Полицијски гласник

СТРАНА 274.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35.

норе, којима је обележено железничко земљиште ; или појединци босправно заузимају то земљиште. Затим се дешава да несавесна и распуштена лица разбијају каменицама телеграФСке и телеФонске изолаторе, прекидају и краду жицу, или засецају телеграФске стубове и тиме из разузданости и распуштености онемогућавају Функцију толеграФа и телеФона. Безбедност железничких пруга, телеграФских и телефонских линија поверена је полициским и општинским властима у кругу њихове надлежности. С тога препоручујем томо начелству — Управи — да оно са подручним му полициским и општинским властима најозбиљније настане, да со у будућо спречи свако, ма и најмање, кварење железничких пруга, телеграфских и телеФонских линија; и да кривце ове врсте одмах проналазе, хватају и строго по закону кажњавају, осуђујући их и на накнаду причињене штете, а по извршности осуде, над осуђеним казну смоста извршују. Ово наређење начелство ће саопштити свима подручним му полициским и општинским властима ради знања и управЉЕЊди За лабаво вршењо овс наредбе лично ће ми бити одговорни срески и окружни начелници. ГЈ№ 16599. 8. септембра 1912. год. Београд. Мшшстар Унутрашњпх Делл, Стој. М. ПротиЂ.

СТРУЧНИ ДЕО СУЂЕЊЕ ПРЕД ИЗБРАНИ1 СУДОМ

(НАСТАВАк) Бираље судија. Односно бирања судија за избрани суд меродаван је § 435, по коме }) сваки иарничар има право изабрати по јодног или највише 1 ) два судије, а обојица јед-

А ) Из речи ((Највише® у § 435 следује да странке не могу уговорити да бирају више од два судије свака. Али кад избрани суд има да суди о парницама, где нису у нитању само два парничара (тужилац и туженик), него где су у питању више од два самостална интереса, (на пр. кад сва три ортака или.сва три задругара траже деобу), онда сваки од парничара представља у парници засебну странку и има право да бира једног или највише два судије. У опште у парницама о деоби имања сваки учесиик налази се у улози и тужиоца и туженика, -и према томе не може се казати, као што је у осталим парницама, да има само две парничне странке, већ онолико, колико има засебних парничарских интереса. У римском праву тужбе, које су учесници (заједничари) имали један према другоме у циљу тражења деобе, звале су се ас1лопез (ГирНсез, и за њих се, односно парничарске улоге, каже «т ^шћиз и^егдие ас!:ог ез* е^ гег е!; асЂопз рагЂез виз1;ше1*. Види о овом питању Јоцић Љуб., Избрани суд, у Полицијском Гласнику за 1909 г. стр. 312. Д. Калајџић, заступајући исто гледиште у свом делу Поуке и бОавештења стр. 179 и 180 умесно вели, да је наређење § 43 5 о избору председника избраног суда да обојица (оба парничара бирају једног за председника избраиог суда ушло за то, да би се изразило начело : да све пар-

ног за председника, а поред тога још сваки по једнога, који би судије у случају њихове препреко заменили С( . Кад треба да се пресуди спор, за који је избрани суд апсолутно надлежан (§ 434). полицијска ће власт, по молби за састав избранога суда, рошити: постоји ли овдо апсолутна надлежност избранога суда, па, ако нађе да постоји, позваће парничаро да изберу судије у смислу § 435. Међу тим полицијска власт пре доношења решења о саставу избранога суда треба да саслуша обе стране. Ако страна, која је противна избраном суду, тврди да између ње и друге стране и не постоји онај лравни однос, због чијег се расправљања избрани суд тралш (да не постоји ортачки или задругарски однос), а молитељ но поднесе полицијској власти несумњиве доказе о постојању тога односа, онда ћо полицијска власт упутити молитеља на редован суд, да постојање овога односа докаже, па ток онда да се обрати полицијској власти за састав избранога суда 1 ). Ако се парничари, у случају апсолутне надлежности избраног, суда (§ 434), у избору судија не сложе, онда ће полицијска власт, на захтевање тужитеља, изабрати судије за противну страну, и онда све избране судијо већином бирају председника 2 ) 3 ).

ничне странке бирају заједиички председника, а не тога ради да се ограничи број избраних судија (заједно са председником) на три односно на пет, тако да при деоби на пр. тројице задругара један задругар буде у праву изабрати једног или двојицу судија, а она друга двојица заједнички једног или двојицу. У новом аустријском поступку § 580 наређује се: «Ако у уговору о избраноме суду нису именоване избране судије, нити се налази одредба о броју и наименовању истих, онда свака странка бира ио једнога судију. Ови пак бирају председника«. А то значи да број судија, које странке могу изабрати, није по аустријском закоиику ограничен. М. Пироћанац, у чланку «0 изборном суђењу», Бранич за 1897 бр. 3 стр. 22, узима да се § 435, који одређује колико ће судија парничари моћи бирати, односи само на апсолутну надлежност избраног суда. Он каже: (С у првом случају — кад је у питању надлежност из § 434 — сваки од парничара именују по једног или највише по два судије, а обојица председника. У другом — § 433 — број судија није ограничен^. Мени се пак чини, да из речи (( сваки париичар и у § 435 излази, да парничари (било дакле да је у питању парничар из § 433 било из § 434) имају права изабрати ((Највише^ (§ 435) по двојипу судија. Изгледа, на први поглед, да законодавцу може бити сасвим равнодуилно, колико ће избраних судија судити у случају вољне надлежности избранога суда (§ 433). Али кад се има на уму да су прописи грађанског судског поступка, као прописи јавнога права, принципијелно принудне природе, а поглавито да су то оне одредбе, које се тичу састава и надлежности судова, онда, мислим, да је законодавац, и у случају састава избраног суда за пресуђење парница из § 433 хтео, да ограничењем броја судија спречи за извиђање и суђење незгодну гломазност избранога суда, која би наступила кад би се већи број судија допустио, а за чије се правилно Функционисање законодавац има да стара. ') Противно гледиште заступа Добривојевић у наведеном чланку, али, мислим, без убедљивих разлога. Јер у тач. 5 и 6 § 434 прописује се да ће избрани суд судити распре које би се породиле о деоби ортака и распре ири деоби имања између задругара, што значи да избрани суд има само да иодели ортаке или задругаре, дакле лица, за која је утврђено да су у дотичном (ортачком или задругарском) односу, а не и да одлучује о томе да ли тај однос постоји и онда, кад то парничар спори. 2 ) Кад је у питању пресуђење неке парнице пз § 434, онда је могућно, да парничари, као и у случају вољне иадлежности избранога суда (§ 433), саставе писмен уговор о томе, да им парницу пресуди

Односно квалификација избраних судија прописује се у § 435 »судије ће се бирати из лица живећих у мосту, где ће се спор извиђати, а по потреби и из оближњих места. Чиновници у служби наодећи се но могу бити употребљени за судије у време, када имају званичан посао да раде. Исто " тако не могу изабрани бити ни оне судије, којима би по њиховом опредељењу правилно могло припасти суђење о томо спору с( . (На пр. судије првостепеног суда). Из овога законскога прописа не види се какве су квалиФикације потребне за вршоње дужности судије у избраном суду. Наравно да из овога но следује. да судија избранога суда може бити свако лице, које парничари изаберу Ј ). Јер и ако избрани суд, именујући том приликом и избране судије према § 435. Такав уговор, пре свега, није потребан, јер и без њега парнице из § 434 може судити само избрани суд. Али ако је он ипак састављен по проиису § 436, онда он везује парничаре ио § 437 и у иогледу личности избраних судија, и сваки од иарничара може тражити, да полицијска власт уговор изврши, т. ј. да у смислу § 438 одреди дан суђења и позове дотична лица на суђење. Ако пак такав уговор није начињен, па се парничари ни иначе не могу или неће да сложе о личностима избраних судија, онда онај парничар, који хоће да парницу изнесе пред избрани суд, и који је одредио избране судије са своје стране, може тражити од полицијске власти, да противног парничара позове да и он са своје сгране избере судије, па ако овај не хтедне, полицијска власт изабраће за њега судије, а ови да изаберу председника — § 437 ал. 2, а за тим да полицијска власт у смислу § 438 одреди дан суђења и позове на исто дотична лица. Овако схвата ово питање и Д. Калајџић, у делу Поуке и Обавеихтења стр. 177. На против Касациони Оуд заступа гледиште, да за спорове, за које је према § 434 апсолутно надлежан избрани суд, треба да и једна и друга страна нзберу судију, па тек онда да може полицијска власт одређивати дан суђења. Иначе, ако једна страна ие хтедне бирати судије, онда Касациони Суд налази, да треба поднети тужбу редовном суду, «па тек пошто судско решење, којим се оглашује избрани суд за надлежан, постане извршно, онда наступа рад полицијске власти ио другом одељку § 437 }) , то јест тек онда може полицијска власт, на захтевање тужитеља, изабрати судије за противну страну. Види Никетић у навед. делу код § 434. Ја мислим да је овај заобилазни пут, да се дође до одређивања судија за противну страну, излишан. Јер ако би избрани суд, састављен без учешћа туженога, изрекао пресуду, држећи погрешно да посгоји његова надлежност по § 434, онда би таква пресуда могла бити поништена по § 444 тач. 1. због тога, што би тада избрани суд нрекорачио дану му (законом) власт. Противно мишљење заступа Љ. Јоцић, Избрани суд, у Полицијском Гласнику за 1909 стр. 320 и сл. Ако се у случају § 434 парничари сложе у избору судија, онда они могу у смислу § 435 изабрати сваки по једног или сваки по два судије, а заједно да изаберу још председника. Међу тим ако се у избору судија не слажу, онда ће тужитељ изабрати двојицу судија, двојицу полициЈСка власт, а ова четворица председника. Ако се судије не сложе тако, да председник буде већином изабран (три против једног), него се гласови поделе, онда ће председника изабрати полицијска власт. То следује из ал. 2 § 437: двласт ће .. . . изабрати судије (дакле не судију) за противну страну и ови већином оирају председника*. Кад би се у овом случају бирао по један судија, онда. би било свега два судије, и онда не би било могућно саставити већину за избор председника. 3 ) Не бих се могао сложити са мишљењем да у случају кад тужена страна неће да изабере судије, те их стога у смислу § 437 ал. 2 одреди полицијска власт, да онда ова власт бира и председника. Види Јоцић, стр. 321. г ) Пироћанац, у навед. чланку, стр. 22, тврди да у случају вољне надлежности избранога суда (§ 433) не треба никаквих квалиФикација за судије. «Може се за судију изабрати малолетни или распикућа, па чак и онај, који је грађанску част изгубио«. Ја се са тим не могу сложити из горе наведених разлога