Полицијски гласник

БРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 255.

лиди-из других општина, или иначе стокли право гласа. Пркма овоме, у списак треба унети само оне војнике, који свој рок одслужују у овој 1912. години. Што се тиче оних, који су као неспособни ослобођени службе у војсци, а мсђутим су пунолетни, н.их треба увр.стити у сипсак, ако ииачо нмају услова, јер им сс то право но можс одрећи према чл. 30. истог закона.

ОРУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Хипотековање дужникових добара, за сигурност наплате досуђеног потраживања у ствари је акт егзекуције, којим према томе, поверилац прекида застарелост ако је ова још у току; но ако, у циљу реализовања потраживања, није ништа рађено за 24 године, онда дуг, па следствено и стављена интабулација или прибелешка за обезбеду тога угашеног дуга, застарева, па ма осудно решење за то време било на извршењу код полициске власти. (Одлука Касационог Суда од 20. фебруара 1911. г. Бр. 2533). 'Гужиоци браћа В. из Л. иредставили су првостспоном суду: да је Милонко Ч. из К. тражио интабулацију на њихово непокретно имањо, и ла је иста одоброна решењем суда од 26. Феб. 1909. г. бр. 4795, за обезбеду 26 дук. цос. са 12°/ 0 год. пнтер., колико му они дугују као пријемнику права Стојана Р. из К., коме је дуговао отац тужилаца, пок. Веса., горе поменуту суму по осудном решењу од 14. децомбра 1872 г. бр. 15636. Навели су даље, да је овај дуг, због кога је интабулација стављена застарео, јер је од извршности осудног решоња, на коме се дуг заснива, протекло преко 30 год., те је поверилац изгубио право на наплату, па и на интабулацију, пошто је дуг застарелошћу угашен; с тога су тражили да со интабулација, услед застарслости дуга за који јо везана, скине. Тужени не пристаје да се ова интабулација скине, јер он вели, заснива своје право на осудном решењу, крје је донето на основу јавних исправа и суд је по § 454 грађ. пост., по званичној дужности, писао полицијској власти да она наплату изврши, и да је према томо кривица власти, а не његова што решење није извршено. Код полицијско је власти предузео шта треба, тс је застарелост прокинута. По § 922 грађ зак. извесно право застарова кад га његов носилац по својој вољи неупотребљава за извесно времс, а овде, није тај случај, јер је власт морала сама ову наплату да изврши. Првостепени је суд у смислу ' предњих навода тужилачке стране пресудио био: да се та интабулација скине — истабулира. Али, Апелациони суд поништио јс ову пресуду првостеп. суда са ових разлога: Законодавац је предвидео случајеве у којима поверилац губи право на тражбину, ако то своје право но тражи од дужника за извесно зако-

ном одређено време, али у свима тим случајевима претпоотавља се, да су у питању само поверилац и дужник и да поверилац за одређено време но чини потребне кораке зареалисање свога права, док је овде са свим други случај; овде је поверилац, односно сам суд ио званичној дужности—доносећи осудно рсшење од 14-ХП-1782. бр. 15636 —писао полиц. власт да осуду у 26 дук. ц. са инт. изврши, а што полицијска власт није стигла да за 30 н вишо година изврши наплату дуга по поменутом осудном решољу зато но може бити кажњен новсрилац губитком свога нрава по овом осудном решењу у толико мање. што законодавац нигде не помиње н овакав случај застарелости права, односпо обавеза. Оваквс врсто застарелости пе можо битп ( види 0. О. С. од 8. августа 1880 г. Бр.2049)у интересу правичности прома повериоци1иа као и у интересу углода државо и државно власти. Кад дакле према паведоном овде нома застарелости дуга, оида не може бити места ни прииени § 930 а) грађ. зак., на природно пе можо бити ни скинућа пптабулацијо стављене на имање тужилаца за обезбеду помен. дуга, које скинуће не може бити ни са тога разлога што од дана стављања интабулације до дана тужбе, којом се тражи скинуће исте, није протекло време које се по § 930 а) гр. зак. тражи за застарелост. Ну, Касац. Суд, примедбама својим од 12. јануара 1912. г. Бр. 502, понпштио је горњу пресуду Апелац. Суда, са ових разлога: У §-у 930 а) гр. зак. изрочно је предвиђено да сва права и обвезо, па ма били и судом утврђени, застаревају после 24 године. Па како је интабулација по овомо дугу на имањо тужиочеве страие ставвљенатек у 1909. год., дакло после више од 30 година од извршности осудног решења суда окр. крушевачког од 11 декембра 1872 г. бр. 15630, када је, по гласу тога решења, полицијској власти писано за извршење досуде, —то. према таквом стању ствари, а кад се тужилачка страна позвала на застарелост. овде и но може бити ни речи о интабулисању таквога, угашоног дуга, понгго по § 306 гр. зак. свака залога претпоставља стваран дуг, а у овомо конкретном случају, дуг је престао услед застарелости. Даљс, погрешан јо навод Апелацпоног Суда о томе: да за повориоца не може бити никаква губитка права услед тога што полициска власт, којој јо суд у својо време по званичној дужности писао да изврши решоњо о комо је овде реч, није стпгла да за 30 година паплату изврши, јор гим Фактом повериоцу није бпло одузето право да и са своје страпе чини што треба да би дошао до наплате досуђонога му потраживања, ако би ова била могућа. Хииотековање дужникових добара за сигурност наилате досуђсног иотр аживања у ствари је акт егзекуције, којим, према томе, иоверилац ирекид а аастарелост, ако је ова још у току. У овом пак случају тужени ^Михаило, као поверилац, го је учинио тек по нротеку 24 год.,

дакле после завршеног тока застарелостн, пошто но доказујо дајо она ранијо каквим сличним актом била прекинута. Зато.со има узоти да је извршењо раније изостало због номогућности наплате. Апелациони Суд нијо усвојио ово примодбо Касац. Суда, већ јо дао следећо противразлоге: Касациони Суд у горњпм својим прпмодбама узима, да јо спорни дуг застароо по томе, што јо интабулација по ово.м дугу на имање тужпочке страпо стављона ток у 1909 годпнп. а цо оеудном рошоњу од 11. доцомбра 1872 г. Бр. 15636, дакло посло вишо од 30 година — § 930 а гра.1,. зак. Мсђутпм Апелац. Суд узпма, да у оиом конкретаом случају исма моста примопп нарсђоња § 930 а) грађ зак.. налазоћи, да сиорни дуг нпјо застароо. Осудно решење првост. суда од 11. дсцсмбр .ч 1872|\ Бр. 15636. којим је отац тужилаца осуђон да платп Станоју Р, односно њерово.м прпјсмнпку права — туженом Михаплу, 26 дук. ц. са интор., и ио коме је осудпом решоњу прв. суд п одобри<> пнтабулацпју на имањо тужпоца 96-11-1909 год. Ибр. 350, донесено је па осгтову јавнс исправе, и прома томе, а по нарс^ењу § 454 грађ. пост. суд је сам по званпчној дужности, допосећи исто рсшењо писао полиц. власти, да осудно решоњс над оитуженим изврши. У овом случају, дакле, није зависпло од вољо повериочсве што спорни дуг није тражио у законом одређеном времену, већ је то кривица до оно државно властн, код које је горње решење било толпко дуго вромена на извршењу. Дакло, за то, што полицијска власт нијс и извршила ову паплату дуга од туженог за 30 и вишс година, зато но можо бити кажњен поверилац губитком права, које му закон даје. Ово у толико пре што законодавац, и у интересу правичности премаповериоцима и у инторесу угледа државе и државно власти, нигдо и пе предвиђа овакву врсту застарелости — застарелости права одиосно обавезо. Касациони Суд, у општој својој содници од 20. Федруара 1912 год. бр. 2532, одбацио јо ово противразлого Апслациопог Суда, а одржао у снази горн.е примедбо свога одољења то је Апелационп Суд, у смислу ових примедаба доноо своју нову пресуду од 1. марта 1912 године бр. 1662, којом је одобрио напрод изложену просуду првостопеног суда, по којој со скида иптабулација са имања тужилач:се страно, пошто је дуг застарео. Ј.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАБЕ

П О Т Е Р Е Душан Стефановић, млинарски радник, родом из Зајечара, покрао је разие алате свомо газди В. Бошковнћу, из Параћина, па побегао. Он је стар 20 година, раста високог, црномањаст, одело грађанско, а на глави шапка. Депеша начелства округа моравскаг Бр.10720 .