Полицијски гласник

СТРАНА 204.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 26.

у ствари није тако. Скорашњи злочин, као нпр. онај Шидијев. доказују да ова опасност постоји и у селима, само што је у овима надзор много лакши но у великим градовима. Специјализирање професијоналних злочинаца. Казали смо раније да се проФесијонални злочинци, нарочито по градовима, деле на две категорије: вишу и нижу. У свакој од ових категорија налази се велики број специјалиста. И доиста, злочиначки се свет специјализира. Према свомо старом занату, ако га је имао, или према околини у којој се нашао, почетник бира један специјалитет. Металски радници, бравари или механичари н. пр. изабраће првенствено такав споцијалитет, у коме Ке моћи искористити своје проФесијонално знање. Они ће се одати крађама помоћу обијања или калауза, док ће литогра® постати лако ФалсиФикатор итд. Индивидуе, које никуд нису радиле какав занат, и које с тога не притежавају специјалних знања, почињу, готово увек, своје шогртство извршењом лаких крађа, као што су н.пр. крађо из излога, од заспалих или пијаних лица итд. Похођење судсвих претреса. Велики број повратника пооећује ревносно судске претресе, али не из радозналости, већ да на њима што научи. То је њихова заједничка школа, као што они вело. Говори искусних вештака привлаче увек њихову пажњу, јер из њих сазпају шта не треба да радо прнлпком вршења својих дела. Са овог разлога потребно је, да вештаци своја излагања чине на такав начин, како ће их моћи пратитгг само судије, поротници и адвокати. Посећујући судске претресе, повратници се упознавају и са кривичним законом и поступком. Понеки од њих знају ове законе као и сами адвокати, и човок се у истини изненађује слушајући их како о појединим случајевима дискутују начином чисто правничким. Специјалисто више класе разликују се од специјалиста ниже класе. Први су много вештији од других. Као главне специјалитете више класе налазимо: крађе по великим хотепима, преваре при коцкању, крађе накита итд. Специјалитети ниже класе ови су: крађе помоћу обијања, ноћни напади, отмица, крађа из чекмежета итд. Извесне врсте злочина и простуиа заједничке су обома категоријама преступника, али ппак у начину њиховог нзвршења постоји увек велика разлика. Индивидуе, које припадају првој категорији, ретко со кад ослањају на случај при своме раду, већ се увек добро обавештавају и окружују потребним мерама предострожности. Поред овога, оне предузим&ју „посао® само онда, кад су уверене да ће његова добит бити сразмерна опасности којој се излажу. Нижа класа ради брутално и са врло мало обазривости.

Место еастанка специјалиста. По великим градовима специјалисте се састају на нарочнтим местима, обично у појединим каФанама. Тако се, набављачи женскиња за јавне куће у Паризу састају у кафани, која се налази у једној од најживљих улица. Недалеко од ове каФане налази се једна друга, коју нскључиво посећују крадљивци по мансардама. У једној другој великој париској улици налази се, такође, кафана, у којој се састају крадљивци драгоценостн, и продају покрађу јатацима. У самом центру Марссља налази се више каФана и продавница пића, у којима се састају поједини злочинци специјалисте. У Берлину, у чекаоницама треће и четврто класе, на шлеској железничкој станици, скупљају со коцкари у циљу пљачкања руских и пољских емиграната, или пољских радника који се враћају после жетве. Ова места састанака специјалиста не треба мешати са каФанама, баловима итд. који служе за опште састанке свију злочинаца. Злочинци епецијалисте у опште су много боље одевени, и често се ни по чему не разликују од часних посетилаца кафана. Они, који нису посвећени у обичаје нроФесијоналних преступника, помешаће их лако са радницима, трговачким путницима итд. који су дошли да с друговима разговарају о пословима, или да »угасе жеђ". Психологија професијоналних злочинаца. Вило би више него дрско стварати психологију, која би сс примењивала на све проФесијоналнј} злочинце. Као и код чаоне популације, психо.тогија злочииаца варира од једне индивидуе као другој. Па ипак постоји нсколико карактерних црта, којо со налаза код великог броја проФосијоналНих злочинаца. Познавање њихово важно је за практичног криминалисту, јер му може користити у истрагама. Ми ћемо их с тога укратко изложита, не претендујући ни најмање да од њих стварамо законе, као што то чине извесни теоричари криминално антропологије. Сам тај Факт што су ове карактерне црте конотатоване код великог броја злочинаца, не значи још да се оне морају наћи код свију злочинаца. (НАСТАВИЋЕ СВ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО -•+»■ ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАК) Син. Континентална опсада! Шта је то очо? То је нешто на води? Мати. Да, кажи нам шта то значи, само тачно. Отац. То ће рећи да је кројач без сумње добро опкољен.

Мати. Сиромах човек! Сигурна сам да ће га затворити.... Кад би зависило од мене за таква дола, која нису кривична, ја бих га сакрила у моју кошуљу... Отац. Знаш ли ти колики је тај кројач? Он је круиан човок! Мати. Свеједно, сакрила бих га ипак. Волела бих кад би дошао амо; ти се сећаш онога војног бегунца,.. Отац. Ћути, ћути, ево их пењу се. Друга сцена Претходни, комесар, жандарми, шпијуни. У том тренутку комесар и његови пратиоци, пошто су претресли целу кућу одозго до доле, стигоше на четврти спрат. Комесар. А, врата отворена.... Оиростите што вас узнемиравам, али то чиним у општем инторесу.... Ви имате као суседа једног великог разбојнпка, човека који је у стању убити оца и мајку. НЧеиа. Шта? Господин Видок! Комесар. Да, Видок, Госпођо, и ја тражим од вас, ако сте га ви или ваш муж примили, да мн га одмах и без изговора издате. Жена. Ах, Господине комесаро, можете преглодати свуда ако вам то чини задовољство.... Ми да сакријемо једног... Комесар. Молим вас... закон је врло строг! има ј-едан параграФ, који се не шали и могли би се изложити великим казнама; за једног осуђеиика ништа мање него... Муж. (живо) Не бојимо се ми ничега, господине комесаре. Комесар. 'Гако и треба... ја вама потпуно верујем, али да не бих имао шта себи иребацити, ви ћете ми дозволити да извршим један мали претрес, то је проста Формалност. (Окрећући со својим пратиоцима) Господо, изласци су обезбеђени ? Пошто је озбиљно прегледао прву собу, комесар уђе у ону где сам ја био. —• А у овом кревету? рече он дижући завесе и ја осетим како се крај мојих ногу подиже душек и полако опет спусти, — в Нема га! Као да је ностао невидљив рече комесар ; треба баталити". Нико не може да појми колики су ми терет ове речи олакшало. Најзад комесар са својима оде, жена казанџијина из учтивости их иснрати, а ја остах са оцем, сином и једном девојчицом који нису ни помишљали да сам тако близу њих. Они ме почеше жалити. Али ускоро госпођа Фосе дотрча прескачући све два и два басамака; беше врло задихана и унлашена. Трећа сцена. Муж, жена и син. Жена. 0, Воже, Боже, колико је само овета скупљено на улици! Страшне со ствари говоре за г. Видока, па ипак ја мислим да ту има нечег истиннтог; где је дима ту и ватре има. У осталом, ја тога човека нисам ни видела да ради и ако се зове мајстор — кројач. Муж. И ти си као и други свет, правиш му неке претпоставке; видиш каква си брбљивица! Међутим, нас се само