Полицијски гласник

СТРАНА 282.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36.

се дотични судија сам изузме, и да се на основу тога псзове његов заменик да суди, онда се он можо жалити на пресуду избраног суда првостепеном суду. Овај Ке суд онда поступити у смислу послед. ал. §56, т.ј. решиће, према поднесеним доказима,') а на основу §§ 52 и 56 да ли има места изузећу. Ако нађе да има, поништиће аресуду избранога суда, на основу тога, што је саставом такога избранога суда, у коме је судио с разлогом изузети судија, повређен законски пропис (§ 52). Ово што је горе речено вреди и случај апсолутне надлежности избранога суда (§ 434). У осталом кад полицијска власт, према § 437 ал. 2, бира судије за тужену страну, онда она треба и сама да пази да не бира за судије лица, против којих би се могла чинити изузећа по § 52, у колико су јој, наравно, дотичне околности познате 2 ). Уговор о избраном суду (сотргогшзвит) има потпуно дејство тек онда, кад се лице, одређено за избраног судију, те дужности и прими (уговор између парничара и судије, да парницу пресуди, назива се гесер1:ит) 3 ). Примајући на се

Ј ) А, евентуално, и после положене заклетве од стране парничара у смислу § 54 ал. 3 да за основ изузећа није знао при потнрђивању уговора о саставу избраног суда. 2 ) У ал. 2 § 437 вели се: (( У случајевима § 434 ако се парничари у избору судија не сложе, влаот ће полицијска, на захтевање тужитоља, изабрати судије за противну страну, и ови већином бирају председника 8 . Пироћанац у својој расправи о избраном суду, стр. 34, доводећи у везу ово наређење са § 435, налази да би избор судија био свршен треба и то да наступи, да свака страна пристане и на судије противне стране. Али како тужилац има интереса да се никад не сложи, то он, вели, неће никад ни пристати на судије, које би изабрала противна страна, и тако би њему остало право, да бира за сеое судије, пошто то право даје § 437 ал. 2, док би их за тужене бирала полицијска власт. Ја мислим да из § 437 ал. 2 не следује право тужиоца, да (( никад не пристане на судије, које би изабрала противна страна®, те да на тај начин лиши туженога права да он изабере са своје стране судије и да га нагони, да му суде судије, које би за њега изабрала полицијска власт. Парничари треба, истина, да се сложе на судије, које предлажу. Али ако се не сложе, онда и тужилац и тужени морају изнети разлоге за што на извесне судије не пристају, морају дакле навеети о снове изузећа из § 52. Ако полицијска власт нађе да су основана изузећа против судија тужилачке стране, одбиће таке судије. Не може се, дакле, допустити да на пр. тужилац изабере свога оца за судију, да туженик против тога чини изузећа, а полицијска власт ипак да таког судију уврсти у састав избранога суда. Исто тако ако тужилац чини иаузеће против судија тужене стране, полиц. ће власт оценити је ли то умесно, па ако нађе да није, уврстиће таке судије у састав избранога суда, а ако нађе да јесте, онда ће тек изабрати судије за тужену страну. То дакле што се у § 437 каже да ће полиц. власт, на захтевање тужитеља, изабрати судије за противну страну, ако се парничари у избору судија не сложе, не значи безразложно, каприциозно неслагање, и.ш непристајање на судије, него тако неслагање, тако одбијање, које је мотивисано тако, да и полиц. власт, која је позвана да суд по закон. прописима састави, то усваја. Ако тужилац не пристаје да му суде парницу судије, изабране од туженика, на које он није пристао, али за које је полицијска власт нашла да нема разлога изузећу, онда он не мора ни износити парницу пред избрани суд. Али како је избрани суд апсолутно надлежан, то ће тужилац, ако хоће да до свога права дође, бити принуђен да се пред тим судом парничи. 3 ) Може се појавити питање: шта ће бити с уговором о избраном суду, ако умре парничар, који је

ту дужност, судија треба да је изврши, иначе је одговоран по алинеји 2 § 439 1 ). Само што по нашем закону (§ 439) избрани судија може тек да се изјасни да ли се судијске дужности прима кад од полицијске власти буде на суђење позван. Међу тим по нашем законику изгледа да постоји извесна дужност грађана, да се судијске дужности примс, јер није довољно просто одбити ту дужиост 2 ) кад се буде судија о избору приликом позивања на суђење известио, него је он дужан „навести узроке" зашто со оуђења не може примити (§ 439. ал. 1.) Те узроке законодавац не набраја. Оставља се дакле оцени полицијске власти, да она одреди да ли је узрок, са кога је избрани судија одбио ту дужност, такав да је избрани судија имао разлога одбити судијски избор. Али полицијска власт нс треба у овој оцени да буде сувише строга, већ треба што је могуће више вере да поклони ономе, који наводи узроке одбијања судијске дужности. Јор пријем ове дужности протпоставља да дотични избрани судија има и воље и времена и знања да је врши. И како се те дужности, као врло непријатне, и у другим законодавствима изабрани не мора примити, то онда и наш законодавац, и ако тражи да се узроци одбијања наведу, ипак не одређује ближе те узроке, остављајући на вољу избраном да их изложи и полицијсКој власти да их она оцени. У осталом у сваком случају лице изабрано за судију не може се нагонити (на пр. новчаним казнама), да изврши судијску дужност. Јер ако се оно и примило те тужности, па не дође на суђење. најгоре што га може постићи јесте плаћање новчане казне из ал. 2 § 439, на

пристао на избрани суд прс но што је суђеље почело? Је ли његов наследник обвезан да овај уговор изврши? Пристајање париичара на избрани суд и избор судије јесте чисто лична обавеза његова и према томе не прелази на његове наследнике (§ 394 грађ. зак.). Да ли ће за парничара бити корисније да му парницу (из § 433) пресуди избрани а не дрзкавни суд, ствар је чисто његовог личног схватања, са којим се његов наследник може бити не слаже, јер верује да ће државни суд боље пресудити. Исто тако и питање ко ће биги судија, ствар је чисто личног оцењивања. И као што се однос пуномоћства гаси смрћу властодавца или пуномоћника (§ 624 грађ. зак.), исто тако и уговор о избраном суду престаје кад умре парничар, који је судију изабрао или судија. (Тако и аустријски грађан. судски поступак § 583 тач. 1. Супротно гледиште заступљено је у одлуци Државног Савета Бр. 8790/92. Види Вукићевић, Збирка одлука Држав. Савета, стр. 79). Парничари тада треба поново да се сложе на избрани суд и да изаберу судије. Ако је пак у питању пресуђење парнице из § 434, онда, наравно, смрћу парничара или судије не престају право и дужност парничара да им парницу пресуди избранп суд, али ће она тада поново бирати судије. Види Јоцић на нав. м. стр. 321. ') У ал. 2 § 439, која гласи: а који судија без важног узрока на одређено време не дође да суди, тога ће полицијска власт осудити да плати новчане казне од пет до двадесет талира, осим трошка и дангубе, које ће платити како судијама тако и парничарима и сведоцима, који би дошли били... )} , претпоставл.а се да се избрани судија примио судијске дужности, било тиме што у одређеном року (ал. 1 § 439) није (( навео узроке» зашто се не може судијске дужности примити, било што их је навео, али после тога рока, било што има доказа да се примио судијске дужности. г ) Као што је на пр. у аустријском поступку изрично и просто казано у § 579: (( Нико није дужан примити се избора за избранога судију».

коју може бити и неосуђен, ако оправда изостанак. А ако је у одређеном року изјавило дасе те дужности не прима, било да није ни наводило узрок томе, било да их је наводило, али власт их није уважила, онда се према њему ипак не могу употребити принудна средства у циљу да изврши намењену му дужност. Полицијска власт ће тада позвати наименованога заменика на суђење, па ако и овај не дођо, онда со морају бирати друге судије Ј ). Као награду за свој труд добијају судије по § 440 по јодан талир на дан поред путног и подвозног трошка, ако су са стране. Наравно да је донуштено уговорити и већу награду. (НАСТАВИЋЕ СЕ) УБИСТВА

(НАСТАВАк) Раније смо већ описали обичаје, навике и т д. проФесијоналних злочинаца. Све то вреди и за проФесијоналне убице. Додајемо само, да се код ових последњих често специјално констатује : безумно трошење новца добивеног злочином, тражење обавештења о извршеном злочину по новинама и навраћање на место извршоног злочина. Штампа и истраге злочина. Говорили смо воћ о утицају новина на криминалитет. На овом месту хоћемо да скренемо пажњу на незгоде, које штампа може створити ометајући акцију правосуђа публиковањем детаља који со односо на истрагу. Она, на овај начин, обавештава убице о сваком кораку полиције, и отежава, а унеколико и онемогућава, истраживања ове последње. Изгледа, да би се овоме најбоље стало на пут кад би се, за време сензационих истрага, посводневио редиговали и новинама давали бидтени, који би садржавали све оно што се може саопштити јавности без штете по успех истраге. У многим великим градовима: Паризу, Марсељу,

Ј ) У § 443 — 448 нигде се не говори да је за суђење. код избранога суда потребан, поред судија, и деловођа, док је код редовних судија изричним законским прописима то наређено (в. § § 57 и 305 бр. 4). Говорећи о томе да пресуду избранога суда треба да потпишу све судије (§ 442), законодавац не спомиње да њу мора потписати и деловођа, као што бива код пресуда редовних судова. Кад се пак има на уму да по тенденцији законодавчевој Формалности код избранога суда треба да буду што мање, с обзиром на простије људе, који чешће улазе у састав избраних судова, онда се мора доћи до закључка да постојање деловође код избраног суда није битан захтев за важност пресуде избранога суда. Наравно да је увек боље, и да се у пракси тако и ради, да се узме и деловођа. Кад постојање деловође није битан захтев за ва,жност пресуде, онда је све једно ко деловођу бира. Иајприродније је када га бира председник изабраног суда, по чијем упутству ои има да ради, А ради већег поверења код парпичара добро је да цео избрани суд одреди деловођу, као што бива у случају кад је изабрани суд у смислу тач. г. § 6 одобрен од стране општинског суда. У оваким избраним судовима мора бити деловођа (§ 6 тач. г.).