Полицијски гласник

СТРАНА 326.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41.

у исто доба. ШеФ полиције сигурности но можо бити свуда а ниједаи од његових агсната нема сто руку као Бријаро 1 ). Прелиставајући новине човск се ужасапа од грдног броја крађа са разбијањом које се дешавају сваке поћи, а међутпм новине не дознају ни за јодну десетину од њих. Изгледа скоро као да сс на обалама Ссно настанила нека насеобина робијаша. Трговци у најживљим и најнастањенијим улицама но усуђују се вишо спавати. Парижани, који по смсју ни из кућо да со мрдну, а камо ли да куда прођу, говоре само о прескакањима, о вратима отвореним удошешоним кључем, о опљачканим становима итд. итд. а међутим ми смо у доба кад су те несреће у општс најмање. Шта ће бити кад дођс зима и кад престане рад па беда нападне један вслики број људи? Јер, у нркос тврђења неких државних тужилаца, који се силом праве да нс виде опо што со око њих дошава, бсда изазива злочине. И беда, у јодноме друштву рђаво уређеном, није божја казна од којс со може сачувати, па чак и кад су људи вредни. У доба кад су људи били врло ретко настањенн моралисте су могле рећп да су само лонштине изложене да умру од глади, али данас је сво друкчијс, и ко заглода, брзо ће се уверити, да не само нема рада за све пего да се још и наградом за неке послово пе могу подмирити ни најнужније потребе. Ако приликс заиста дођу тако тешке као што се можо предвидети, ако трговина застане, ако индустрија не могадне наћи нову потрошњу за својс производо и ако се потрошња смањи у онолико у колико производња напредујс, како ће се излечити јсдно тако велико зло? Нема сумњо било би бољо помагати сиротињу него сањати о начину како да се спречо послсдице њиховог очајања; алн но могући чинитп боље не трсба ли и пре кризе обезбедити јаван ред? и чимс се оп бољо може обсзбедити него установом једне грађанскс трупе која у име једнакости и поштења бди и радн без простанка? Да ли јс бољо установити једну тако отмсну тако племениту установу, које се круг можс проширити и сузити по вољи, или установити трупе агсната које ћс отпуштати одмах чим со поверујо да сс можс бсз њихове помоћи ? Требало би но знати да је полиција сигурности до данас рекрутована из затвора и казнсних завода, који су као основна школа и расадник крадљиваца. Употробитс такво људе у већем броју и пробајто да их отпустите пошто су сазнали полициска средства, они ће се вратити старом послу са још више изгледа на успсх. Сви они, којо сам од мојих иомагача отиустпо, потврдили су то. Чак ни чланови моје бригадо, а она је цола била састављена од људи осуђиваннх, нису били постали неспособни за послове који су у супротности са поштењем; могао бпх истина навести неколико којима сам боз устезања и без признаннце поверавао знатно суме, чак их нисам ни бројао, алп такви су агевти

Ј ) Див из митологије. Пр.

били у мањини ; а то ћо рећи да је ту било мање ноштоних људи, еразморно броју, ного ли што их има у другим редовима, којима јо часно припадати. Видоо сам бележнике моњачо, банкаро који су нроневеравали указано им поверењо и готово восело подносили су бсшчашћо у којо су падалп, а међутим, видео сам једног од мојих потчињених, једног бившог робијаша, који је се убио зато што је прокоцкао пет стотина динара који су му били повсрони. Могло би сс забележити у берзанским аналима још много сличних случајева, али... Него, није овде мосто да браним бригаду сигурности са јодног глодишта којо јо страно за њену службу. Ја сам само хтео да докажем штету од знатног броја шпијуна, а та штота излази из свега онога што сам рекао, чак и да оставимо на страну морал народа кога на тај начин пугатамо да оо мири мишљу да је свака осуда само шсгртовање п средство да со до^е до сигурног ужитка, а полиција да није ништа друго до инвалидски дан за осуђенике. ГЈрава вредност мојих мемоара почиње тек од установо бргпаде сигурности. Можда ће ми неко замерити да сам дуго забављао читаоце мојим личним стварима, али је било потробно да се зна кроз какве сам тсшкоће морао проћи док сам постао Херкул, коме је било одређено да треби земљу од страшних наказа и да ночисти. Еугијеву шталу. Ја нисам постао одједном, ја сам текао каријеру посматрањем и дугим искуством. Показао сам всћ неколико примера, из којих со види да умем радити, али ћу ток изнети моје радове; видеће се труд, који сам морао улагати, опасности које сам сретао, лукавства и вештине које сам употребљавао да бих испунио свој задатак у свој његовој ширини и да бих од Париза начинио најсигурнију престоницу на свсту. Изнећу средства којима со служе крадљивци п показаћу знаке по којима се могу познати. Описаћу њихове обичаје, њихове навике, њихов језик, њихово одело, а крадљивци, према »послу® који раде, имају и одело. Изнећу мере за уннштењо превара и спречавање страшне вештине свих оних варалица и мањих трговаца, који и ако постоји Света Пелагија 1 ) односе сваког дана милионе правој трговнни. Показаћу мајсторију и лукавство свих варалица који пљачкају људе. И још проказаћу најглавније мсђу њима стављајући им жиг на чело по комо ће их свако познавати. Изређаћу разне врсте злочинаца почов од убица до обичних лупежа и подолићу их у категорије које су кориснијс нсго што су категорије Бурдонсове 2 ). Показаћу часним људима све замке, које им со могу наместити и навешћу криминалпстима разне изговоре помоћу којих кривци често успевају да обману судије. Обелоданићу погрешке нашега кривичпога ислеђења и оне, још веће, у нашсм казненом систему. Захтеваћу измено,

') Затвор који данас не постоји. Пр. 2 ) Ш оф Шуана, а носле народни посланик. Пр.

ревизију и усвојиће со оно што будем тражио, јер ће разлози биди убодљпви. Предложпћу знатпо побољшуње у управљању са затворима и заводпма, и, како ја осећам јаче ного други повоље мојих бивших другова, метнућу прст на рану и бићу можо бити сроћан да законодавцу дам податке на оспову којих ће се моћи ублажити њпхова судбина. У сликама колико разноликим толико и новим показаћу оригиналне црте неколпко друштвоних редова који со још отимају од цивилизације, или бољо, који су изашли из њеног круга с намером да живо пород ње и од онога што она има рђавога. Изнећу всрно Физпономију ових послодњих редова, доказаћу како је потробно преуредити неке устапово и поправити навике читавог једног дела народа, који сам ја имао прилике познати боље ного ико. Задовољићу љубопптство у сваком погледу, само што то ннјо главни циљ који сам соби поставио, него да со поквареност смањи, да нападаји на својину буду ређи, да проституцпја престане бити нужна последица извесних несрећних прилика, да развратности, којих су учиниоци заклоњени од законске казпе, нестане једном или бар да не буду сталан предмст скандала за човека који схвата потребе природс п зна их поштовати. Овде зло долази озго и да би се уништило треба напасти друштвене врхове. Отмен свет је заражен овом губом која у последње време нагло напредује. Кад човек погледа имена записана на листи ових модерних Сарданапала не може со уздржати а да не оплакује људску слабост, а још та листа номиње само оне у чије се неприлике и полиција морала умешати. Међу публиком је распрострањено да нећу да пишем о политичкој полицији; писаћу ја о свима могућим полицијама, почев од језуитско до дворске; почев од полиције за заштиту морала до дипломатске полиције (шпијунаже за рачун трију ведиких сила, Русије, Енглеске и Аустрије). Извећу све велике и мале точкове оних машина које су увок спромне, не на корист општега добра, ного за рачун онога којн их подмазује, а то ће рећи за рачун сваког онога који располаже новцем. Јер, који каже политичка полиција, каже установу створену и одржавану жељом да се ноко обогати о трошку владе која се плаши; који кажс политичка полиција, каже тако исто потребу да буде уписан на буџетску партију за поверљиво циљеве, или потребу да добијо какво тајно место на каквом Фонду, који је често незаконито установљен; каже, потребу извесних чиновника да се покажу неопходни и важни представљајући државу у опасности; најзад потребу пљачкања на рачун једне гомиле пробисвета сплеткароша, коцкара, нропалица и т. д. Можда ћу успети да покажем неисправност оних сталних агената одрсђених да спречавају атентате, који се дешавају само у воликим размацима времена, да спречавају злочине које нису могли никад предвидети про по што се десе, или тск опда, ако су и они самн били у завори. Све ове ствари изнећу без ноштеде, без страха, без страсти;