Полицијски гласник

БРОЈ 42.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 11. НОВЕМБРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи : 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишше. иностранство : годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају-

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Њогово Величанство Краљ Петар I благоволооје, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за начелника прве класе округа подриноког Косту Јанковића, јавног правозаступника из Лесковца, и за начелника четврте класе округа моравског Петра БанџиКа, начолника исте класе округа подринског, по службеној потреби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 30. октобра \912. год. у Скопљу.

Указом Његовог Величанства Краља ГТетра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да со Милутин Нећанин, начелник чегврте класе округа моравског, на основу <ј 70. закона о чиновницима грађанског реда стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 30. октобра 1912. год. у Скопљу.

Указом Његовог Величанства Краља Петра Т, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решоно је: да со Михаило Ј. Гудовић, секретар прве класе начелства округа пожаревачког, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пензијом, која му прома годинама службо припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дола, 29. октобра 1912. године, у Скопљу.

Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за крнтрактуалног лекара среза трнавског, д-р Бранка Затлоукала, практичног лекара из Карлсбада. Из канцеларије Министаретва Унутрашњих Дела, 30. октобра 1912. године, у Скопљу.

СТРУЧНИ ДЕ0 0 ИСТУПИЖА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

| 1. О иступима у опште. Т. С обзиром на своју дообу кривичних дела према величини и врсти казни у злочине, преступе и иступе, законодавац је скупио иступе у засебан одељак Казненог Законика: у част трећу (§§ 310—397). Овако је учињено по угледу на пруски Казнени Законик, У ранијим пројоктима овог Казненог Закоиика међутим о иступима се је говорило у истој глави, у којој и о злочинихма и преступима, и то уз онај злочин или преступ, на који се је овај или онај иступ односио. 1 ) Но увидело се је, да је ова метода погрешна из три разлога: 1. Она би довела у заблуду појимање народно, кад овај види, да су најтежа кривична дела, чије је инкримнсање по соби разумљиво, привидно изједаачена с најлакшим иступима, које често нико не Сматра без изричне позитивне одредбе за инкриминисане; 2. услед ње се границе надлежности не би могле познати; 3. најзад лолицијски казнени законл се у току времеиа обично раније и чешКе мењају и допуњују него остали казнени

закони.'

') В. ОоШаттег (Не МаЈепаНоп гит 81га%е1гБисће Спг сНе ргеиавхзоћеп 81аа1еп II 706. 2 ) в. ОоНЛаттег 706.

Многл истуии предвиђени у трећоЈ части Казненог Законика односе се на злочине и преступе из друге части: одредбе, у којима је реч о тим иступима имају за циљ, да спроче оне злочине и преступо. Али поред овх иступа има и других, који номају везе са злочинима и преступима, а сом тога и кривичних дела, која су уједно и злочини и преступи, као н. пр. крађа, утаја и превара. II. По себи се разуме, да законодавац није могао предвидети у III. части све иступе. Има доста иступа чисто локалног значаја, а сем тога с културним развитком се непрестано појављује потреба нових иступних инкриминација, којеје немогућо уиапред предвидети. Али се с културним развитком друштва број дела, које треба инкриминисати као иступе, далеко бржо умножава него број дола, која треба инкриминисати као злочине или проступе. Зато с обзиром на ово, као и с обзиром на то, што иступи локалног значаја због своје многобројности не могу наћи места у Казненом Законику, потробно јо дати полицијским властима право, да и оне саме својим наредбама инкриминишу као иступе ова или она дела, кад се за то потроба укаже. Ово право дато им је у § 326 к. з. Али је ово њихово право ипак ограничено, јер је законодавац у овом §-у : а) С једне стране одредио добра , поврода која може од месне полицијске власти бити инкриминисана као иступ. Та су добра: сигурност лица или имања; уредност и угодност јавног саобраћаја на друмовима, путовима, улицама и у опште .јавним местима; сигурност и уредеост на приватним саобраћајним средствима: приватним жолезницама, лађама, трамвајима, омнибусима и томе подобно; одржавање чистоте и свега онога, што би било на корист и заштиту здравља грађана, мира и спокојства како појединих лица тако и цело општине; чувањо јавног морала; и одржање реда у местима и приликама, где се много света скупља, као што су сабори, вашари, пијаце, весеља и светковине, јавне игре и забаве, представе и томе подобно (§ 326 а1.2).