радомира Васиљевића, секретар.а исте класо начелства округа нишког, по службеној потроби ; за секретара треКе кдасе начелства округа нишког Владимира Потровпћа, начолнпка нсте класе среза звишког, по службеној потроби, но без права на накпаду путних и селидбених трошкова; за полициске писаре прве класе сроза звишког : Животу Павловића, полициског писара исте класе начелства округа крагујевачког и Потра Иванковића, полициског ппсара исте класе пачолства округа тимочког, обојицу по службеној потроби; за полициског писара трећо класе начелства округа тимочког Бранка (Јарића, полициског писара исте класе среза звишког, по службоној потреби, но без права на накнаду путних и селидбених трошкова; и за полициског писара треће класе начелства округа крагујевачког Снстолика Кнежевића, полициског писара исте класе среза звишког, по службеној потреби, но без права на накнаду путних и селидбених трошкова. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. јуна 1912. годинс, у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, решено је: да се Велимиру Ф. Павловићу, полициском писару друге класе среза љубићског, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. јуна 1912. годино, у Београду. СТРУЧНИ ДЕО «*» БЕЛЕШНЕ ИЗ СУДСКЕ ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗДАГАЊЕ од М. С. Ђуричића судије Касац. Суда (нАСТАВАк) 48. а) При примвни начела из § 11. казн. зак. не могу се на исти случај делимично применити два казнена закона, већ се у целости мора применити само један закон, и то онај закон, који је у опште блажији за кривца у конкретном случају. б) Влажији је онај закон, по коме је у конкретном случају већ наступила застарелост дела, па ма он у погледу казне био и строжији. [В. III 10. X 1911. год. № 12599, гди је друго правило одржано, а прво повраћено]. Мотиви решвња арвостеаеног суда, које је оснажено од Касационог Суда. »....Утврђоно је постојање д ла из § 157. зак. о општ. од 3. XII 1905. г., јер гласачки спискови нису били састављени до остављеног рока и постојање другог дела из чл. 159. ист. зак. о општ., јер председник и деловођа нису извршили претходно радње, потребне за извршењо правилног избора. И ако данас важи закон о општинама од 24. XII 1909. год. ипак казнимост овнх дела има се подвести под поменуто чланове закона о општинама од 3. XII 1905. год., јер су ова дола извршена под законом од 1905. год., а он је у погледу казне за ова дела блажији од данашљег закона о општинама. § 11. казн. зак. Онтуженима би се имала по поменутим законима одмерити казна за ова дела. Ну како је по новом закону о општинама од 24. XII 1909. г. застарелост за ове кривице краћа. него по закону од 1905. год., по коме су нађена да постоје горња дела, јер јо у чл. 167. новог за-

кона о општинама застарелост за ове кривицо предвиђена у 6 месеци, онда се у погледу застарелости има применити пропис чл. 167. н) новог закона о општинама од 24. XII 1909. г. Па како је по овом закону застарелост дела већ наступила, оптужени се § 250. а) крив. с. пост. имају отпустити испод суђења". Наиомена. На конкретни случај може се, према начелу утврђеном у § 11. казн. зак., применити само један закон, и то закон. који је за кривца у конкретном случају блажији. Не постоји законско овлашћење о делимичној примени закона, па се таква примена не можо ни допустити х ). Треба дакле да се на дотични случај примени изнето начело тако: да се донесе судска одлука по јодном блажијем закону. А очевидно јо да је блажији новији закон, јер се по њому оптужени овде не могу казнити зато, што је но њему већ наступила застарелост деликта 2 ) онда се одма имало то и утврдити и због тога применити само тај један закон, па ло њему оптужене отпустити испод суђења. Шта ће најзад суду та оцена, да би стари закон био блажији, кад би наступила примена казне. Она овде не може ни да наступи, кад је по новом закону наступила застарелост дела, а то је за кривца блажије од ма какве казне по старом закону 3 ). 49. Кривични суд није законом позван да застаје с истрагом кривичног дела и да упућује једну од странака крив. процеса, да прво путем грађанске парнице прибави пуноважан доказ о каквом факту, који има утицаја на исход кривичног процеса. Напротив, он је дужан да донесе одлуку по кривичном делу и да у току кривичног процеса, срествима које му пружа законик о крив. с. пост. пронађе материјалну истину, с обзиром на сва питања, која на то имају утицаја. [I 2. X 1910. № 10966].

!) Види о овоме 01зћаизеп, § 2. п. 21; Ргапк, § 2., IV п. 2 ) СШћаивеп, § 2. п. 19; Ргапк. § 2, IV, 2. : ®) Ваља имати на уму да овакве греиј&е ; *у -Мотивима, које не утичу на резултат одлуке, м*>гу лако