Полицијски гласник

БРОЈ 45.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 359.

рекао сам им; не верује се вишо у ваше иоштење, као што со не верује у чаоност калуђера. И да бих разуверио неворнике смисли сам да нема нигата природније, и у једном и у другом случају, него онеспособити удово који могу бити средство за грешоње; код вас, господо, то су руке. Знам ја да сте ви неспособни да њнма учините какву злоупотребу, али да се уклоии сваки повод сумњи ја захтевам да одсад излазите оамо са рукавицама*. Потробно је да кажом да ову меру није захтевало владање мојих агената, ггошто се ниједан од крадљиваца или робијаша, за сво време док јо био у бригади није осрамотио; неколико од њих поново су пали у кривицу, али то је бнло тек пошто су из службе отпуштени. Због прошлос.ти и због положаја ових људи ја сам на њима имао готово деспотску власт, јер да се одрже на дужности била је потребна гвоздена воља а још чвршћа одлучност. Мој уплив на њих долазио је отуда што ме нису познавали про уласка у полицију; истипа, више њих видели су ме у Тврђави или Бисетру, али ја нисам никад био њихов садруг у казни и могао сам их увек позвати да наведу бар једно дело у коме сам участвовао, било с њима. било с ким другим. (НАСТАВИЋЕ СЕЈ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

I Суд општинс драгосињачке упутио нам је ово питање: „Драгосињачка гпкола као четвороразредна народна школа отворена је "28. августа ове године. Поставл.ени наставник ово школо подноси уверење о свомо постављању 1. септембра ове године. Међутим, на дужност се јавио школском одбору тек 15. октобра, заклетву положио 17. октобра, а рад у школи отпочео 1. новомбра ове годпне. Како ова школа нема прописан стан, то је школски одбор решио, да се учитељу издаје пуна квартирина за сеоске школе од 30 дии. месечно и ако му поред тога уступљено две собе и нотребна послуга. Наставник нијс са овим задовољан, већ поред тога тражи, да му школски одбор набави и кухињске ствари пао и шиоред за кување јела, а поред тога тражи пуну накнаду за стан и то од 1. септембра као дана постављења и ако школа није имала раније наставника, па ии овог новопостављеног сво до 15. октобра. Суд моли за обавоштење : 1. Има ли наставник права на накнаду отанарине и за оно време, кад школа није радила нити је он био у њој, а рапије школа није ни иостојала; и 2. Кад наставник добија пуну квартирину од 30 дин. месечно, имали права и по ком законском оспову још и на стан

који није прописан, набавку кухињских ствари, огров, осветлење и послугу?« На ово питање одговарамо: Дотични наставник има према чл. 16 закона о народним школама права на луну накнаду стаиарине, чим нема прописног стана у школској згради или школском дворишту или на даљини од 500 метара од школе. На то његово право ништа нс утичо та околност, што се он јавио на дужност тек после меоец и по дана, јер јо право учитељско иа станарину возано за његово звање учитеља дотичне школе, те према томе ои има права на пуну квартирину почевод 1. соптембра. Нема сумње, да је дотични учитсљ за тих месец и по даиа имао уредно одобрено осуство било због болости, било због других каквих важиих уарока, тс му се због тога у овом случају не може одрицати право па квартирину онако исто, као што би он имао несумњива права на своју квартирину, да је за толико време уредно осуствовао у току школске године, пошто је у школи већ радио извесно време. Међутим, еасвнм је природно, да он не би имао нрава на ту квартирину, ако је он дошао премоштајем из којо друго школске општине, па јо у тој општиии за тих мсссц и по дана всћ примио станарину, или јо уживао у натури. Што се, пак, тичс питања, да ли тај наставник иоред пуне новчане станарине има права и на бесплатан неирописан стан, јасно је, да ои тога права по закону нема. Али ако постоји одлука школског одбора у томо смислу, онда добра воља тога одбора замењује закон. Нарочито би била за похвалу оваква одлука школског одбора, ако у селу не би било ниједног иристојног стана за учитоља, јор у таквом случају, шта вреди учптељу станарина маколика она била, нарочито још ако је он онтерећен нородицом. По чл. 14 закона о народним школама учнтељ има несумњива права на огрев и послугу. Сем тога, ако у дотпчној школи зими остају дсца у подне у школи, онда школа мора имати и трапозарију п кујну са потребним намештајем и аослугом 'где наравно долази и шпоред). Акодеца зими и ноћевају у школи, онда мора бити још и собе за спавањс, па наравно и освстлоње. Алп ако у тој школи и не остају доца преко зиме у школи, ми би ипак посаветовали општину, да у доба, кад буде приступила зидању стана за учитсља. иабави н шпород и то по могућству озидан, јер би то била једна пажња према школи, која би служила на част дотичној општини. II Суд општино торничке упутио нам је ово питање: »Ова ошнтина била јо у саставу са општином оровичком сво до 20. марта 1909. год., а тада су се сола Торник и Савковић одвојила и образовала за себе општину, али и сада сачнњавају једну школску општину. Суд и одбор онштине торничке доноо је одлуку 22. јануара

1910. године, да иодигнс себи нову школу и ту јо одлуку одобрила и власт среза азбуковачког. Управитељ школо оровичке у 1910 г. доставпо је овом суду буџст школе оровичке за 1910 год. са налогом, да се у буџет општине ториичко уиесе како прирез за издржавање школе, тако и прирез за грађење нове школо у Оровици. То исто тражио је н у 1911. год., али суд општинс торничко ни за једну годину ннје у свој буџет унео суме прсдви^ене за зидање нове школе у Оровици, већ само прирез ва издржавањо садашњс школе. Оба ова буџета одобрила јо надлежпа власт. Управитељ пом. школе и ове године доставио је овом суду школски буџст за 1912 годину, у коме је опет предвиђен и ирирез за грађење школс у Оровици. Сем тога обратио се начелннку среза азбуковачког и код њога издсјствовао наређење: да општина торничка у свој буџст за 1912 год. иакнадно унесе прирез за грађење школе у Оровици из школ • ских буџета за 1910 и 1911 год. као и за ову годину и ако је оваопгатина ириморана градити за себе школу. Суд и одбор општине торничке оиет није унсо у свој буџст за ову годину захтевани прирез за грађење школе у Оровици, већ само за редопно издржавање школе и кад је тај буџет послат среском начелнику на расмотрсње, начолник је вратно исрасмотрон буџет са парођењем : да се прирез за грађење школо у Оровици унесе. Учтиво се моли урсдништво за обавоштење: 1. Да ли је надлежан срески начелиик наређивати, да се у оншт. буџот уносе сумо, чије јо изостављањо једном решено раније одобреним буџетима? 2. На основу чега бп сс унеле те суме у овогодишњн буџст, кад то дуговање но постоји у прегледу дуговања и потраживања ово општино? 3. Можс ли ова општина бити приморана, да свој прироз даје за грађењо школе у Оровпци, кад мора градити за собо школу, на коју јо циљ у ог.огодишњем буџету унета извесна сума." На ово питање одговарамо: Ово питање суда општине торничке као и јсдно слично питањс, које је основна школа оровичка упутила уредништву по истој ствари у прошлој години, показује или да окружни школскп одбор не познаје своју дужности, пли да .јс једна од двеју општина: торнчика или оровичка самовољна, а нома ко да је упути напослушност п поштовањо наредаба. Ствар је сасвим проста. Општина торничка не може сама одлучивати о томе, да се можо одвојити од досадашње своје школске општиие и подићи засебну школу. Ту потребу за подизањем ново школе има да оцеин окружни школски одбор, па да учини предлог Г. Министру просвоте и црквених послова, те да ои по праву, које му даје чл. Г2, 13 и 15 закона о народним школама одобри подизање засебне школе. Ако општинаторничка има таквог одобрења и ако она у свему постуиа по издатим наређењима