Полицијски гласник

БРОЈ 5. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 3. ФЕБРУАРА 1913. ГОДИНА IX

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕШ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА . (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, и износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, А ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ИНОСТРАНСТВО: ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: Душан Николић, члан прве класо Управе вароши Београда, разрешава се од досадашње дужности у поменутој Унрави и ставља на расположење Врховној Команди на терет ратног кредита с правима, која иу даје указ од 2. маја 1912. год., и оним, која је стекао постављоњем Врховне Команде, у колико је оно у сагласноси са законом о уређењу округа и срезова и законом о чиновницима грађанског реда, односно квалиФикација. Из канцедаријо Министарства Унутрашњих Дела, 26. јануара 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Мивистароког Савета, решено је: Светислав Драговић, полициски писар прве класо среза јадранског, разрешава се од досадашње дужности у поменутом срезу и ставља на расположење Врховној Команди на терет ратног кредита с правима, која му даје указ од 29. јуна 1910. године, и оним, која је стекао постављењсм Врховне Команде, у колико је оно у сагласности са законом о уређењу округа и срезова и законом о чиновницима грађанског реда, односно квалификација. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 26. јануара 1913. год. у Београду. .

Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити : за члана друге класе управе вароши Београда Милорада Паумовића, начелника прве класе среза моравског, округа нишког, по молби;

за начелника друге класе среза качерског Владимира С. Маленовића, начелника среског у пензији; за полициског писара друге класе управе вароши вароши Београда Миливоја Б. Николића, полициског писара исте класе среза тамнавског, по службеној потреби; за полициског иисара треће класе среза гамнавског Божидара Обрадовића, полициског писара исте класе управе вароши Београда, по молби; за полициског писара треће класе начелства округа крушевачког Војислава Митровића, полициског писара исте класе управе вароши Београда, по молби; за полициског писара трећа класе управе вароши Београда Бранка М. Сарића, полициског писара исте класе начелства округа крушевачког, по молби; за полициског писара треће класе среза јадранског Светислава Ј. Дробњака, полициског писара исте класе среза ужичког, по службеној потреб]:: за полициског иисара треће класе среза ужичког Драгишу Миловановића, полициског писара исте класе среза копаоничког, по службеној потреби; за полициског нисара треће класе среза копаоничког Дугнана Антића, практиканта среза нишког. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 26. јануара 1913. год. у Београду.

Указом Њоговог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Милошу ТриФковићу,полициском писару треће класе среза кључког, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутратрашњих Дела, 26. јануара 1913. год. у Боограду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАС1ЕДН0 ПРАВО по ГРАЂАНПКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ (СВРШВТАК) До кога момента има права задруга да изјави своју вољу за откуп непокретности ? Овде имамо једну одлуку одељења Касационога Суда од 10. Новембра 1877. год., Бр. 3336. која, по Забелешкама Др-а Н. Крстића (стр. 345.) гласи овако: »Пропис §. 529. и тако се разуме, да пошто избрани суд одели из задруге за женску децу део у непокретном имању, задругар има право по деоби исти део откупити® (в. исту одлуку и код Гојка Никетића, ор. сИ., стр. 339.). Ми не делимо ово мишљење. Женско дете има да се обрати задрузи и да тражи да јој она, у натури, прода заоставштину њенога оца, а задруга има, тога тренутка, да изјави да она хоће да се, односно непокротности, користи правом откупа. Ако она ово тада не учини, већ допустп, да се наследничин део одоли, материално одвоји, онда се задруга тиме прећутво одрекла свога права откупа и више га, без пристанка наследнице, вршити не може. Ми налазимо да се овај случај овако има расправити, и то решење је у складу са гаИо Је^з права задружнога откупа : Закон од 1859. год. жели, овим правом, да спречи не само да наследница не однесе свој део задружне имаовине тамо где се је удала, већ и то да у опште спречи ма и делимичну деобу задруге, деоба која би могла бити повод и за деобу целе задруге. Овај други разлог једини је у случају када је наследница још неудата и када би, после деобс, она остала, још неудата, и даљо у задружној кући: и у том случају задруга има право, наравно, на откуп, како не би, услед материалног одвајања наследничинога дела, дошло евентуално до распада задругс.