Полицијски гласник

БРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 279.

IV Суду општине мало црнићскс, на акт Бр. 1369, одговара се, да ћо на питање: „како. се наплаКује интерес од општинских дужника", наћи одговор у књизи »Поуке и Обавештења«, на страни 126. V Суду општине дубничке, на акт Бр. 1151, одговара се, да ће одговор на своје питање о потрошачким задругама, наћи укњизи: „Поуке и Обавештења" која је ово дана изашла из штампе, на страни 489. * * * Како су у овој књизи штампана сва објашњења, која су излазила у Полицијском Гласнику за последњих десет годииа, то ће се од сада одговарати само на она питања, која раније нису објашњена, како поновна расправа њихова не би ишла на штету оних питања. која до сада у опште нису била расправљана.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА И административне власти, по аналогији § 304 грађ. суд. пост. дужне су да цене само истакнута питања и решавају о ономе што се тражи. Суд општине гучко у срезу драгачовском, актом својим од 23. августа 1911. г. обратио се молбом Министру Унутрашњих Дела: да се гучка општина ослободи кулучења на окружном друму Ивањица — Јавор. Као разлог за то наведено је: да је општина два месеца раније кулучила и то : 6. недеља на просецању пута Миросаљци —• Дивљака, а 15. дана на изради пута Кривача — Рајац, даље: да су грађани те општине из III позива издржали 10 дана вежбу, а I позив има тек да издржи 10 дана вежбе и маневра, те је стога немогуће у одређеном времену издржати и наређени Кулук. Министар Унутрашњих Дела нашао је, да према прописима §§ 10, 11 и 12. зак. о јавним сувоземним путовима, чл. 51. зак о уређењу округа и срезова и чл. 76. зак. о општинама, он нијо надлежан да чини распоред деоница за израду и оправку путева. С тога је ову молбу суда општине гучке одбио као ненадлсжној власти поднесену. По изјављеној жалби на ово рошење Министра Унутраш. Дола. Државни Савет ноништио га је са ових разлога: Министар је жалбенпм решењем одбио жалиоца од тражења да се ослободи општина гучка од кулучења на јаворском путу, налазећи да ои није надлежан да чини расподелу деоница за израду и оправку путева. Међутим из молбе, која је заведена у Министарству Унутр. Дола под № 23009. види се: да је општина тражила да со ослободи од кулучења на „ јаворском путу". Према томе, а по аналогији § 304 грађ. суд. пост., Министар је дужан био

решавати само о ономе што је жалилац тражно, а не о чему другом. Одлука Државног Савета од 4. септомбра 1912. г. Бр. 6114.

У срески буџет морају се унети потребне суме за издатке који по закону падају на терет среза. Сроски Одбор среза Б. пород осталог, предвидоо је у среском буџету за идућу годину и издатке: 1. потребну суму за плаћање награде поротницима 2. на станарину трошаринским стражарима; и 3. суму потребну на ограду и калдрмисање дворишта среских зграда које со подижу и које, по уговору са продузимачем, имају бити довршене и предате до половино идуће године. Среска скупштина није хтела одобрити ове издатке већ их је из предложеног буџета избрисала. Како по чл. 8 закона о пороти на терет срозова пада плаћањо награде поротницима, а по чл. 23. Финансиског закона, трошаринским стражарима на име станарине припада по 16 дин. месечно, и како се среске канцеларијо почетком септембра треба да преселе у ново зграде, неопходно је потребно да се двориште огради и канцеларије снабду потребним намештајем — срески начелник, као надзорна власт, задржао је од извршења одлуку среске скупштине. Министар Унутраш. Дола, иалазећи да је решење среске власти на закону осповано, на основу чл. 40 закона о уређењу округа и срозова послао је предмет Савету на оцену и решење. И Државни Савет нашао је да је исто правилно и назакону основано, пагаје, на основу чл. 14 и 40 закона о уређ. округа и срезова, одобрио. Одлука од 4. септемба 1912 године Бр. 6785.

Извршење осуда по закону о установљењу државних монопола с погледом на прописе § 471. грађ. суд. поступка. Н. Н. из Угљарова, кажњен је извршном пресудом Монополске Управе са 150. динара новчане казне, и за наплату исте власт је узела у попис п изложила продаји његове волове. Налазећи да се ова продаја нс можо извршити с погледом на пропис § 471. грађ. суд. поступ. пошто је он земљодслац осуђеии се обратио среској власти и тражио да се продаја обустави. Начелник срески нашао је, да и ако је осуђени земљоделац њега у овом случају не штити § 471. грађ. суд. поступ. јер је овде у питању покротност која је узета у попио за наплату казне по његовој кривици, а по чл. 156. зак. о монополу дувана при наплати казне благодејање из § 471. грађ. суд. пост. ужива кажњено лице само у погледу непокретног имања.

Ово рошоњо среске власти одобрило је и окружно начелство и Министр Унутршњих Дола. Противу решења Министра Унутрашњих Дела изјављена јо жалба Државном Савету, који је нашао да је исто правилно и на закону основано. Одлука од 4. септ. 1912. Бр. 6778. К. И. Б. Писац акта, који садужи увреду, саучесник је потписнику истог. (Одлука Касац. Суда од 10, октобра 1911 6р. 12588). Марко Ш. и Михаило Д. оптужени су првостоп. суду и то: опт. Марко што је написао и упутио Управи Држав. Монопола једну жалбу, на којој је по овлашћењу потписао опт. Михаила, износећи ноправилан рад нолиц. власти; а опт. Михаило, што је наговорио и платио Марку да му поменуту жалбу напише, те му тиме постао саучосник, а себи створио кривицу из § 104. у в. § 46 тач. 1. крив. законика. Првостепени је суд иашао, да за ово дело не може бити одговоран писац жалбе опт. Марко, погпто соучешће у овом делу не може бити и ои за туђо дело не може ни одговарати, јер је жалбу, која садржи инкримин. изразе, писао по наређењу оптужсног Михаила, кога је по његовом захтову и на жалби потписао; па је решио био : да се опт. Михаило за ово дело увреде у званич. дужности стави под суд.., а да се опт. Марко по овом оптужењу но стави под суд, већ слободан отпусти. Но по жалби иследне власти и прив. тужиоца, Каоац. јо суд решењем својим од 10. окт. 1911 № 12588 поништио пом. решење прв. суда, са ових разлога: Погрешно је суд нашао да у овоме делу нема одговорности за опт. Марка као саучесника. Према § 46 тач. 2. каз. зак., да би укаквом делу било саучошћа, довољно је само то, да је ко кривца, знајући, потпомагао у ономе, чиме јо зло дело приправљено, олакшано или извршено. Оптужени Марко пак у томе, што је по тражењу опт. Михаила, жалбу са инкриминованим изразима нанисао и овога као неписменог потписао, припомогао је извршењу дела, будући свестан тога, да ти изрази садрже у себи увреде, као и то, да со тиме хтела нанети увреда прив. тужиоцу, а који су елементи, према помонутом зак. пропису, потпуно донољни за ностојање саучешћа.

Писмено на коме је потписано измишљено лице, не сачињава дело фалсификовања исправе, већ дело преваре. (Одлука Касац. Суда од 44. августа 1912. г. Бр. 9455.) Државни тужилац оптужио је првост. суду Михаила В. из Ј. зато, што јо дошао у магазу Васс II. из Ш. и представио му: да га је послао Јаков Ераковић, зем. из Б. да му да 20 динара и 15 џакова, у којима ћо му доторати храну и том приликом издао му цедуљу, коју је сам написао и на истој потписао се